Studentski pokret je doveo do omasovljenja protesta u prethodnih godinu i po dana, dok se protesti protiv trenutnog režima u Srbiji se dešavaju još od 2015. godine. Za razliku od pretežno mirnih protesta u Evropskoj uniji, čiji je Srbija kandidat, proteste često prati otvorena represija, pretnje organizatorima i hapšenje učesnika, a neretko i fizički obračuni. U razgovoru sa politikologom i političkim aktivistom Semom Ferdinandom Čikerom danas poredimo kako izgledaju protesti u Srbiji i Španiji, državi koja je po nezadovoljstvu naroda vlašću i teritorijalnom konfliktu sa Katalonijom relativno slična Srbiji.
Ferdinand kaže da su španski protesti podeljeni u dve kategorije. Dok neki protesti za cilj imaju pokazivanje da je narod spreman na mobilizaciju zbog određenih problema, drugi su čisto simbolički, tj. pokazuju poštovanje ka nekoj temi, uključujući i elemente slavlja.
,,Funkcioniše se pod pretpostavkom da vlast neće gušiti proteste, čak i kada je protest direktno protiv vlasti”, tvrdi Ferdinand. ,,Postoji određeno poverenje u sistem generalno, u slobodu i demokratiju.” Demonstranti ne očekuju da će biti fizički ugroženi ili da će njihovi privatni životi (posao, dobijanje kazni) ispaštati zbog neslaganja sa vlašću.
Španiju trenutno potresaju sumnje da je državni vrh, uključujući premijera Pedra Sančeza, umešan u korupciju, što je izazvalo proteste koji zahtevaju ostavku trenutne vlasti. Ovi protesti su možda tematski najsličniji trenutnom talasu protesta u Srbiji, ali Ferdinand naglašava da nisu masovni i ne okupljaju veći deo javnosti.
U nekoliko slučajeva, tokom godina, došlo je do manjih konflikta sa policijom, ali nema konsenzusa oko toga koja strana je ,,prva počela”. Ferdinand objašnjava da su u toku referenduma za otcepljenje Katalonije od Španije 2017. godine, jake policijske snage pokušale da zaustave glasanje u Kataloniji, proglašeno kao neustavno, što je izazvalo demonstracije među separatistima. Ipak, ovo se smatra neuobičajenim ekscesom. Naravno, ni u Srbiji problemi sa otcepljenjem Kosova nisu retki, ali su protesti uglavnom mirne prirode. Pre nekoliko nedelja, studentski pokret je izdao Memorandum o Kosovu, kojim se skreće pažnja na problematiku istog.
S druge strane, nasilni odgovori policije na proteste u Srbiji nisu retkost. Nakon što su demonstranti izašli na ulice u julu 2020. kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog činjenice da su izbori održani uprkos pandemiji, te da je vlast pre izbora tvrdila da će svi biti bezbedni, a odmah nakon izbora ponovo počela da pominje uvođenje karantina, policija je izvela konjicu, a upotrebljavani su i suzavac i topovski udari. Tokom studentskog skupa 15. marta 2025. godine, međunaronde organizacije su utvrdile da je na miran skup pušten zvučni top koji može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kod ugroženih, a kod svih koji su mu izloženi izaziva osećaj panike.
U Španiji postoje i protesti koji razlikuju regionalnu i nacionalnu vlast, te se tako ova dva entiteta, iako povezana, razdvajaju. Lokalna vlast Madrida je pod kontrolom Partido popular (PP), desno orijentisane partije, dok se na čelu države nalazi PSOE, socijalistička partija. U slučaju Srbije, tokom poslednje decenije skoro potpunu vlast ima Srpska napredna stranka, te se regionalni i državni problemi ne mogu u potpunosti razdvojiti.
Trenutno relevantan problem u Srbiji jeste i nestašica vode u određenim područjima, mada do sada nije dovela do izlazaka na ulice, već pretežno kritiku na društvenim mrežama i u medijima. Španiju su 2024. godine potresle poplave u Valensiji, u kojima je život izgubilo najmanje 220 osoba. Nacionalna i regionalna vlast (takođe pod kontrolom PP-a) su ušle u konflikt oko toga čija je odgovornost bila neodgovarajuća priprema i upozoravanje građana (Ferdinand tvrdi da je verzija koju je prezentovala nacionalna vlast ubedljvija, te da veća krivica spada na regionalnu vlast).
