Сећања на Југославију у Србији данас – праве чињенице и југоносталгични сентименти које осећају млади
Посебна врста носталгије – југословенска носталгија, присутна је међу једним делом становништва земаља насталих распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и може бити објашњена као идеализовање економске, културне и безбедносне ситуације у тадашњој држави. „Жал“ за младошћу и оптимизам, као и сећања на бољи стандард живота, стварним или идеализованим, југоносталгија укључује манифестације које су углавном повезане са СФРЈ, као и са фракцијом после смрти њеног доживотног председника – маршала Јосипа Броза Тита. Неколико примера југоносталгије су прославе Дана младости 25. маја, посете маршаловој родној кући у Кумровцу или Кући цвећа, и оснивање бројних Инстаграм и Фејсбук страница посвец́ених бившој држави. Примери овакве иницијативе на друштвеним мрежама јесу и промоције журки под називом Yуго wав и Југословенка које се одржавају у свим већим градовима Србије. Значајан део југоносталгичних сентименталности је југословенска поп и рок сцена 1980-их. Појам се значајно проширио након одвајања земље, почетком 1990. године. Назив и сродни назив „Југносталгичар“ обично користе појединци из претходне Југославије на два различита начина: као позитиван приказ једног начина живота или као дерогирајући, тачније погрдну „етикету“. Упркос чињеници да укључује чежњу за монетарном безбедношц́у коју је представљао комунистички оквир, југоносталгија такође укључује сежну асоцијацију на: осец́ај снаге, мултикултурализма, и интернационализма.