У Суботици већ три године постоји Женски тамбурашки оркестар Ђурђинске цуре чији се тамбурашки састав састоји од шест девојака – Невена Орчић, Ивана Милодановић, Мирела Грубешић, Ана Дулић, Дијана и Јелена Видаковић. Суботичани су одушевљени њиховим наступима на разним манифестацијама и свечаним догађајима. За њихов успех заслужан је, како и саме кажу, професор Војислав Темуновић. О значају тамбуре у њеном животу и јединственошћу женског тамбурашког оркестра причала нам је Јелена Видаковић, студенткиња Природно- -математичког факултета у Новом Саду.
У оквиру Центра за омладински рад из Новог Сада и Центра за едукацију младих из Травника, вечерас (29. 1) се…
Група НИТ је настала 2010. године из велике љубави према музици трију другарица, тада студенткиња руског језика: Тамаре Цакић, Иване Мунђе и Анастасије Коњеве, Рускиње која је дошла у Београд на размену студената. Врло брзо су наступе међу пријатељима заменили наступи на бројним манифестацијама и учествовање у различитим телевизијским и радио емисијама, a Ивани и Тамари су се придружили и: Марко Тешић, Александар Лабус и Ана Перишић. Oсим руских и српских традиционалних песама, данас су на репертоару и песме из: Индије, Ирске, Финске, Казахстана, Азербејџана, Грчке, Јужне Америке, из других балканских држава, ромске песме, влашке мелодије. Женском трогласју су пратња акустични инструменти (гитара, тамбура, виолина и перкусије), а осим оригиналних обрада, група има и две ауторске песме: Девојче момку у срце стаде и Разгледница из Ирске. Данас састав групе чине: Ивана Мунђа, Тамара Коматовић, Влада Крунић и Тамара Цакић, која нам је рекла које поруке шаље њихова музика, како тече процес стварања и зашто су различити језици и културе богатство.
Пројекат који је изазвао позитивне реакције како у Србији, тако и у целом региону се може видети на 14 локација у Новом Саду. То су билборди на којима су представљени најбољи ученици основних и средњих школа са територије Новог Сада, који су остварили најзначајније успехе на републичким и међународним такмичењима у науци и уметности.
Упознајте Марију Станојевић, која је као ученица III-8, специјалног одељења за талентоване математичаре у гимназији Светозар Марковић у Нишу, једног дана покуцала на врата кабинета хемије и професорки предложила да у школи организују мини-фестивал науке. Данас је Наук није баук највећи фестивал науке јужно од Београда, а Марија је од радознале ученице постала инжењерка за софтвер и велике податке у енглеској фирми Arbor Education, која се бави развојем софтвера у едукацији. До сада је објавила три рада на светским конференцијама и у часописима на тему побољшања едукације. Студирала је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду и на Универзитету у Марибору и има само 24 године.


