Ако вам се некад учинило да су математика и књижевност немогућ спој (а сигурно јесте), преварили сте се!Свако ко је упознао Владислава Радака зна како изгледа врсни стручњак у математици и талентовани романописац.
Овај двадесетосмогодишњи младић, рођени Београђанин, завршио је студије финансијске математике на Математичком факултету у Београду, али га то није спречило да стекне музичко образовање, води емисију за младе и режира два краткометражна филма, Imagine и Blue lorry, за који је 2007. добио награду за најбољег младог редитеља на њујоршком фестивалу Hamptons. До сада је објавио 3 романа (Плава вежбанка, Ноћ мртвих снова и Књига) и коауторску књигу (Формула живота - за све који воле математику и желе да је поклоне другима) о сингапурском моделу математике. Са нама је поделио како спаја наизглед неспојиво, где проналази мотивацију и снагу и шта чини његов рецепт за успех.
Колико је посвећености потребно да бисмо достизали врхунске резултате на више поља истовремено?
Заиста пуно. И из године у годину, из деценије у деценију све више. Ако желите да будете успешни у физици морате да поседујете сва знања најбољих физичара пре вас. Тек када схватите да нема назад, почиње прави плес са демонима.
На које изворе одлазиш када ти је потребно више мотивације и снаге?
Отпутујем на места где је лако бити сам и где је потребно бити сам, а упијати сокове цивилизације: Лисабон, Парис, Барселона, Каиро… Или просто одем у планине и шетам шумом све док у потпуности не поверујем да сам последња особа на планети. Тада сваки притисак он неуспеха нестаје.
Роман „Књига“ је твоје четврто дело.
Како тече процес стварања и где се крије инспирација?
Роман или дело почиње да се пише када су исцрпљене све друге могућности да се тако нешто избегне. Ликови су вам годинама у глави, сцене се отимају контроли, имате проблем са концентрацијом, спавањем… Код мене процес стварања траје од пет до десет година; он почиње када знам да немам другог избора него да ту причу испричам.
Које место у твом животу заузимају награде и признања? Крије ли се награда некад и у нематеријалном?
Награда је углавном у нематеријалном, неизговореном. Никад нећу заборавити када сам још као млад пролазио покрај Београђанке и видео непознату девојку како са жаром у очима чита Ноћ мртвих снова. Окретала је страницу за страницом док су троле долазиле и одлазиле. То је тренутак који је довољан да вас натера да све урадите испочетка.
На TEDx-у у Новом Саду говорио си зашто математика није баук. Шта треба да имамо на уму када се у животу суочимо са могућим проблемом?
Покушаш да решиш проблем. Не иде? Вратиш се. Покушаш поново. Неће и даље? Одспаваш. Вратиш се. Прочиташ литературу. Размислиш. Прочиташ још литературе. Размислиш. Прочиташ целу полицу у библиотеци. Пробаш. Ознојиш се. Џогираш пет-шест километара. Истушираш се. Пробаш поново. Вратиш се један корак. Не одустајеш. Не скинеш се у гаће и не листаш фејсбук.
На који свој успех си најпоноснији? Који су састојци рецепта за успех?
Искључиво сам поносан на своје неуспехе који се мере у хиљадама. Сваки неуспех за мене значи да напредујем. Рецепт за успех? Устати рано ујутру, погледати себе у огледало и рећи „Ја сам будала“. Затим поновити то стотину пута. Онда почни да радиш и не одустај. Никада. Док твоји вршњаци клабингују, ти остани код куће јер си будала. Када твоји другари оду на летовање, ти остани код куће јер си будала, када нађу момка или девојку, када свет крене да се распада, ти остани ту где си, за радним столом, у сали, у базену, у теретани, учионици, библиотеци, јер си шта? Пази, ако не успеш, нема везе, јер сви ионако мисле да си будала.
Сања Ђукић
