Више је од три месеца након трагедије пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Трагедије око које се константно прикрива и негира одговорност, просипају лажи и калкулише животима. Тог дана када је све стало, тежња ка правди није, борба за достојанствен живот без насиља и обмана не јењава.
Данас у модерно доба психотерапија није више табу тема, већ ментална хигијена коју треба практиковати редовно. Како се осећамо, шта мислимо, шта потискујемо, чега се бојимо – питања су чији се одговори крију дубоко у нама. Превише размишљања није добро, исто као и континуирано потискивање одрећених осећања. Суочимо се са свим осећањима која су у нама, радимо на томе да их се ослободимо или да их прихватимо.
Већ смо рекли да је један од највећих узрочника настанка кризе менструалног сиромаштва стигма која се за менструацију веже вековима. Различите предрасуде и митови који стварају стигматизацију, срамоту и несигурност део су свакодневице, а млади који немају адекватну едукацију подлежу таквим утицајима. Формално образовање мора бити главни начин информисања младих, међутим некада ту улогу преузимају друштвене мреже. Поставља се питање, да ли су оне добре у томе и да ли је то уопште њихова улога нарочито ако причамо о репродуктивном здрављу?
Београд, град на ушћу двеју река испод Авале, важи за једну од најстаријих престоница на тлу старог континента. Био је рушен неколико пута, како у походима страних војски, тако и из ваздуха бацањем бомби. Управо због тога је и често називан град Феникс, јер се више пута дизао из пепела. Међутим, да ли ће опет успети да се издигне , али овог пута из урбанистичког пепела?
У деценијама прошлог века, ниједан град није могао да се замисли без јавних телефонских говорница. На њима је могло да се разговара са родитељима, да се провери колико је сати или да се позове нека хитна служба. Хало-говорнице су биле незаобилазне тачке у граду, постављене готово на сваком ћошку. Модернизацијом технологије и масовном појавом мобилних телефона, чувене хало-говорнице су све мање добијале на важности. Временом су постале руиниране јер није било потребе да се више користе. Тренутно их има више од хиљаду у Београду, а углавном се налазе у близини аутобуских стајалишта, као и железничких станица. Можда и чувене црвене говорнице чекају свој тренутак за дигитализацију.
