Блог

Путник Времена

Пре пар месеци сам имала прилику да погледам врло хваљен филм под називом „Путници”. Морам споменути да ме је на прво око заинтригриала чињеница да су у главној женској и мушкој улози Џенифер Лоренс и Крис Прат. Но, занемаримо то на секунд, јер је прича и без поменутог дуета феноменална.

Једино што треба да се раздваја по боји јесте веш за прање

Провела сам прелепих недељу дана у стану у Прагу са људима који су дошли из свих крајева света. Шравија и Уткарш из Индије, Патрик, Елика, Мартајн и Мегна из Холандије и Дијана, Јована и ја из Србије. Шравија и Патрик су вегетеријанци, остали не. Делили смо се према вери на католике, православце и атеисте. Један део друштва су били научници, док други део апсолутно није имао везе са науком. Па ипак сви су јели тестенину за вечеру која не садржи месо, иако се не бавимо истим стварима увек смо налазили теме за разговор, а вера је била најмање битна ствар у нашем дружењу.

Тешки тренуци отварају врата оним најлепшим

Тужна музика, замрачена соба и жеља за бегом у неку другу, лепшу реалност. Свако је бар једном био у оваквој ситуацији када је имао осећај да нема никакву контролу над оним што му се дешава у животу и када је био на корак од одустајања.

Слободан је онај ко…

… има времена за себе, друге људе, онај ко лако све стиже и постиже. Онај ко има времена и нема брига. Хм, да ли је баш тако? Иако је време један од највећих луксуза модерног доба, да ли можемо поистоветити слободу са слободним временом? Или слободу са нерадом?

Моћ речце ДА

Шта би се десило када бисмо, одједном, уместо „нећу”, „не могу” и „немам времена” изговарали „ДА!”’? Шта мислите како би то изгледало? Да ли бисмо имали превише посла или обавеза које не можемо постићи да урадимо или бисмо уживали у томе што увесељавамо себе и све око нас?