Страх као наш “савезник” мотивише нас да се одбранимо од реалне опасности и преживимо, боље спремимо за неке будуће ситуације и постигнемо више. Када претерано стрепимо због нејасне и непознате опасности у будућности страх престаје да буде наш “савезник” и постаје “лопов” који нас пустоши и поставља ограничење у нашем личном, породичном, социјалном или професионалном аспекту живота.