Веома често правимо гибаницу на разне начине, практична је, укусна и традиционална. Међутим, слагање пуно кора, премазивање уљем, затим смесом од ивица до ивице сваку, распоредити све што имамо равномерно а опет је потребно богато натопити сваку кору смесом. То рутина је мало заморна јер имамо скоро десетак кора које упијају смесу а још ми се увек чини да сира никад доста није. Затим видех један дан рецепт за гужвару, прочитах више њих и реших да искомбинујем мој рецепт. Питала сам се да ли ће успети да буде хомогена смеса, међутима уштедела сам на времену а добила на бољем потавању филом сваке коре и настала је сочна гибаница.
Много је различитих укуса и различитих рецепата каква треба да буде гибаница и који је тајни састојак да она буде сочна, ваздушаста, укусна и лепа још на први поглед. Неко воли гужваре, неко класично слагање кора, али углавном сви се слажу да је тешко одолети врућој гибаници. Наше баке и мајке су нам пренеле своје рецепте, али при свакој мешњи свако дода неки састојак одокативно и тако мало помало настане и нов рецепт.