Новогодишња еуфорија полако попушта и сада улазимо у активну фазу и реализацију онога што само замислили и планирали у овој години. Ушли смо у нову годину са списком жеља, планова и одлука.
Пред крај године сви у глави премотавамо дешавања током године, анализирамо шта смо постигли или нисмо и шта смо могли…
Када стигне крај године, обично анализирамо своје искуство током године, изводимо одређене закључке и на основу тога доносимо одређене одлуке. Како у пословној сфери, тако и у приватном животу. И шта на крају искрено буде са тим нашим одлукама?
Ако си матурант основне или средње школе, тренутно ти сигурно кроз главу пролази питање шта уписати. Главна водиља ка одговору на то питање јесте љубав према томе за шта се одлучиш, јер је једино тада избор непогрешив.
Смршати, раскинути, заљубити се, положити све испите… Да ли си и ти почео да размишљаш о новогодишњим одлукама?
Концепт доношења новогодишњих планова није савремени производ. Он сеже у далеку прошлост. Вавилонци су боговима давали разна обећања како би заузврат они били благонаклони према њима, а Римљани су богу Јанусу поред обећања, даровали поклоне у нади да ће добити његов благослов у наредној години.
Али због чега заиста правимо све те велике циљеве када испраћамо стару годину и због чега ове планове разликујемо од оних које доносимо током читаве године?