Pitanje očuvanja nacionalnog identiteta u dijaspori i regionu danas ima potpuno drugačiju dinamiku nego pre nekoliko decenija. Kako izgleda odrastanje između dve kulture i na koji način mladi pripadnici srpske zajednice u Temišvaru spajaju savremeni evropski život sa negovanjem svojih korena, istraživala je ekipa Omladinskih novina i New Generation Studija. Kroz razgovore sa učenicima, prosvetnim radnicima i predstavnicima zajednice, sklopljen je mozaik o životu zajednice koja, uprkos izazovima modernog doba i prirodnoj asimilaciji, ne zaboravlja ko je i odakle dolazi.
Kako izgleda svakodnevnica mladih?
Kada se pogleda uobičajen dan jednog mladog Srbina i Srpkinje u Temišvaru, on se na prvi pogled ne razlikuje mnogo od života njihovih vršnjaka u matici. Školske obaveze ispunjavaju veći deo dana, nakon čega sledi socijalni život i potraga za vremenom za sebe. Mladi se okupljaju u prelepom, renoviranom centru Temišvara ili u gradskim parkovima, voze bicikle, treniraju fudbal ili karate, bave se crtanjem i čitanjem, te odlaze na zajedničke večere i u bioskop.
Ono što njihovu svakodnevicu izdvaja jeste svesna odluka da slobodno vreme posvete očuvanju kulturne baštine. Veliki broj njih su aktivni članovi tamburaškog orkestra “Temišvarski tamburaši”, koji radi pod umetničkim rukovodstvom Zorana Bugarskog Brice. Probe imaju svake nedelje, a ovaj orkestar redovno nastupa i putuje na turneje širom Rumunije, Srbije i Mađarske. Pored tamburaša, izuzetno je aktivan i ansambl “Mladost”, koji okuplja mlade oko folklornih igara, predstavljajući srpsku zajednicu na brojnim takmičenjima i festivalima. Kako sami učenici kažu, muzika i igra pružaju im prostor za druženje, ali i dublji osećaj pripadnosti.
Gimnazija “Dositej Obradović” – Poslednji bedem odbrane maternjeg jezika
Ključna institucija oko koje se vrti život mladih Srba u ovom delu Rumunije jeste Srpska realna gimnazija “Dositej Obradović” u Temišvaru. Reč je o jedinstvenoj školskoj ustanovi u regionu i dijaspori koja učenicima nudi kompletan obrazovni vertikalni sistem, od osnovne škole pa sve do mature (gimnazije), gde se kompletna nastava odvija isključivo na srpskom jeziku. Škola trenutno broji oko 150 učenika, a odeljenja su mala i broje između 10 i 15 đaka, što omogućava posvećen i kvalitetan rad. Temišvar je poznat kao jak univerzitetski centar, a za one koji žele da nastave akademsko obrazovanje u oblasti kulture i jezika, na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru postoji i odsek za srbistiku.
Međutim, direktorka škole Aleksandra Stojkov otvoreno govori o ozbiljnim sistemskim izazovima sa kojima se danas suočavaju, među kojima se posebno izdvaja hronični deficit specifičnog nastavnog kadra, jer je za predmete poput matematike i fizike izuzetno teško pronaći profesore koji, uz stručno znanje, moraju tečno vladati srpskim jezikom kako bi uopšte mogli da drže nastavu. Trenutni prosvetni stub škole uglavnom čine njeni nekadašnji đaci koji su, zahvaljujući programima pokrenutim nakon revolucije 1989. godine, završili fakultete u Srbiji i potom se vratili u Temišvar.
Pored nedostatka kadra, zajednicu ozbiljno pogađa i tiha asimilacija uslovljena promenom porodične strukture. Naime, sve je veći broj dece koja dolaze iz mešovitih brakova i gde kod kuće više uopšte ne govore srpski jezik, što ranije nije bio slučaj. Usled toga se maternji jezik postepeno gubi u privatnoj sferi, pa škola preuzima ogroman teret da nadomesti taj nedostatak i u svesti učenika usadi ljubav prema sopstvenim korenima, funkcionišući kao jedan od poslednjih bastiona i bedema srpskog identiteta na ovim prostorima.
