Već 2012. pojavljuju se studije koje sugerišu da društvene mreže negativno utiču na razvoj mladih, pa tako Džesika Pol i saradnici (2012) nalaze da duži boravak na društvenim mrežama dovodi do značajnog pada pažnje i lošijeg akademskog uspeha kod univerzitetskih studenata.
Generacija koja je tada studirala odrasla je u svetu u kom internet nije bio sveprisutan i jedan od glavnih načina komuniciranja sa svetom. Deca koja danas rastu izložena su digitalnom svetu od najranijih dana, a organizacije pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija naglašavaju važnost pristupa internetu i rano digitalno obrazovanje kod dece.
Ko je kriv?
Možda baš zahvaljujući činjenici da je čak 35% dece uzrasta ispod 2 godine 2020. imalo pristup tabletima u Sjedinjenim Američkim Državama, te da je taj broj verovatno samo porastao tokom pandemije koronavirusa, pažnja mladih opada skoro širom sveta. OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) beleži 10% pada pismenosti u periodu od 2013. do 2024. godine.
U pokušaju da se negativan uticaj društvenih mreža umanji, neke države počele su da uvode zabrane korišćenja društvenih mreža za maloletnike do 16 godina. Prva na spisku bila je Australija, koja je 2024. donela zakon o tzv. potpunoj zabrani. Identitet i uzrast dokazuju se, između ostalog, skeniranjem lica i slanjem skeniranih identifikacionih dokumenata, što sa sobom vuče potencijalne rizike kada je u pitanju zaštita podataka. Važno je napomenuti da ova ,,totalna” zabrana nije zaista sveobuhvatna, te da uprkos tome što se danas društvene mreže poistovećuju sa internetom, zabrana nije potpuna, već se fokusira na popularne mreže poput Instagrama, Fejsbuka, X-a i aplikacije Snapchat.
Pored aplikacija koje predstavljaju prvu asocijaciju na društvene mreže, na spisku nedozvoljenih sajtova našao se i YouTube, koji već ima razvijenu opciju YouTube Kids za decu, ali i obrazovni sadržaj koji može biti koristan. Iako je studija koju je sproveo IPSOS otkrila da čak 65% odraslih ljudi podržava potpunu zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 14 godina, kritičari tvrde da ovo možda i nije najbolji korak.
Engleski Gardijan citira naučni rad tri australijska univerziteta, po kome australijski tinejdžeri nakon zabrane imaju manje pristupa vestima, što pogotovo pogađa nešto starije maloletnike koji su na granici dozvoljenih godina. S druge strane, isti tekst implicira i da zabrana nije potpuno uspešna, obzirom na to da dve trećine dece ispod 16 godina i dalje koristi društvene mreže.
Jedan od glavnih argumenata zakonodavnih tela, pogotovo u SAD-u, je da korišćenje društvenih mreža ugrožava mentalno zdravlje i stvara više prilika za teško uhvatljive i posebno pogubne vidove nasilja. Ali pristup internetu i digitalnom svetu može otvoriti i važne razgovore, te pružiti informacije i podršku deci u osetljivim okolnostima, poput LGBTQ+ mladih u homofobičnim okruženjima. Može pružiti i podatake o zdravlju u situacijama kada razgovor sa odraslom osobom od poverenja nije moguć, tvrdi Brookings.
Jedna od važnih napomena UNICEF-a jeste da ne postoji direktna korelacija između vremena provedenog onlajn i mentalnog zdravlja. Takođe, vreme provedeno onlajn samo po sebi ne povećava šansu da se vidi osetljiv ili neprimeren sadržaj. Ono što je bitnije jeste kako se internet koristi, a u tome je ključna uloga odraslih koji deci treba da na uzrastu primeren način približe digitalni svet.
Šta rade države?
S druge strane, većina aktera na nivou države, pogotovo u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu, za probleme okrivljuju korporacije koje opstaju zahvaljujući algoritmima koji zadržavaju korisnike u beskrajnom ,,skrolovanju” i plasiraju im reklame. Ovaj model poznat je pod imenom ,,ekonomija pažnje”. Kratke video forme najviše zadržavaju pažnju zbog trenutnog zadovoljenja. Upravo iz ovog razloga sve više mreža uvodi slične fidove sa ovakvim materijalom.
Iako su velike kompanije kao rešenje ove dileme ponudile specijalne verzije interfejsa za mlađe koje bi ograničavale određene mogućnosti i kakav materijal se prikazuje deci, još država je pratilo primer Australije i započelo diskusiju o zabrani društvenih mreža. Diskusije se trenutno vode i u Danskoj, Indoneziji, Grčkoj i SAD-u.
U međuvremenu, Portugalija uvodi zakon po kome bi mladi uzrasta od 13 do 16 godina mogli da imaju pristup društvenim mrežama uz saglasnost roditelja. Ujedinjeno Kraljevstvo, Slovenija i Španija razgovaraju o sličnom modelu.
A kod nas?
Iako u Srbiji još uvek nije započeta debata o potpunoj zabrani, Zaštitnik građana radi na predlogu kojim bi se zabranila upotreba svih digitalnih uređaja u školama. Po ovom predlogu, učenici bi predali mobilne telefone, pametne satove i slično po ulasku u školu, a dobijali ih nazad na kraju dana. Kazne za nepridržavanje bile bi raznolike po stepenu ozbiljnosti, od neopravdanih časova za učenike udaljene sa nastave zbog upotrebe uređaja, preko vaspitno-disciplinskih postupaka, pa sve do novčanih kazni za škole i roditelje koji se ne pridržavaju pravila.
Studija Deca Evrope, sprovedena u 19 država, nalazi da Srbija prednjači po broju mladih od 13 godina na društvenim mrežama. Za naš slučaj specifična je i situacija iz 2023. kada je tadašnji ministar obrazovanja, Branko Ružić, rekao da su za masakr u Osnovnoj školi ,,Vladislav Ribnikar” odgovorne nasilne igrice koje je igrao K.K. pre nego što je usmrtio devetoro dece i školskog čuvara vatrenim oružjem.
Po trenutno dostupnom primeru Australije, zabrana društvenih mreža ne deluje preterano efektivno, a živa debata o tome da li treba zabraniti pristup istima za mlade širom sveta pokazuje da problem nisu samo aplikacije čiji algoritmi su pod kontrolom kompanija, već i način na koji roditelji pristupaju digitalnom obrazovanju dece.
Ljubica Ognjenović
Naslovna fotografija: Statista
