Srpski književnik i aktivista Vladmir Arsenijević pretučen je u ranim jutarnjim časovima 11. jula, tik pred početak komemoracije za žrtve Srebrenice ispod Brankovog mosta u Beogradu. Ovaj slučaj jedan je u nizu sve češćih fizičkih napada na političke neistomišljenike.
Vladimir Arsenijević je rođen u Puli 1965. godine. Najmlađi je dobitnik NIN-ove nagrade, koja mu je dodeljena 1994. godine za debitantski roman ,,U potpalublju”. Kasnije je svirao u međunarodnom pank bendu u Meksiku. Potom se vraća u Srbiju, gde osniva Udruženje KROKODIL, čiji je danas predsednik. KROKODIL sarađuje sa brojnim međunarodnim organizacijama, a najpoznatiji je po planiranju istoimenog festivala ispred Muzeja Jugoslavije. Takođe, pripada i koaliciji nevladinih organizacija i umetnika ,,Ljudi pamte ljude”, koja za cilj ima pamćenje žrtava genocida u Srebrenici.
Dok se u komšijskoj Bosni i Hercegovini 11. jul obeležava kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici iz 1995. godine, inače odlukom Ujedinjenih nacija datumom od međunarodnog značaja, u srpskom državnom kalendaru ovog datuma nema. Česta retorika u javnom prostoru jeste da strane institucije, uključujući i Međunarodni sud pravde, koji je 2007. doneo presudu kojom se nasilje u Srebrenici proglašava genocidom, pokušavaju da proglase Srbe za ,,genocidan narod”. Važno je napomenuti da u međunarodnom pravu ne postoji termin ,,genocidan narod”, već se za sprovodioce genocida smatra Vojska Republike Srpske. General Ratko Mladić za ovo je osuđen pred specijalnim sudom u Hagu.
Iako je grupa poslanika pokušala da urgira da se ovaj dan obeležava u Srbiji, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 2024. godine, u predlogu podnetom 3. jula prošle godine, obeležavanje događaja odvija se samo u neformalnim krugovima, poput komemoracije zakazane za 11. jul ispod Brankovog mosta.
List Danas prenosi izjavu članova koalicije ,,Ljudi pamte ljude” da su pre napada, u ranim jutarnjim časovima, postavili ikebanu u obliku cveta Srebrenice, jednog od simbola sećanja na ovaj događaj.
Arsenijević je za BBC istakao da je skup bio prijavljen, te da je policija bila zadužena za obezbeđenje istog, ali da su se pojavili prekasno. Naime, nakon što je izašao iz taksija kako bi pripremio prostor pre početka komemoracije, Arsenijevića je okružilo tridesetak muškaraca u crnom, koji su ga potom prvo verbalno, a potom i fizički napali.
U prvom saopštenju KROKODIL-a, na njihovoj Instagram stranici, Arsenijević tvrdi da je fizički napadnut, a da mu je pored toga oduzet i telefon.
Tokom incidenta, prostor je vandalizovan grafitima. U saopštenju Upravnog odbora KROKODIL-a navodi se da su u pitanju natpisi koji veličaju Ratka Mladića i Vojsku Republike Srpske. Planirana komemoracija je potom otkazana, zbog straha za bezbednost učesnika.
,,Ti jurišni odredi nikada ne biraju svoje žrtve sami i nikada ne reaguju samostalno – oni su produžena ruka političkih struktura po čijem nalogu deluju. Danas su napali Vladimira Arsenijevića koji decenijama kroz rad Udruženja KROKODIL i kroz lični angažman, predstavlja jasan i snažan glas protiv mržnje, nasilja, nacionalizma i rata kako na području nekadašnje Jugoslavije, tako i danas, u Ukrajini ili Palestini. Napasti čoveka koji gradi prostor za knjige, dijalog i suočavanje s činjenicama znači napad i na sve nas kojima je do tih vrednosti stalo. S pravom se pitamo ko je sledeći,” stoji u saopštenju.
Na platformi Instagram je objavljen i međunarodni stav udruženja iz Beograda, Sarajeva, Zagreba, Prištine i Podgorice, kojim se ovaj napad oštro osuđuje.
Upravni odbor takođe poredi ovaj napad sa nizom napada na ,,studente, građane i novinare”.
Neslaganje oko ratova devedesetih nije jedini povod za političko nasilje u Srbiji. Jedan od skorijih slučaja dogodio se u maju ove godine, kada su trojica aktivista Zbora Rakovica napadnuta od strane NN lica, a jedan od njih je potom kidnapovan i brutalno pretučen. Policija tvrdi da je slučaj van njihove kontrole, te da je za njega sada zaduženo Više javno tužilaštvo. Do sada niko nije priveden, iako su aktivisti identifikovali i imenovali neke od napadača. Na sličan način, Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je da komentariše napad na Arsenijevića BBC-u.
Dok se svetska politika sve više okreće desnici, a u Srbiji vlada atmosfera podeljenosti između podržavalaca vlasti i onih koji se sa njenim delanjem ne slažu, a pogotovo kada je u pitanju polarizujuća tema nacionalizma i odgovornosti za ratove koji su devedesetih godina potresli Balkan, učestalo nasilje na ulicama ne deluje kao dobar znak za progres.
Piše: Ljubica Ognjenović
Naslovna fotografija: unsplash.com