Direktorka pravi i istorijsku paralelu, objašnjavajući da je u vreme njenog odrastanja, pod rigidnim režimom Nikolaja Čaušeskua, Rumunija bila potpuno zatvorena zemlja. U to vreme, oči svih Srba iz Temišvara bile su uprte ka tadašnjoj Jugoslaviji, koja im je predstavljala jedini prozor u svet. Danas, u otvorenom društvu, interesi dece su drugačiji, snalaženje sa jezikom je znatno teže, a fokus mladih je rasplinut na globalne i savremene uticaje.
Solidarnost preko granica: Akcija “Čuvari baštine”
Važan segment opstanka ove zajednice predstavlja prekogranična solidarnost i humanitarni rad. Od 2019. godine, na inicijativu Milinka Arsenova, pokrenuta je akcija pomoći školama i deci koja uče na srpskom jeziku. Sve je počelo kontaktiranjem mešovite srpsko-mađarske škole u Batanji (Mađarska), sa idejom da se pomogne očuvanju nastave na srpskom.
Danas ova akcija, podržana od strane udruženja “Čuvari baštine”, institucija i pojedinaca preko društvenih mreža, obezbeđuje kompletne školske rančeve i prateći pribor za sve đake prvake, dok za Svetog Savu obezbeđuje paketiće i slatkiše. Cilj akcije u budućnosti jeste i nabavka udžbenika odobrenih od strane države Srbije.
Ova humanitarna mreža pokriva region Pomorišja i obilazi mesta u Mađarskoj (Batanja i Deska) i Rumuniji (Temišvar, Varjaš, Felnak, Ketfelj, Semarton, Veliki Semikluš). U mnogim od ovih manjih mesta škole na srpskom jeziku više ne postoje jer nema dovoljno dece, pa su savindanski paketići često jedini znak pažnje i dokaz ovim ljudima da nisu zaboravljeni. Posebno je specifična situacija u Mađarskoj, gde srpski jezik u školama često upisuju deca koja imaju tek daleke srpske korene (babe ili dede) i koja kroz obrazovanje žele da obnove vezu sa svojim poreklom.
Uloga Saveza Srba u Rumuniji i tri stuba identiteta
Iako je statutom Saveza Srba u Rumuniji formalno predviđeno postojanje posebne organizacije mladih, činjenica da ukupan broj pripadnika srpske zajednice na ovim prostorima opada uslovila je da njihovo delovanje u potpuno zasebnoj režiji gubi praktičan smisao. Umesto izolovanog funkcionisanja, primenjena je strategija direktne integracije omladine u sve ključne manifestacije, projekte i aktivnosti koje krovni Savez organizuje.
Kao i kod većine manjinskih zajednica u regionu, primarni cilj svih ovih napora jeste očuvanje kontinuiteta i nacionalnog identiteta, koji se u Temišvaru stabilno drži na tri ključna stuba: maternjem jeziku kroz školovanje i porodicu, veri i tradiciji kroz redovne odlaske u srpske pravoslavne crkve i proslavljanje krsnih slava, kao i kulturi kroz aktivno učešće u školskim horovima, folklornim ansamblima i tamburaškim orkestrima. Sami mladi pritom svesno preuzimaju ulogu čuvara baštine, ističući da u kući sa roditeljima govore isključivo srpski, dok ga u školi podjednako koriste u komunikaciji sa profesorima i međusobno, čime aktivno i uspešno sprečavaju asimilaciju u svakodnevnom životu.
Formula za budućnost
Primer srpske omladine iz Temišvara šalje jasnu poruku da se identitet u savremenom svetu ne čuva samo pasivnim sećanjem na prošlost, već živom praksom, zajedništvom i solidarnošću. Balansirajući između rumunske svakodnevice i srpskog nasleđa, ovi mladi ljudi dokazuju da se sopstveni koreni mogu uspešno braniti kroz obrazovanje, umetnost i brigu o generacijama koje tek dolaze, ostajući ponosni svedoci svog porekla na tim prostorima.
Anđela Grković
