У Суботици већ три године постоји Женски тамбурашки оркестар Ђурђинске цуре чији се тамбурашки састав састоји од шест девојака – Невена Орчић, Ивана Милодановић, Мирела Грубешић, Ана Дулић, Дијана и Јелена Видаковић. Суботичани су одушевљени њиховим наступима на разним манифестацијама и свечаним догађајима. За њихов успех заслужан је, како и саме кажу, професор Војислав Темуновић. О значају тамбуре у њеном животу и јединственошћу женског тамбурашког оркестра причала нам је Јелена Видаковић, студенткиња Природно- -математичког факултета у Новом Саду.
Група НИТ је настала 2010. године из велике љубави према музици трију другарица, тада студенткиња руског језика: Тамаре Цакић, Иване Мунђе и Анастасије Коњеве, Рускиње која је дошла у Београд на размену студената. Врло брзо су наступе међу пријатељима заменили наступи на бројним манифестацијама и учествовање у различитим телевизијским и радио емисијама, a Ивани и Тамари су се придружили и: Марко Тешић, Александар Лабус и Ана Перишић. Oсим руских и српских традиционалних песама, данас су на репертоару и песме из: Индије, Ирске, Финске, Казахстана, Азербејџана, Грчке, Јужне Америке, из других балканских држава, ромске песме, влашке мелодије. Женском трогласју су пратња акустични инструменти (гитара, тамбура, виолина и перкусије), а осим оригиналних обрада, група има и две ауторске песме: Девојче момку у срце стаде и Разгледница из Ирске. Данас састав групе чине: Ивана Мунђа, Тамара Коматовић, Влада Крунић и Тамара Цакић, која нам је рекла које поруке шаље њихова музика, како тече процес стварања и зашто су различити језици и културе богатство.
„My mind is free, I can do all the things I wanna do,
I have them inside of me, I need to believe,
Every day I have to believe, all the things for my best,
I believe“
Доказ да свестраност даје скривену динамику личности је млади економиста и песник, Стојан Јанковић. Како је одлучио да своју динамичност не скрива, своја дела публиковао је у збирци Дрворед снова, а објавио је и књигу кратких лирских прича. Ова постигнућа довела су га до чланства Удружења књижевника Србије и Републике Српске. Разменивши део поподнева са овим двадесеттрогодишњаком, сазнали смо како функционише један књижевни микрокосмос.
Награђивани млади писац Владимир Бараћ познат је по збирци прича „У редоследу појављивања“ и по роману „Искорак“. Почетком 2014. године, добио је понуду да напише нову српску бајку, либрето за партитуру „Месечева кћи“. Био је то велики и нови изазов за њега који је он успешно реализовао. У Берлинској филхармонији композицију је извео симфонијски оркестар, а изведена је и у Коларчевој задужбини у Београду.


