Iako u današnje vreme iz različitih razloga nedovoljno zastupljena, odluka da se slobodno vreme
uloži u volonterski vid rada može značajno doprineti boljem društvu, kao i kvalitetu života samog
pojedinca koji se za to odluči.
Volontiranje predstavlja priliku za mlade da steknu znanje i svojevrsno radno iskustvo pre
zaposlenja, ali samo učešće u volonterskim delatnostima pruža mnogo više od toga. Ono pomaže
u razvijanju solidarnosti i empatije, doprinosi društvenoj zajednici, kao i mentalnom zdravlju
samih volontera. Kako je istaknuto na sajtu Crvenog krsta Novog Sada, volonteri u pomaganju
drugima pronalaze zadovoljstvo, osećaj ostvarenosti i ispunjenosti, čime se na širem planu
ostvaruje dobrobit zajednice.
U današnjem individualistički (i kapitalistički) usmerenom društvu, volonterski rad često ne
deluje kao popularna opcija među mladima. Srbija se godinama nalazi pri kraju svetskih lista
kada se radi o broju građana koji svoje vreme ulažu u volonterske aktivnosti. Međutim, pojedinci
koji, vođeni različitim motivima, odluče da se posvete ovom humanom pozivu, pronalaze u tome
mnogobrojne benefite.
Nikolina Đorđić, apsolventkinja psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, volontira u
Centru Srce skoro dve godine. Ona ističe da je odluku donela na trećoj godini studija, kako bi
osim formalnog obrazovanja stekla i praktične veštine usko povezane sa strukom.
“Mogućnost da pomognem drugima i budem tu za osobe kojima je potrebna podrška, u državi
gde mentalno zdravlje i dalje predstavlja tabu temu, ispunjava me i motiviše da nastavim da
volontiram”, rekla je Đorđić.
Centar Srce je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija čiji članovi pružaju emotivnu
podršku osobama u krizi, kao vid prevencije suicida. Postoji u Novom Sadu od 1991. godine i
prvobitno je bila namenjena stanovništvu pogođenom ratom. Volonteri Srca redovno razgovaraju
sa ljudima koji su uznemireni, povređeni ili usamljeni i saslušaju ih, budu tu za njih, bez osude,
davanja saveta i deljenja sopstvenih stavova. Njihova pomoć dostupna je svakog dana, 365 dana
godišnje, putem telefona, mejla i četa, od 14 do 23 časa.
Na sajtu Srca, istaknuto je da svako ko je punoletan i ima želju da pomogne, prolaskom kroz
selekciju i obuku, može da postane volonter/ka. Pored brojnih veština stečenih kroz volonterski
rad, tu je i nesebična podrška među članovima, kao i trajna prijateljstva koja se razvijaju tokom
zajedničkih aktivnosti.
“Mislim da je volontiranje mala stvar koju možemo učiniti, a koja može mnogo značiti drugima i
osećam se počastvovano što imam priliku da pružam podršku i pomažem onima kojima je to
potrebno”, istakla je Đorđić.
Među najpoznatijim humanitarnim organizacijama na svetskom nivou neizostavno je pomenuti
Crveni krst. Članovi Crvenog krsta Novog Sada godišnje ostvaruju oko 70.000 sati volonterskog
rada, doprinoseći time svojoj lokalnoj zajednici na mnogo načina.
Novica Jeftić, student Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, volontira u Crvenom krstu u Novom
Sadu oko dve godine i, kako ističe, planira da sa tom aktivnošću nastavi sve dok je u mogućnosti,
kao i da proširi svoje volonterske delatnosti.
“Volontiranje za mene predstavlja odvajanje sopstvenog vremena za bolju i sigurniju budućnost
zajednice. Motiviše me sreća drugih kada im pomognemo i kad učinimo nešto za njih, kao i sama
činjenica da radim nešto dobro. Volontiranjem upotpunjujem svoje slobodno vreme na koristan
način, tako što pomažem onima kojima je pomoć neophodna”, rekao je Jeftić.
