Iako se danas SAD smatra kao mesto gde se različite kulture sveta sudaraju, u Buenos Ajresu krajem 19. veka je takođe pristajao ovaj opis. Na jednom mestu su se sudarali nekadašnji španski konkvistadori, robovi pretežno uvezeni iz Afrike, turisti i istraživači iz Britanije i Francuske, kao i lokalni narodi koji su do skoro bili pod pokroviteljstvom Španije. Upavo u ovoj atmosferi razvija se jedan od najpopularnijih svetskih plesova.
Po Baterfildu i Robinsonu, argentinski tango potiče iz oblasti Rio de la Plata, na samoj granici između Argentine i Urugvaja. Korene vuče iz više različitih plesova, uključujući polku i mazurku, a njegov prvi oblik zvao se milonga, mada se povezuje i sa urugvajskim kandombeom. Muzičku podlogu prvobitno su pružali bubnjevi najnižih klasa slobodnih ljudi, a kasnije su tu ulogu preuzele mehaničke orguljice, instrument na točkovima.
Ubrzo se tango muzici posvećuju različiti kompozitori, pa tako zlatno doba tango doživljava početkom 20. veka, kada su komponovali Huan Darijenco, Osvaldo Puglijese, Karlos Gardel i mnogi drugi. Zahvaljujući gramofonskoj ploči i počecima globalizacije, te sve lakšim putovanjem na duže distance, tango muzika dolazi i do Evrope. Začuđujuće, ne stiže na špansko govorno područje, već u Pariz. U komentaru o istoriji plesa u Francuskoj, magazin Smitsonijan naglašava da je i sam papa Pije X, pa je zahvaljujući njegovom pritisku Katolička crkva u Parizu zabranila ples.
Za razliku od valcera, menueta i drugih plesova pretežno evropskog porekla, tango je bio odvojen od elitističkih krugova i u njima čak i omražen. Obzirom na to da ga karakteriše blizak fizički kontakt između lidera i pratioca (tj. pratilje), kao i da je plesan na ulicama, vlasti i katolička elita su putem više pravnih dekreta pokušavali da zabrane tango zbog navodne vulgarnosti. Tokom diktature pedesetih godina, javni skupovi su bili zabranjeni, pa tako i plesne večeri. Ples je opstao u manjim kafićima i barovima, te praznim uličicama.
Ono što je tada, pa i do danas, odvojilo tango od drugih plesova, jeste i jedinstveno shvatanje rodnih uloga. Na primer, u salsi ili baćati lider, skoro uvek muškarac, prilazi pratilji i ispruženom rukom je poziva na ples. Umesto toga, u tangu obe strane mogu da pozovu partnera i to kontaktom očima, tzv. kabeseom, gde se klimanjem glave osoba poziva na ples. Ako neko ne želi da pleše sa određenim partnerom, ili prosto želi da preskoči tandu (tri do četiri pesme koje se plešu sa istim partnerom), mogu jednostavno skrenuti pogled. Ovim se pratiocima daje veća sloboda da biraju sa kime žele da plešu, a i činjenica da niko nije prinuđen da osobi koja je direktno ispred njega verbalno da negativan odgovor pokazuje se i poštovanje prema pravu na izbor.
U Evropu je stigao početkom 20. veka, a nekoliko godina kasnije i u SAD. Danas se tango pleše na svim kontinentima, mada se norme bontona pomalo razlikuju u zavisnosti od toga gde plešete, pa su tako neki događaji formalniji i zahtevaju pridržavanje dres kodu, dok su drugi opušteniji i plesači mogu doći u farmerkama ili čak trenerci. Interesantno je da se, osim za potrebe istog specifično komponovane muzike, tango može plesati uz bilo šta, pa tako postoje i posebni događaji gde možete plesati uz Metaliku ili Tejlor Svift. Klasičari ovakav razvoj plesa osuđuju, dok drugi, pak, hvale činjenicu da se ovako privlači veća i mlađa publika.
Interesantno je napomenuti da je Beograd domaćin najveće tango zajednice u Evropi, pa tako i najvećeg festivala. Naime, plesna škola Tango Natural skoro dve decenije podučava ovu veštinu. Osnivači škole, Sonja Živanović i Darko Dožić, u tango su upali, kako su rekli u podkastu ,,Pojačalo”, spletom okolnosti, a zajednica je polako rasla tokom godina.
Već deset godina postoji i besplatna škola plesa za srednjoškolce, koja od ove godine podrazumeva i razmenu sa plesačima iz Sarajeva.
Najveći evropski tango festival, Tango Encuentro, održava se svake godine u Hali 4 Sajma u Beogradu, a procena organizatora je da je prošle godine tokom četiri dana i četiri noći ovde plesalo više od 1.500 ljudi. Ovogodišnji festival održaće se od 3. do 8. juna. Iako je ovaj događaj rezervisan samo za plesače, zainteresovani za tango mogu doći na tango plesno veče, milongu, u Resavskoj 28 kako bi potpuno besplatno posmatrali plesače različitog staža i procenili da li je tango baš za njih.
Ljubica Ognjenović
