Размислимо о речима П.Јустина Ћелијског, исписаних у предговору Житија Светих – “Житија Светих нису друго до живот Господа Исуса Христа, поновљен и продужен у сваком Светитељу, у већој или мањој мери… тако су и животи Светих свих векова поновљен и обновљен, продужен и употпуњен живот Христа, Апостола и свих Светих, јер је то један, саборни, спасоносни и боготворећи живот Цркве…”
У улози главне јунакиње филма Вера, редитеља Недељка Ковачића, нашла се изврсна млада глумица Јована Стојиљковић која је улогу изнела на специфичан и дирљив начин. Њене благе нежне црте лица попут девојчице, дочаравају слику споља крхке, а унутра храбре девојке. Њени манири и стил уклапају се у слику једне отмене интелигенте и образоване девојке. Верина природа је истовремено и питома и дивља и крхка и јака и добра и лоша. Од повучене до продорне, од нежне до грубе, од доброг до лошег лика, од човека до нечовека …Много тога неспојивог је у комплексном лику Вере Пешић. Попут филма Тома и овај филм инспирисан истинитом животном причом, измамио је много суза у биоскопима и то због једне младе тужне женске судбине.
Пред нову годину веома често правимо листу планова, одлука, жеља, циљева, али и анализу постигнутог. Како би неки рекли, период када се “подвлачи црта”. После подвлачења своје црте, да ли сте ви задовољни?
Свако може да кува !