Crveni krst Srbije je humanitarna, nezavisna i dobrovoljna organizacija i jedino nacionalno
društvo u Srbiji, osnovano 1876. godine. Ove godine svečano su obeležili 150 godina postojanja.
Misija Crvenog krsta Srbije je da olakšava ljudsku patnju. Članovi pružaju pomoć ugroženim
licima u slučaju ratnih sukoba, prirodnih, ekoloških ili drugih nesreća, edukuju građane u oblasti
zdravstvene i socijalne zaštite i unapređuju humanističke vrednosti u društvu.
“Solidarnost volontera, koji odgovaraju na pozive u kriznim situacijama i svakodnevno pomažu i
pružaju podršku svima kojima je potrebna, doprinosi humanizaciji društva. Oni svakoga dana
rade na poboljšanju zajednice i istovremeno, kroz rad, brigu i učenje, unapređuju kako svoje, tako
i živote sugrađana”, ističu na sajtu Crvenog krsta Novog Sada.
Katarina Marković, nedavno diplomirana psihološkinja, volontirala je u okviru projekta
UNICEF-a “Podrška učenju dece izbeglica i migranata kroz formalno obrazovanje”. Ovaj
program sastojao se od radionica na temu interkulturalnosti, engleskog jezika i ekoloških
radionica, koje su bile realizovane tokom školskog raspusta. Kako objašnjava, za nju volontiranje
predstavlja vid neformalnog obrazovanja i sticanja iskustva, dok istovremeno pomaže i
društvenoj zajednici.
“Mislim da je to odlična prilika da radim na sebi, steknem veštine i znanja koja će mi koristiti u
budućnosti, kao i da upoznam nove ljude. Pored toga, svoje slobodno vreme na taj način ulažem
u nešto dobro, što će i drugima značiti”, istakla je Marković i dodala da planira da nastavi sa
voloniranjem i prijavi se za neki od narednih programa UNICEF-a.
UNICEF je visoko priznata svetska organizacija koja štiti i promoviše prava i dobrobit dece.
Počeli su sa radom još 1946. godine i prisutni su u više od 190 zemalja i teritorija. UNICEF se u
potpunosti finansira od dobrovoljnih priloga pojedinaca, država i vlada, fondacija i kompanija.
Njihov cilj je da se omogući deci širom sveta da ostvare svoje pune potencijale bez obzira na
poreklo.
Pored pomenutih organizacija, postoje brojne mogućnosti za volontiranje u Novom Sadu, u
različitim oblastima. Za studente humanističkih nauka koji žele da pomognu marginalizovanim grupama, dostupno je udruženje građana Patrija koje se bavi pružanjem podrške osobama sa
poteškoćama u psihosocijalnom funkcionisanju. Zainteresovanima za sport i zdravlje može biti
inspirativan rad udruženja Sport i dijabetes čija je misija da proširi svest o benefitima sporta kao
vidu terapije kod obolelih od dijabetesa. A za ljubitelje životinja, pored brojnih pojedinaca koji
posvećeno pomažu lutalicama, ističe se SPANS, udruženje za zaštitu životinja čiji su članovi
takođe volonteri.
Volontiranje ne mora da oduzima mnogo vremena i energije, dok puno znači onima kojima je
pomoć potrebna, a neizostavno doprinosi i razvoju ličnosti svakog volontera. Volonterske
aktivnosti u Novom Sadu značajne su prilike za svaku mladu osobu koja želi da doprinese
stvaranju snažnijeg zajedništva i boljeg društva. Međunarodni dan volontera obeležava se svakog 5.decembra, počevši od 1970. godine. To je prilika da se podrže svi oni koji ulažu svoje vreme i
trud u volonterski rad, kao i da se što više ljudi podstakne da se pridruže ovom pozivu.
Piše: Nađa Kostić
