Студентска организација СЕФА са Економског факултета у Београду организује панел дискусију “Без страха” која се бави темом менталног здравља.
Страх као наш “савезник” мотивише нас да се одбранимо од реалне опасности и преживимо, боље спремимо за неке будуће ситуације и постигнемо више. Када претерано стрепимо због нејасне и непознате опасности у будућности страх престаје да буде наш “савезник” и постаје “лопов” који нас пустоши и поставља ограничење у нашем личном, породичном, социјалном или професионалном аспекту живота.
Суочавање са својим телом, околином, породицом, идентитетом, след је у животу сваког од нас, али шта када наше тело или ум одступа од онога што околина сматра „нормалним“? Први пут, у Српском народном позоришту, одважна млада екипа проговориће о половима, суочавању са собом, страховима, те поставити питање шта је данас „нормалност“, зашто човек има потребу да сврстава ствари по одређеним нормама и неписаним правилима.
Када се помене анксиозност, већина вас долази до сазнања путем интерneт претрага. Заправо не препознајемо да је управо анксиозност често део и нашег психолошког стања и подсвести. Она се може родити у нашим мислима, бригама и страховима, али је кључно питање колико јој пажње посвећујемо и како је третирамо.
Када доживимо велики стрес, трауму или период хроничне бриге и умора, последице осетимо касније. Предстоји нам рад на њиховом ублажању и елиминисању. Најпре смо збуњени ситуацијом и не знамо шта нам се дешава сада, када је прави проблем заправо постојао у прошлости. Људски доживљаји и емоције су веома осетљиви и разнолики. Нема универзалног решења како прићи постстресном синдрому.