У земљи где свака друга млада особа има проблема са проналаском посла, потрага за запослењем постаје више од изазова – она постаје лична борба. Иако мотивисани, образовани и често високо квалификовани, млади у Србији све чешће запињу већ на првом кораку – уласку на тржиште рада. У том процесу суочавају се не само са економском неизвесношћу, већ и са психолошким притисцима, друштвеним очекивањима и системом који често не препознаје њихове потенцијале.
Последњих неколико година међу студентима је све актуелнија тема зараде у иностранству, на привременом раду. Све већи број њих се интересује и одлучује да искуси програм Work and Travel. Неке од предности тог програма су стицање радних навика, одговорности, новац, усавршавање језика, али и ширење круга пријатеља.
Осамостаљење само по себи представља својеврсно финализовање процеса одрастања, односно ступање у коначну зрелост младе особе, која ће од датог тренутка бити способна да самостално брине о свим својим потребама, организује своје време, образује животне навике и рутине. На нашем простору више но у западној култури, млади имају тенденцију да одлажу овај корак, те препознајемо феномен касног осамостаљивања, који је пракса на коју утиче низ фактора. Више о узроцима одлагања овог животног корака и легитимности сваког од њих, прочитајте у редовима који следе.
Док се током студентских дана унапред радујемо завршетку студија и отпочињању каријере, када се коначно нађемо са дипломом у рукама, пред разноврсним понудама и захтевима потенцијалних послодаваца, схватимо да су прави изазови тек пред нама.
Поводом рада од куће мишљења су подвојена, те ће неки сматрати да комфор који им пружа оваква радна атмосфера доприноси њиховој продуктивности, док ће други имати сасвим супротан став.
