,,Joj, imam migrenu” česta je rečenica kojom se žalimo na bol u glavi. Ipak, neurolozi jasno razdvajaju migrenu od klasične glavobolje, na osnovu više kriterijuma. Mada danas razbijamo mitove o migreni, ali je važno napomenuti da ovo nisu zdravstveni saveti. Ako osećate bilo kakvu nelagodu ili sumnjate da imate migrenu, obratite se lekaru.
Najčešće spomenuta razlika između ova dva zdravstvena problema jeste tip bola. Da li boli samo određeni deo glave ili cela glava. Iako se u mnogim slučajevima mesto i intenzitet bola razlikuju, ovo nije glavni niti najpouzdaniji način da se odredi koji problem osoba ima, ukazuje udruženje Kliničkih neuroloških specijalista (CNS).
Pre svega, uzroci migrenozne i klasične glavobolje se razlikuju. Klasična glavobolja rezultat je trenutnog stresora, poput nedostatka vode ili sna, gladi ili stresa na poslu ili u školi. Može je izazvati i promena krvnog pritiska kao i problemi sa sinusima. Otklanjanje izvora problema često može dovesti i do smanjenja nelagode.
Migrena je hronično oboljenje, koje čini da je mozak osetljiviji na stimulus iz okoline. Tokom migrenoznog napada, krvni sudovi u glavi se šire, a mozak postaje sve osetljiviji na inače normalne stvari, poput svetla ili zvuka. Grupa Migraine Trust tvrdi da je trograni živac, koji se nalazi na licu, jedan od glavnih nerava koji se aktiviraju i šalju signale za bol tokom migrenoznog napada. Stimulus iz okoline koji osobi sa migrenom smeta nije izazvao napad, te otklanjanje samo po sebi ne donosi olakšanje. Što ne znači da ne treba ukloniti stimulus radi prevencije budućih napada. Sam uzrok migrena i dalje nije poznat, mada je nekadašnja teorija da je u pitanju širenje i skupljanje krvnih sudova opovrgnuta.
I sami simptomi su drugačiji. Kada je u pitanju obična glavobolja, ljudi često mogu da nastave da funkcionišu, te se relativno lako rešava lekovima za bolove poput ibuprofena ili paracetamola. Migrena onemogućava dalje funkcionisanje, što zbog intenziteta bola, što jer je često prate problemi sa svim čulima.
Takođe, dok glavobolja može da se pojavi iznenada i bez najave, migrena se u većini slučajeva sastoji od tri faze. U prodromalnoj fazi, na koju se žali 60% ljudi koji imaju migrenu, pacijent često oseća određenu nelagodu, osetljiv je na svetlo, zvuk i/ili miris, ne može da se koncentriše, ponekad čak može osećati normalan dodir kao bolan (npr. naočare koje inače ne smetaju sada izazivaju bol na nosu ili ušima, gde su u kontaktu sa kožom). Postoje sumnje da osetljivost na određene mirise, sir ili čokoladu mogu uticati na početak napada, kao i hormonske promene koje prate menstrualni ciklus.
Naime, neurooftalmolozi kažu da između 25% i 30% osoba sa dijagnostikovanom migrenom takođe doživljavaju tzv. auru, te mogu osećati trnce ili čak duzimanje ekstremiteta, gubitak sposobnosti govora ili osećaj da ne mogu da razmišljaju (tzv. magla u mozgu), ali i igranje svetlaca u očima ili čak delimično gubljenje vida u periodu od pet minuta do sat vremena pre prvog bola u glavi.
Potom, u glavnoj fazi napada, najčešće dolazi do bola, mada ga je ponekad moguće i izbeći ga, ako se lekovi popiju na vreme. Često se javljaju mučnina i povraćanje, koji ponekad donose olakšanje. Ova faza može trajati od četiri sata, pa čak i do tri dana. U ekstremnim slučajevima, simptomi čak mogu ličiti na moždani udar, sa naglim opuštanjem i gubitkom kontrole nad jednom stranom lica.
U postdrom fazi, može se osećati zaostali bol, malaksalost, loša koncentracija, promene raspoloženja i sl. Traje i po nekoliko dana pre nego što se pacijent ponovo oseća potpuno dobro.
Od migrena disproporcionalno pate žene (u odnosu 3:1), a iako je ovo jedan od tri najčešća hronična oboljenja na svetu, u istraživanje migrena ulaže se relativno malo novca. Za veću učestalost migrene kod žena potencijalno je zaslužna kortikalna šireća depresija, tj. talas električne aktivnosti koji se širi niz mozak, a za koji žene imaju niži prag od muškaraca. Ipak, neophodno je uraditi još istraživanja, pogotovo kada su u pitanju polne razlike.
Mada je svaki vid bola u glavi neprijatan, migrena kao takva predstavlja višednevni problem koji onesposobljava osobu za rad. Upravo zbog ovoga neophodno je imati razumevanja za one koji od migrena pate, ali i prilagoditi njihove životne i radne sredine kako bi se smanjila verovatnoća da će do napada doći.
Ljubica Ognjenović
Naslovna fotografija: Adrian Swancar, Unsplash
