Овог лета сам на море понела роман Ботаничарева кћи размишљајући како нисам довољно времена посветила одабиру штива за плажу и како сам узела можда погрешну књигу коју сам пазарила задњих сати пред пут. Писало је белетристика, корице су биле симпатичне и продавачица је похвалила књигу која је била прва изложена и коју сам одмах узела да прелистам. И та мисао незаинтересованости за роман ме је држала и док сам читала чак прве 3-4 главе. Међутим, роман креће даље и прича почиње да ме носи. На средини летовања сам штедела читање ограничавала се да не бих књигу прочитала одједном. На крају сам је читала лагано до задњег дана летовања и могу вам дати сваку препоруку за један роман који је идеалан за плажу.
