Мирис старе хартије, жућкаста боја давно штампаних страница и драгоцени документи који годинама чекају да им неко удахне живот и зада нову сврху – архиви заиста могу бити места која крију велике приче, истине и тајне. Један такав архив, Национални архив Мађарске, представља стално место боравка историчара Душана Љубоје, који ту проналази неопходне податке за свој мастерски рад.
Ако вас пут нанесе према Босни и Херцеговини, не смете изоставити важну и незаобилазну дестинацију – Мостар. Камене улице овог града, које туристе попут времеплова враћају у прошлост, посебна су прича. Као да сваки камен сведочи о богатој историји града на обалама прокосне Неретве.
У северозападном делу Србије, на тромеђи три лепотице, на десној обали реке Саве, налази се град чивијаша – град Шабац, чије залеђе чини пространа Мачва ка западу, горостасна Поцерина ка југу, помало брдовита Посавина ка истоку, а све то богатијим чине водени токови река Саве и Дрине. Позната је легенда о цару Тројану и његових 5 кћери која потиче са шумовитог Цера, те је управо овај планински горостас околним градовима дао имена царевих кћери. Сем историјске позадине, Цер има богату флору стабала цера, буковине, храста, граба, са прелепим видиковцима и значајним манастирима.
На самом југу Херцеговине, у подножју планине Леотар и око највеће понорнице на Балкану, Требишњице, смештен је, према мишљењу многих, један од најлепших градова Републике Српске – Требиње.
Када се након завршених основних и мастерских студија на Хемијском факултету у Београду, на Катедри за биохемију, определила да надогради своје знање из те области на неком од европских универзитета, двадесетпетогодишња Марија Марковић, није ни слутила да ће у граду Констанц, у Немачкој, пронаћи своју оазу среће и испуњење свега чему је годинама тежила. Докторске студије уписала је на програму Истраживачке школе за биологију и хемију, где ради на пројекту у Лабораторији за структурну биохемију и биофизику.
