Poslednjih nekoliko Svetskih prvenstava u fudbalu propratilo je medijsko praćenje brojnih kontroverznih situacija. Tokom prvenstva u Kataru 2022. godine desilo se svašta, od banalnih tračeva o aferama srpskih fudbalera, preko kritika sudijskih odluka kao ,,nameštenih”, pa do ozbiljnih optužbi na račun organizatora kada je u pitanju bezbednost radnika uposlenih tokom izgradnje stadiona. Uprkos tadašnjim pozivima aktivista na bojkot takmičenja sa najvećom gledanošću, sve je zaboravljeno relativno brzo nakon turnira, ako ne i tokom istog. Kako će se kasnije ispostaviti, ovogodišnje prvenstvo posramilo je i Katar kada su u pitanju kontroverze.
Očekivani problemi
Kao i u Kataru, i ovde je došlo do problema kada je u pitanju izgradnja stadiona, uključujući i navodna izbegavanja neophodnih kontrola na meksičkom stadionu Asteka.
Podsetimo, Mundijal se ove godine odigrava u tri države (Meksiku, Kanadi i SAD-u), a igrači i ostatak njihove delegacije često su morali da putuju do različitih stadiona, ponekad čak i u drugim državama. Najteže je prošla selekcija Irana, kojoj zahvaljujući ratu i agresiji koju nad ovom državom sprovodi SAD nije bilo dozvoljeno da postavi svoj bazni kamp u SAD-u, iako su svi mečevi njihove grupne faze bili u istoj. Umesto toga, igračima je dozvoljeno da uđu u državu na maksimum 24 sata, tokom kojih bi morali da odigraju utakmicu i vrate se u Meksiko. Jednom sudiji takođe je bio uskraćen ulazak u SAD.
Ovo je bila jedna od prvih odluka organizatora koja je izazvala ozbiljno nezadovoljstvo kod gledalaca. Pored toga, aktivisti za zaštitu životne sredine kritikovali su sistem putovanja avionom, pogotovo obzirom na to da je ovogodišnji Mundijal igran u proširenom formatu, sa 48 država umesto dosadašnje 32. Dok su igrači prinuđeni na višečasovne letove, publika koja dolazi iz ostatka sveta bila je zbunjena činjenicom da se mnogim stadionima ne može prići peške, niti dobro razvijenim javnim prevozom.
Kada se govori o potencijalnoj ksenofobiji domaćina, treba napomenuti i da je jednom novinaru zabranjeno da na španskom jeziku postavi pitanje kapitenu Maroka Hakimiju, uprkos tome što ga on govori tečno. Kao objašnjenje navodi se da u tom trenutku nije bio dostupan prevodilac za španski jezik.
Još jedna zabrana ulaska dogodila se u Kanadi, gde je Tomasu Partiju iz Gane, optuženom za pet silovanja u Ujedinjenom Kraljevstvu, zabranjeno da uđe u državu, zbog čega je propustio prvu utakmicu svog tima. Ova odluka je naknadno preinačena. Aktivističke grupe, poput My Voice My Choice na Instagramu, često su naglašavale da su neki igrači, poput Hakimija ili Ronalda, takođe optuženi za silovanje, ali da im je uprkos tome dozvoljeno da se takmiče, te su kritikovale davanje platforme potencijalnim nasilnicima.
Publika, prenos i apsurdni incidenti
I pre samog takmičenja, fanovi su se žalili na basnoslovne cene karata za utakmice, koje dostižu i do 11.000 američkih dolara za prisustvovanje finalu zakazanom za predstojeći vikend. Cene su određivane po tzv. dinamičnom formiranju cena, što znači da su cene bile veće za utakmice za koje je pokazano veće interesovanje, slično načinu na koji operišu avio-kompanije. Kao odgovor, gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani pokrenuo je program lutrije i obezbedio pristupačne cene karata za građane Njujorka.
