Intervju sa Katarinom Bogićević Kejt
Ona ne pripada jednom imenu, jednoj ulozi ili jednom zvuku. Menjala se pred očima publike, ali ne da bi joj se prilagodila, već da bi ostala iskrena. U sebi nosi spoj umetnosti, glume i muzike, koji se oseća već u njenom prisustvu. Svoj život je gradila kao pozornicu, smenjivala je svetlo i senku, glas i tišinu, da bi ostala svoja.
Kejt nije Zvezdana
Možda je neko prepoznaje kao Zvezdanu, a nekome ime Kejt bude nepoznato; nekome u ušima odzvanja pesma „Koža ne grebe“ dok drugima odzvanja „Mito, Bekrijo“, sve je to Katarina. Nakon takmičenja „Ja imam talenat“, pozvana je na audiciju serije “Folk“ i od tada, za mnoge ona više nije Katarina Bogićević, već Zvezdana. Sećenje na Zvezdanu ostaje za njom, a i za svoje roditelje je donedavno bila devojčica.
Idalje mi je neverovatno kako me ljudi prepoznaju po toj ulozi, pogotovo neki koji me sretnu pa vide da sam im poznata, ali još uvek nisu sigurni, jer koliko god da sam se promenila, toliko se i nisam promenila, fizički. Ali da, bilo je jedno neverovatno i prelijepo iskustvo. Roditelji su od početka sa mnom, oni su me nekako gurali od početka u sve to. Mislim da čak nisam ni imala izbor, jer sam od treće godine krenula da pjevam i samo su me usmjerili ka tome. Čitav život sam muziku i sve gledala kao jednu igru i nikad mi nije bilo teško. Od početka do kraja su bili podrška. U nekim trenucima su nam se mišljenja razilazila, kad sam ja već krenula malo ozbiljnije stvari da snimam i da radim, pa im nije bilo baš svejedno zbog mojih nekih spotova, ali to se na kraju sve riješilo i prihvatilo i došlo do tog momenta da tata i mama moraju da shvate da sam sad već odrasla žena i da hoću da se izrazim na neki svoj način.
Ali nije uvek bilo lako, pogotovo kada pod budnim okom javnosti odrastaš i menjaš stil. Bila je mlada za vetrove karijere i medija.
Mislim da sam bila premlada za neke stvari koje sam doživela i da je to dosta uticalo na moje kasnije neke stvari, ali sam godinama shvatila da ne bih bila to što danas jesam da nisam prošla kroz te različite faze. Život me nije mazio uopšte, bilo je baš teških momenata i realizacije kakva umetnica želim da budem, u kom pravcu želim da idem i kakva osoba prije svega želim da budem. Tako da, bilo je teško.
Katani tame
Ne piše iz zabave, niti iz slobode i smeha. Otvara dušu i svoje najdublje emocije ostavlja na papiru. Piše iz ljubavi, a nekada i iz bola, i tako nastaje njen prvi EP (kraći album), kojim je zaokružila jedan poseban deo svog života. Iz tišine rađa se album satkan od suza, istine i hrabrosti, koji peva o ponovnom pronalaženju glasa u haosu emocija i o tihoj transformaciji života.
Desilo se tačno u periodu korone i tad su zapravo nastale sve te pjesme. Iz tame, iz boli, ali isto iz momenta vraćanja te ljubavi prema sebi i moje odluke da želim da radim na sebi, da se suočim sa svojim strahovima, da bih postala danas to što jesam. Pjesme sa EP-ja predstavljaju zapravo najtamniji period mog života, prije sedam godina kad sam bila vjerena. To se raspalo i onda sam počela opet novi život. Zapravo, Katani je indijsko ime, od riječi Kat, što znači rezanje iluzije, obnavljanje izdržljivosti, ratobornost. Taj period me je jako oblikovao i odatle su izašle sve pjesme koje su povezane, zapravo su autobiografske i koje govore o toj ljubavi i odvajanju od ljubavi, kretanje u tu novu JA.
Gluma ili muzika
Nije neodlučna, već je kroz karijeru na najbolji način kombinovala oba svoja talenta. Spoj dva izraza koji se ne sudaraju, već se dopunjuju. Muzika otkriva sve njene tajne, a gluma je mentalno oblikuje i testira. Neprestano preplitanje dovodi do mora emocija koje se čas sakrivaju iza uloge, a čas pobegnu, bez zaštite, kroz glas koji mami. Tako nešto mora da je fantastično.
