Новембарско јесење загревање пред празнике и снежну зиму је веома атрактивно како за децу, тако и за младе и старе. Полако из јесени стајемо на праг зиме, чекамо прве пахуље, китимо прве украсе, резимирамо годину коју испраћамо и надамо се некој још успешнијој, лепшој и бољој. Први лампиони се пале, улице полако добијају нову декорацију, све се чине далеки нам празници а опет тако близу. Маркети и тржни центрови су пуни накита, новогодишњих поклона, великих гламурозних лампи, санки, деда мразова, чаробних штапића, луткица. лоптица и за сваког по нешто сјајно и гламурозно. Новогодишња бајка ће се ускоро отворити, до тад ми креирамо своју бајку по нашој мери, жељи и сновима.
БеФем феминистички културни центар основан је 2009. у својству организовања феминистичког фестивала, а касније је тим жена наставио рад кроз медијску продукцију, образовне програме, умрежавање жена, преиспитивање и промоцију феминистичке политике, културе и уметности. У свом циљу настоје да мотивишу нове генерације феминисткиња да истрају у свом раду и подржавају их кроз наставак одржавања фестивала, доделу БеФем признања и организовања Летњих феминистичких сусрета. Ове године обележена је прва деценија Летњих феминистичких сусрета, а ми вам преносимо утиске и важност овог догађаја!
Летњи распуст, период године када су ђаци ослобођени школе и обавеза везаних за њу, поједини млади користе као прилику да побољшају своје финансије, и да у том смисли олакшају како себи, тако и родитељима. С друге стране, летњи посао је уједно и прилика да се стекне додатно радно искуство и вештине које могу бити корисне у каснијем пословном животу.
Ментално здравље младих је тема од изузетне важности, али која се још увек суочава са стигмом и недовољном пажњом. У данашњем динамичном и захтевном друштву, млади се суочавају са бројним изазовима који могу утицати на њихово ментално здравље. Стрес због школе, притисак вршњака, анксиозност, депресија, самоповређивање, па чак и самоубиство, само су неке од последице проблема са којима се млади данас суочавају. Важно је да се о овим проблемима отворено говори и да се младима пружи подршка и помоћ која им је потребна.
Друштвене мреже су постале неизбежна свакодневница како млађих, тако и старијих генерација. Поставља се битно питање мере коришћења друштвених мрежа као и границе објављивања приватног садржаја. Ова навика постаје веома заразна тако да и они који су били противници тога имају свој профил на друштвеним мрежама попуштају и мало по мало ето и њих у виртуелном свету. Које су добре а које лоше стране, када је у питању учествовање на друштвеним мрежама и како наћи праву меру? Да ли ви имате профил на Фејсбуку, Инстаграму или неким другим новим мрежама?


