Kroj ili boja su prva stvar koja nas privuče kod nekog komada odeće kada ušetamo u radnju. Međutim, da li razmišljamo o onome što se nalazi na etiketi, detalju od koga smo do sada vešto bežali?
Sećate li se vremena kada su nas roditelji oblačili isključivo u stvari napravljene od pamuka? Nije bilo stida hodati u prozračnim i udobnim majicama kupljenim na lokalnoj pijaci.
Prema podacima organizacije Textile Exchange, sintetička vlakna čine oko dve trećine svetske proizvodnje tekstilnih vlakana, a poliester je ubedljivo najzastupljeniji materijal.
Od kompleksnih kreacija koje viđamo samo na modnim pistama do jeftinih komada koji završe u otpadu nakon jednog pranja, sve ih spaja jedna stvar, a to je uticaj koji ostavljaju na naše zdravlje, ali i na životnu sredinu.
Šta je poliester i kako nastaje?
Prema Encyclopaediji Britannici, poliester je grupa sintetičkih materijala dobijenih hemijskom preradom naftnih derivata. Zbog svoje izdržljivosti, otpornosti na gužvanje i niske cene, postao je jedno od najzastupljenijih vlakana u tekstilnoj industriji. Osnovni gradivni element poliestera jeste PET (polietilen tereftalat), vrsta plastike patentirana četrdesetih godina prošlog veka. Pored tekstilne industrije, svoju primenu pronašla je i u proizvodnji ambalaže. Ima ključnu ulogu u izradi plastičnih flaša. Ekspanzija ovog materijala počela je kada su naučnici i proizvođači uvideli koliko je izdržljiv, lagan i jeftin za proizvodnju. Zahvaljujući tim osobinama, PET je vremenom postao jedna od najkorišćenijih vrsta plastike na svetu.
Istražujući sitna slova ispisana na parčićima papira koje većina kupaca retko čita, dolazimo do brojnih pitanja o uticaju ovih materijala na zdravlje i životnu sredinu.
Kupila sam laganu košulju ali mi je nakon prvog nošenja izazvala iritaciju.- Koliko puta ste se čuli da se neko našao u ovakvoj situaciji?
Najskuplja cena jeftine mode
Za razliku od pamuka koji upija znoj i pušta kožu da diše, poliester stvara nepropusnu barijeru. Sintetička vlakna ne upijaju prirodna ulja i tečnost, već ih zadržavaju na samoj površini tela. To dovodi do začepljenja pora, pojave akni na leđima i dekolteu, kao i pojačanog svraba. Kod osoba sklonih ekcemima ili sa osetljivijom kožom, nošenje sintetickih materijala funkcioniše kao konstantni okidač za hronične iritacije i dermatološke probleme.
Najveći problem nastaje kod odeće za trening. Iako nas reklame ubeđuju da su takozvani dry-fit i elastični sintetički materijali savršeni za teretanu jer se brzo suše, oni zapravo rade protiv naše kože. Tokom intenzivnog treninga pore se šire, znojenje je pojačano. Tada sintetički materijali stvaraju efekat staklene bašte, oni zarobljavaju toplotu, znoj i bakterije tik uz površinu kože, dok konstantno trenje dodano iritira tkivo. Sve ovo potvrdila je i naučna studija objavljena u časopisu Applied and Environmental Microbiology, gde je dokazano da poliester zadržava vlagu i bakterije znatno duže od prirodnih materijala.
Možda ne možemo preko noći izbaciti svu sintetiku iz ormara, niti promeniti celokupnu tekstilnu industriju, ali pri kupovini odeće uvek imamo izbor koji može diktirati zdravlju naše kože. Zbog toga, kada se takav izbor pojavi pred nama, proverimo etiketu i zapitajmo se da li kupujemo kvalitet ili samo još jedan komad lepo upakovane plastike.
Miroslava Babić
Tekst je nastao u okviru Škole video novinarstva pod mentorskim vođstvom Milice Cvijović i Miloša Vlahovića