–Banalno ću objasniti, muzika mi je kao voda, gluma mi je kao zemlja i vazduh. Muzika je transformativna u svakom mogućem smislu i mogu s njom da radim bukvalno šta god poželim i da duboko, duboko izlazi iz mojih najdubljih osećanja. Ono što zapravo nekad ne želim da pokažem drugim ljudima prosto izađe kroz moju muziku, a gluma je izazov. Gluma je isto to uzemljenje, ali i taj neki tok koji prosto predstavlja rad, duboki rad na sebi i mentalnom stanju, zato što moraš dobro da se pripremiš za ulogu i posle da znaš kako da izađeš iz te uloge da ne bi uticalo na tebe i tvoj mozak. Zapravo, jako teško, ali toliko je zanimljivo i tako je izazovno da me mnogo radi ta gluma. Uvek jedva čekam neku ulogu da radim na njoj i baš se dam stopostotno, jer tu više nema Katarine Kejt, tu totalno izlazi neka nova verzija mene koju nisam ni znala da postoji, ali je tu.
Neosporivi talenat za glumu je kombinovala sa pevanjem, a talenat uvek neko prepozna samo ona u to nije poverovala, čak ni na poziv Nikole Koja.
Bila sam na odmoru sa svojim kolegama sa glumačke klase i sjedili smo, pili smo cijeli dan rakiju, jeli i igrali jamb. U tom trenutku sam dobila poziv od Nikole Koja. Bukvalno sam mislila da je šala, ali kasnije sam shvatila da ipak nije i onda sam došla na audiciju za „Crnu svadbu“, prošla sam audiciju. Mislim da moraš da želiš duboko. Vjerujem u moć manifestacije, jer mnoge stvari su mi se tako u životu ostvarile. Pogotovo kad se staviš u tu vibraciju i možeš zapravo da vizualizuješ stvari koje želiš i da prođe kroz tijelo taj osećaj toga kao da ga već imaš. To je kao promena te neke realnosti, ulaziš u tu vibraciju baš te realnosti koju želiš da ti se desi i posle nekog vremena samo se desi. Tako da svijet je jako magičan i postoje mnogo magične i lijepe stvari, samo treba da provalimo taj kod.
Balkan odbija umetnike
Govori o različitim vrstama scenskog izraza, i osvrće se na iskustva koja, iako na prvi pogled slična, zahtevaju potpuno drugačiju vrstu prisutnosti i odnosa prema publici. Od transformacije i imitacije do intimnijeg i sirovog prostora, gde je sama u svom svetu i u direktnoj komunikaciji emocija sa publikom. Greške umeju da ograniče kontekst i da udalje od suštine, ona se jednom opekla i nikada više.
„Tvoje lice zvuči poznato“ je bio mnogo lakši projekat, zato što pripremiš jednom nedeljno, nastupaš, ideš dalje, samo su snimanja bila teška, ali recimo kabare je mnogo teži. Kabare je sve u potpunosti i nekako kakav si tog dana, to jednostavno daš i na sceni. Teško je naći taj neki balans, pogotovo ako smo u nekom lošem raspoloženju. Kabare daje neku veliku i duboku priču tog momenta, umetnika na sceni koji pokušava da kaže istinu te neke numere, ali opet da je zanimljivo i seksi. Radila bih kabare opet, ali bih prije nastupala u nekom lokalu. U Nacionalnoj klasi više nikad. Taj projekat je baš ispao jako loš i baš sam se opekla što se tiče poslovnog tog dijela.
Nije uvek sve dobra priča, moraš biti spreman na dobre i loše ljude, a to ju je naučilo iskustvo koje stiče od svoje treće godine. Dvadeset godina iskustva podstaklo ju je da javno iznese istinu, koju shavtaju otvoreni ljudi, oni koji razbijaju tabue i predrasude.
