Beogradski sajam knjiga već 69 godina predstavlja važnu manifestaciju, kako za čitaoce svih uzrasta tako i za izdavačke kuće. Održavan u prostoru više hala, po informacijama Beogradskog sajma na jesen 2025. godine posetilo ga je više od 134 hiljada ljudi. Sličan sajam održan je u Madridu od 30. maja do 15. juna. Kako bismo razumeli čitalačku kulturu ove dve nacije, danas poredimo beogradski i madridski sajam.
Pre svega, interesantna je politika plaćanja ulaznica. Dok se ulaz na sajam knjiga u Beogradu naplaćuje (simboličnim sumama), ulaz u Madridu je potpuno besplatan. Treba uzeti u obzir i lokaciju događaja, imajući na umu da se nalazi u samom srcu grada, u parku Retiro, te da je na otvorenom.
Takođe, za razliku od prostora u beogradskim halama, gde veličina štanda zavisi od cene zakupa i ugovora, pa tako velike kuće dobijaju veći prostor za izlaganje u odnosu na manje izdavače jer nude veće sume. U Madridu skoro svaki izdavač dobija štandove istih dimenzija. Izdavači sa većim asortimanom imaju štandove u potpunosti ograđene stolom i knjige izlažu i na policama iza prodavaca, dok drugi, poput knjižare Desperate Literature, specijalizovane za izdanja na engleskom jeziku, biraju da naprave prostor u koji može da se uđe.
Kako bi se izbegao prioritet većih prostora za veće aktere, raspored štadova je drugačije koncipiran. Samim tim štandovi manjih izdavača, nalaze se bliže ulazu u Retiro, dok su velike firme, kao što je El Corte Ingles, na samom kraju šetališta.
S druge strane, Beogradski sajam ne finansiraju Grad Beograd niti državne institucije, već je skoro u potpunosti finansiran od zakupa. Ovim se delimično i objašnjava dobra pozicija koju dobijaju izdavači kao što je Vulkan ili knjižara Laguna. Madridski sajam finansijski podržavaju institucije, uključujući opštinu i instituciju koja ujedinjuje manje opštine na teritoriji grada. Ostatak novca dolazi od esnafa i sindikata knjižara.
Kao i sajam u Beogradu, i Madrid ima sponzore i firme nevezane za knjige kao takve, pa tako restoran brze hrane Vips ima nekoliko pop-up lokacija. Cene nisu veće u odnosu na standardne. Banka Caixa takođe pomaže pri snabdevanju štandova i organizaciji različitih događaja tokom sajma u specijalizovanim ,,paviljonima”, kao što su gostovanja popularnih pisaca i prezentacije kulturnih centara. Ove godine, posebna pažnja je bila posvećena rumunskoj književnosti, za koju je izdvojen jedan od centralnih štandova. Energetska firma Repsol obezbeđuje energiju neophodnu za održavanje manifestacije.
Potom, ovaj sajam traje dve nedelje, u odnosu na nedelju dana u Beogradu, što sa sobom povlači dosta organizacijskih komplikacija, od toga kako ostati dobro snabdeven izdanjima do procedure zaštite u slučaju lošeg vremena. Prostor je delimično zaštićen suncobranima, kako bi se posetioci zaštitili od UV zračenja i temperatura koje u ovo doba godine dostižu i 35 stepeni. Ipak, ovaj problem organizatori pokušavaju da reše uvođenjem ,,sijeste”, tj. pauze tokom popodnevnih časova. Namera je da se zatvaranjem štandova u periodu od 14h do 17h osigura bezbednost posetilaca, ali i izlagača.
Takođe, pristup negovanju mladih čitalaca je nešto drugačiji u ove dve zemlje. Beogradski sajam organizuje poseban dan posvećen deci i mladim čitaocima (obično četvrtak), pa tada zabeležava i najviše školskih poseta. U Madridu, organizatori svakodnevno prave više događaja posvećenih najmlađima, od predstava do umetničkih radionica, pa i ,,upoznavanja” sa piscem Džeronimom Stiltonom. Institucije koje organizuju događaj time preuzimaju veću inicijativu da se mladi zainteresuju za dolazak na sajam. U srpskom slučaju, škole su često te koje uzimaju inicijativu na sebe da deca posete sajam i posvete se čitanju.
Ove godine, organizatori procenjuju da je sajam posetilo oko 600,000 ljudi, što je ogroman pad u odnosu na 2.4 miliona zabeleženih 2025. godine. U razgovoru za list El Pais, direktorka sajma je ovaj pad u posećenosti pripisala tome što se glavni vikend događaja poklapao sa posetom pape Lava XIV, o kojoj smo već pisali. Smatra da je to mnoge ljude odgovorilo od pokušaja da se probiju kroz zatvoren centar grada.
Iako se ovaj sajam može pohvaliti sa 364 izlagača, što državnih institucija, univerziteta i istraživačkih centara, očigledno je da postoje logistički problemi kada je u pitanju prioritizovanje čitanja u odnosu na druge stvari. Ipak, budućnost sajma knjiga u Beogradu ostaje nejasna, pošto je veliki deo prostora u kom se organizuje predviđen za rušenje.
Ljubica Ognjenović
Naslovna fotografija: Ljubica Ognjenović
