Након силних обавеза и помало већ досадне свакодневнице, једини прави лек који веома брзо делује јесте путовање. Где? Није битно! Важно је да се иде негде и изaђе из уобичајене рутине, упознају нови људи, виде нове ствари и предела.
Свакодневни ужурбани ритам нам често не оставља довољно времена за одмор, па једва чекамо ноћ како бисмо уснули у сан и тиме напунили батерије за сутра. И поред свих обавеза, сваког дана морамо одвојити време за одмор како бисмо употпунили нашу срећу. Одмор је неопходан и треба га узети за озбиљно, како због физичког, тако и због психичког здравља. Звучим сада попут наших мама, али у овим годинама полако разумемо да су скоро увек и биле у праву.
Када бисте неког питали да у кратким цртама опише Србију, одговор би вероватно гласио: земља најлепших жена, врхунских спортиста и добрих људи. Србија је земља која је свима великодушно отворила своју капију – студенти из суседних држава, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске, Црне Горе са задовољством пакују своје кофере пуне амбиције и жеље за знањем, и долазе у Србију, где стичу звање академског грађанина. Да бисте се уверили у овај податак, довољно је да једном дневно прођете кроз студентски кампус који врви од различитих акцената, дијалакета, језика. Свет у малом. Мноштво младих људи чији осмех на лицу показује да су направили прави избор.
Самопоуздање – вера у себе и своје способности. Веровање да нешто можемо да постигнемо својом сналажљивошћу, снагом ума, тела. Најмоћније средство приликом остварења сваког задатка. Са порастом вере у себе, расту и наше способности.
Бавећи се омладинским активизмом имала сам прилику упознати људе чија су ме животна искуства научила како да постанем боља особа. Једно од тих искустава била је и посета месту под чијим окриљем одрастају деца која од малих ногу постају велики људи, деца која знају шта је то самостално сналажење у друштву.