Još jedna stvar koja je kritikovana bilo je uvođene pauza za hidrataciju koje utakmicu faktički dele na četvrtine, umesto na dva poluvremena. Iako ove pauze postoje u pravilnicima turnira, predviđene su za ekstremne uslove. Na ovom turniru, pauze za hidrataciju su bile obavezne za sve utakmice, bez obzira na vremenske prilike, a za to vreme je dosta televizijskih prenosa prekidano kako bi se pustile reklame. Fanovi su kritikovali ovaj potez, te je isti na društvenim mrežama opisan kao pokušaj da se američki kapitalizam dovede na novi nivo.
Još jedna organizacijska novina ove godine jeste to što će pauza na poluvremenu u finalu kupa trajati pola sata umesto uobičajenih 15 minuta, kako bi bio organizovan nastup različitih izvođača, uključujuči i korejski bend BTS, Madonu, Šakiru i Džastina Bibera.
Što se tiče samog turnira, jedna od apsurdnijih situacija zadesila je ekipu Engleske, kojoj je tokom grupne faze ukradena oprema, uključujući i kopačke nekih od najpoznatijih igrača.
Ni hrana nije bila pošteđena trača. Devet igrača Tunisa palo je anti-doping kontrolu, ali je nakon ispitivanja utvrđeno da su najverovatnije kontaminirani meksičkom hranom koju su jeli. Umesto da rizikuju, norveški tim je poneo svoju hranu od kuće.
U međuvremenu, grad Sijetl planirao je da jednu od utakmica smatra utakmicom ponosa, koja bi se poklapala sa lokalnom Paradom ponosa, tj. protestom za prava LGBTQ+ zajednice. Ipak, na unapred određeni datum zakazana je utakmica Iran-Egipat. U ovim državama homoseksualnost je kažnjiva zakonom, te su obe delegacije pokušale da se bune protiv ove odluke, iako je FIFA njihove žalbe odbila.
Šta se desilo komšijama?
Kontroverze u suđenju su bile brojne, ali osvrnimo se pre svega na one koje se tiču našeg regiona. Naime, američkom igraču Balogunu dodeljen je crveni karton zbog udarca kopačkom bosanskog igrača Muharemovića. Predsednik SAD-a potom je urgirao FIFA-u da poništi suspenziju koju bi Balogun po pravilu morao da ima nakon crvenog kartona. Uprkos tome što je po pravilniku FIFA-e političko delanje i mešanje politike u fudbal zabranjeno, suspenzija je ukinuta.
Čak je i legitimitet VAR tehnologije, izmišljene kako bi se eliminisale ljudske greške, doveden u pitanje. Naime, na utakmici Portugalija-Hrvatska, gol Hrvatske je poništen nakon što je senzor u lopti navodno registrovao dodir kose igrača Matanovića, iako se na snimcima vidi da lopta ne menja put blizu Matanovića. S druge strane, na utakmici Engleska-Nroveška, Belingemov gol je prihvaćen iako je lopta jasno promenila pravac nakon kontakta sa kablom kamere iznad terena, mada VAR tvrdi da kontakt nije registrovan.
Nekoliko dana pre finala, odlučeno je da će utakmicu suditi Slovenac, koji je 2020. godine hapšen u Bosni i Hercegovini na žurci na kojoj su takođe uhapšene prostitutke i pronađeni narkotici.
Ovo su samo neke od brojnih žalbi i primedbi na dosadašnji tok turnira, među kojima su i brojne nepravilnosti u suđenjima utakmica u kojima je igrala Argentina, sada država finalista turnira, koja će se u nedelju boriti za zlato na potencijalno najgledanijem događaju u istoriji sporta. Iako su brojne lepe scene propratile turnir, poput norveških veslača i Škota koji su sa sobom doneli dobru atmosferu i saobraćajne čunjeve, deluje da će ovogodišnje Svetsko fudbalsko prvenstvo ostati zapamćeno po brojnim i krajnje neuobičajenim neregularnostima.
Piše: Ljubica Ognjenović
Naslovna fotografija: Unsplash