Nakon godinu dana protesta, na godišnjicu poplave održan je spomen skup za žrtve, koji se može uporediti sa održavanjem pošte za žrtve pada nadstrešnice u Srbiji. Skup se spontano pretvorio u protest, kada su se predstavnici i lokalne i regionalne vlasti pojavili na događaju i bili izviždani od strane građana. Usledilo je još nekoliko dana intenzivnih protesta, a Ferdinand tvrdi da je regionalni lider PP-a smenjen je zahvaljujući istim, kao i pritiscima unutar svoje partije.
U kontrastu sa ovim slučajem, pad nadstrešnice u Srbiji obeležio je pokušaj lokalne i državne vlasti da se medijski skrene pažnja sa odgovornosti institucija, a upravo ovo prihvatanje odgovornosti je postalo jedan od prvobitnih studentskih zahteva nakon ulaska u blokade.
Treba napomenuti i da protesti nisu ograničeni samo na unutrašnje probleme, već se ponekad tiču i spoljne politike. U septembru 2025. godine, širom Španije su održani masovni protesti sa zahtevom da vlast pomogne narodu Gaze. Istog meseca, biciklistička trka Vuelta de España prekinuta je u više navrata zbog demonstracija i nezadovoljstva građana zbog učešća izraelskog tima u trci. U narednim mesecima, premijer Sančez postaće jedan od najglasnijih protivnika genocida u Gazi.
U Srbiji su slični protesti ređi i manje posećeni, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kritikovao srpskog studenta Ognjena Markovića koji je sa humanitarnom flotilom Sumud pokušavao da dostavi pomoć narodu Palestine, nazvavši ga ,,neodgovornim čovekom” i rekavši da ljudi poput njega zovu državu u pomoć ,,kad nisu u stanju sebe da spasu”.
Ipak, metode izražavanja nezadovoljstva su ponekad slične. U okviru protesta za Gazu, grupa španskih građana je kampovala na prostoru Univerziteta Komplutense u Madridu, što podseća na kamp tzv. Studenata koji žele da uče, te koji se protive studentskim protestima, ispred Predsedništva u Beogradu.
Španija je, ipak, imala i dosta ekstremnije situacije u odnosu na Srbiju, pa je tako baskijska separatistička grupa Euskadi Ta Askatasuna od 1959. do 2018. svoje žrtve ubijala metkom u potiljak ili detonacijama bombi. Danas je separatistički pokret organizovan oko političke koalicije EH Bildu, te se slični teroristički napadi ne događaju.
Ekološki protesti u Srbiji koji su vrhunac dostigli između 2021. i 2023. godine uglavnom su bili okrenuti borbi protiv iskopavanja bora i litijuma, pogotovo u dolini Jadra, kao i protiv predloga izmene Zakona o eksproprijaciji koji bi meštane ovog područja prinudio da napuste svoje domove kako bi međunarodna firma Rio Tinto otvorila rudnik. U Španiji su protesti za održivost uglavnom povezani sa kritikom turizma koja dovodi do skoka u cenama stanova, kako prenosi The Sustainability Agency. Ipak, treba napomenuti da je Španija na dobrom putu kada je u pitanju unapređivanje ekoloških mera po proceni Evropske agencije za životnu sredinu.
Kao primer protesta koji za cilj imaju slavlje, Ferdinand izdvaja Paradu ponosa kao priliku da se pokaže različitost. S druge strane, Beograd je 2022. godine bio domaćin Euro Prajda, tj. godišnjeg evropskog skupa LGBTQ+ populacije. Zbog pretnji po bezbednost učesnika, uključujući i religijske kontra-proteste, policija je učesnike odvojila metalnim ogradama, a udruženje Da se zna tvrdi da je nakon skupa napadnuto osam osoba, dok je tadašnji ministar policije izjavio da nije bilo incidenata.
Feministički protesti, poput onog koji se svake godine održava 8. marta, na Međunarodni dan žena, za Ferdinanda su mešovite prirode. Iako su osnovna prava žena obezbeđena Ustavom, glavna tema ovakvih skupova jeste nasilje nad ženama, tj. širenje svesti o istom.
S druge strane, srpski feministički protesti često se događaju nakon specifičnih incidenata, poput protesta koji su za cilj imali izražavanje nezadovoljstva što je tabloid Informer intervjuisao osuđivanog silovatelja.
Deluje da se odnos vlasti i građana u Španiji razlikuje od situacije u Srbiji, kao i svest građana oko toga kako izgleda protest i koje su sve teme dostojne protesta. Ipak, politička situacija u obe države trenutno je klimava, a obe države uskoro očekuju izbori, dok vlasti i jedne i druge prate optužbe za izborne nepravilnosti u prošlosti.
Ljubica Ognjenović