Kada radiš najbolji mogući posao, timski si igrač i sve bude stvarno najbolje moguće, uvek moraš da moliš za taj dio koji si zapravo zaradila. Ne vrijednuju ljudi umjetnike ako nemaš veliku zaštitu iza sebe, nekog jakog menadžera ili muža, nažalost, nekog koji je prebogat ili čovjeka nekog koji je kriminalac i vodite i pjevaš narodnu muziku svuđe. Jednostavno, ne možeš da se istakneš u potpunosti, a ima baš malo ljudi koji su uspjeli da su istaknu. Ali isto tako, ja ne pjevam ovu novokomponovanu muziku, ja sam totalno u nekom drugom fazonu i mislim da je jako teško na našim prostorima. Zapravo, mislim da nijedan menadžer ne može da me uzme zato što ne zna šta šta će da radi sa mnom, jer znam i da plešem i da glumim i da pjevam, a niko nema tolike ambicije da me uzme da probamo na svjetskom nivou. Tako da shvatila sam posle toliko godina, mislim znala sam i ranije, da Balkan nije za mene… to se od početka pričalo i dok sem dijete bila. Nekako to je tvoja kuća i pokušavaš i daješ šansu konstantno, međutim konstantno me odbijaju i konstantno na nailazim na prepreke i prosto život kao umjetniku meni tamo nije bio zapravo lak. Uvek je moralo nešto da se izjalovi, uvek je moralo nešto da pođe po zlu. Nijedan projekat koji sam radila za neki veći novac na Balkanu mi nije… uvek mi nešto moralo na nos izaći, čak i ako ništa nije bilo do mene. Smatram da za ljude koji su jako otvoreni kao što sam ja i koji žele da grade nešto totalno drugo i da se bore i da se cimaju da razbijemo te tabue i predrasude tog starog svijeta koji je i dalje toliko urezan u naše gene. Mislim da tim ljudima nije mjesto na Balkanu, nego negde drugo.
Medija se ne plaši, odrasla je i sazrela uz njih. Ne plaši se ni svojih procesa, promena i grešaka i želi to da prikaže na internetu, jer se ljudi poistovećuju sa njom. U moru influensera želi da bude drugačija, da pokaže realnu sliku svog života i svih svojih faza.
Mediji su u većini slučajeva pričali laži o meni, tako da nekako nikad me to nije pogađalo toliko, jer od malena sam u tome, od svoje treće godine. Uvek sam znala da postoje dobri novinari, da postoje lešinarski novinari, tako da uvek mi je bilo smiješno kad neko napiše neku laž o meni i onda sad cijeli svijet misli ne znam šta. Evo, baš mi se to desilo prošlog ljeta kada sam izbacila video sa mojom najboljom drugaricom kako smo se poljubile u usta, a to je bilo iz sprdnje i eto tako, iz neke slatkoće, i bilo nam je lepo u tom trenutku, ali nikad ništa seksualno. Svi su mislili da sam postala lezbejka i sve novine Srbije i Crne Gore su pisale da sam lezbejka, čak se debatovalo na mnogim televizijama, što je bilo presmiješno. Onda sam morala da zovem babu da joj objašnjavam da to nije tačno. Ali iskreno, to mi je donelo u tom trenutku mnogo popularnosti za moju novu pjesmu koju sam baš tada izbacivala. „Svaki marketing je dobar marketing“, što bi rekla Kris Džener
Bali je novi početak
Na Baliju je jedna obična osoba i koja radi za kiriju. To je miran život kome se prepušta. Bez konkretnih planova za budućnost, mašta jedino o menadžeru, nekome ko će je povesti na put svetske karijere. Do tada prikuplja iskustva i nove ljubavi na putovanjima o kojima će pisati na novom albumu.
Bali je jedno od najmagičnijih mjesta i energetskih polja na koje sam u životu bila. Ovde se stvarno snovi ostvaruju što se tiče tih nekih manifestacija i želja i stvarno je nevjerovatno ostrvo. Mislim da ne može svako ovdje da ostane i da procveta, mislim da baš mora da se… kao i svuda, ima neiskrenih ljudi, ali isto ima i pravih ljudi. Ali kao ostrvo samo po sebi je jako potentno. Bali je ta ženska energija koja te drži kao majka u svom naručju. Ljudi su jako fini, ljudi ne osuđuju, ljudi nisu bezobrazni, ljudi ne izgovaraju ružne stvari drugima. Baš se nekako živi mirno i lijepo što se tiče toga. A što se tiče karijere i svega toga, preselila sam se, videću gdje ću dalje, šta ću dalje, ali videćemo šta će život ovdje da donese. Trenutno radim na albumu koji bi trebalo da izađe početkom sledeće godine i sad ću da iskoristim sva ta putovanja i sve stvari koje se budu dešavale za inspiracije tih pjesama i radu na tim pjesmama. I dalje tražim svoj neki zvuk, i dalje tražim u kom ću pravcu da idem. Za sad sam sa svojim partnerom ovdje, putujemo zajedno, živimo taj svoj neki san, zajedniččki san, pa ćemo videti gde će dalje da nas odvedu stvari. Ali ja sam sad trenutno u potrazi za menadžerom nekim za internacionalno tržište, vidjećemo što će biti. Nadam se da će Bali donijeti tog nekog posebnog menadžera za mene.
Milica Cvijović
