U beogradskom Hajat hotelu 1992. godine odigrane su poslednje partije Svetskog šahovskog prvenstva, a pobedu nad sovjetskim Borisom Spaskim odneo je čuveni američki šahista Bobi Fišer. Zbog učešća na takmičenju u Jugoslaviji uprkos sportskim sankcijama Ujedinjenih nacija, Fišer nikada više nije nogom kročio u svoj rodni SAD nakon što je izdat nalog za njegovo hapšenje. Iako je ovaj događaj izazvao prilično veliki odjek u šahovskim krugovima, šanse su velike da nikada niste čuli za Fišera i Spaskog ako se već ne interesujete za taj sport. Šah ,,slavi” petnaest vekova postojanja, ali eksponencijalni rast u popularnosti pogodio ga je tek pre nekoliko godina. Istražujemo šta je zaslužno za promenu ,,imidža” šaha.
Sa korenima iz Indije, šah je još od 6. veka nove ere, kada je prvi put zabeležen, popularan kao igra koja razvija analitičke sposobnosti, te se povezuje sa intelektualcima. Uprkos tome, studije nalaze relativno slabu korelaciju između šahovskih veština i intelektualnih sposobnosti.
I dalje, šah je tokom dvadesetog veka i prve dve decenije novog milenijuma pretežno bio zastupljen u određenim krugovima. Većinski se delio na elitne igrače, vrlo mali broj njih, koji su se takmičili na međunarodnim turnirima pod pokroviteljstvom FIDE-a (Međunarodne šahovske federacije) i entuzijaste koji su najčešće igrali u parkovima. Elitni igrači uglavnom su norme za titule velemajstora sticali veoma mladi, pa je prvi ulazak odraslih šahista u takmičarske krugove bio relativno retka pojava.
Jugoslavija je bila jedna od država u kojima se šahovsko umeće gajilo dosta intenzivno, pa su se tako naši šahisti poput Svetozara Gligorića i Borislava Ivkova upisali u anale istorije kao legende sporta. I danas je ljubav prema šahu prisutna kod velikog broja igrača, a i dalje imamo i nekoliko profesionalnih predstavnika, poput Aleksandra Inđića, koji je 150. šahista sveta, ali i Alekseja Sarane, šahiste ruskog porekla koji već nekoliko godina igra pod zastavom Srbije i nalazi se na 52. mestu svetske rang liste.
Nepobitno je da je šah tokom pandmije koronavirusa porastao u popularnosti, pretežno zahvaljujući sajtu Chess.com, besplatnoj platformi za igranje. U novom Netfliksovom dokumentarcu, ,,Untold: Chess Mates”, osnivači ove platforme govore o tome da se broj registrovanih korisnika iz različitih država upetostručavao kako je koja nacija ulazila u karantin. Danas ova platforma broji više od 250 miliona korisnika.
Uvidevši da je budućnost šaha digitalna, ekipa sajta Chess.com odlučila je da proširi svoje delanje na prenošenje i komentarisanje turnira putem različitih striming opcija, uključujući i YouTube i Twitch, ali i organizovanje sopstvenih turnira. Ovo je posebno interesantno, jer je priroda šaha kao sporta koji se dešava isključivo uživo i zahteva potpunu tišinu i koncentraciju počela da se menja u nešto što se graniči sa e-sportovima i samo po sebi je dosta pristupačnije. Iako i dalje samo određeni elitni igrači mogu da nastupaju i na većini onlajn turnira, ovako šahu pristup dobijaju mnogo šire mase. Time se otvorilo novo poglavlje debate da li je šah igra ili sport, a obzirom na broj fanova koje određeni šahisti imaju i sve većih nagradnih fondova, zaista deluje da je šah potpuno ravnopravno zauzeo mesto među drugim priznatim sportovima.
Dostupnost igranja u digitalnom formatu takođe je dovela do porasta broja amaterskih igrača koji više nisu ograničeni na parkove, poput onih u Njujorku, gde se partije igraju sa zalogom od nekoliko dolara. Sada je šah dostupan svima, a entuzijasti, ali i sve popularniji šahovski strimeri, poput sestara Botez ili Hikarua Nakamure, mogu da igraju sa bilo kime u svetu, od najboljih igrača do svojih gledalaca.
Povećana pažnja publike probudila je i interesovanje sponzora. Tako je Magnus Karlsen, po mnogim kritičarima najbolji šahista svih vremena, sklopio ugovore o sponzorisanju od strane kompanija poput sportskog brenda Puma, ali i sa međunarodnim kockarnicama, što je zamalo dovelo do promena zakona u Karlsenovoj rodnoj Norveškoj, kako prenosi Chess.com.
Ova sponzorstva ne prestaju samo na dogovorima oko toga čiji logo će se naći na nečijem sakou ili koje će se patike nositi tokom turnira, već sežu i do toga za koju državu će neko igrati. Naime, 2022. godine je mađarski šahista Rihard Raport, koji inače godinama živi u Beogradu, dobio rumunsko državljanstvo i počeo da igra pod zastavom Rumunije. To se, kako je tada preneo Sportklub, desilo zahvaljujući srpskom biznismenu i vlasniku firme Superbet u Rumuniji. Raport se pre toga godinama žalio na nedostatak finansijske podrške od strane Šahovske federacije Mađarske, ali se nedavno ipak vratio pod zastavu svoje rodne države i trenutno je 22. igrač sveta.
Ovaj slučaj ilustruje ne samo ulogu privatnih kompanija u širenju šaha i omogućavanju istom da opstane, već i nedostatak ulaganja u mlade talente i širenje šaha na organizovanom državnom nivou. To se kosi sa nekadašnjim slučajevima u kojima je Sovjetski Savez finansirao učešće svojih najboljih šahista na prestižnim takmičenjima (na šta se i danas pozivaju različite komunističke partije sveta, uključujući i australijsku, kao dokaz da je sovjetski sistem funkcionisao). Dakle, sa modernizacijom sporta dolazi i promena u ulozi različitih izvora primanja, kao i uloge države, a reklamiranje i promocija privatnih biznisa postaju sve značajniji.
Još jedan veliki medijski potres izazvao je skandal u kom je Karlsen, slavljen kao najbolji od najboljih, optužio protivnika Hansa Nimana da ga je porazio varajući u partiji klasičnog šaha. Svetski mediji preneli su ovu vest, ali je spletom okolnosti i pogrešnim tumačenjem komentara jednog korisnika na platformi Twitch došlo do širenja internet teorija o načinu na koji je Niman navodno varao i komunicirao s kompjuterom i tako pobedio Karlsena. Ove optužbe su pronađene kao neosnovane, ali je čak i tužba za klevetu koju je Niman kasnije podneo protiv Karlsena i platforme Chess.com, koja ga je podržala, doprinela širenju popularnosti šaha, makar kao izvora konflikta i drame.
Slučaj Niman skrenuo je pažnju i na sve lakši pristup alatkama za varanje, kompjuterima koji u deliću sekunde određuju najbolje poteze i koje nijedan ljudski igrač ne može pobediti, a koji su lako dostupni na internetu. Njihovo korišćenje u digitalnim igrama može primetiti samo kroz obraćanje pažnje na iznenadne promene u stilu i kvalitetu igre.
Danas je šah dostupniji potencijalnim igračima nego ikada ranije, ali učešće na velikim turnirima i dalje ostaje relativno nepristupačno za prosečnu osobu. Ipak, ako želite da iskusite klasičnu partiju šaha, tj. partiju koja se dešava uživo, priliku za to ćete imati ove nedelje u Beogradu.
Naime, kontroverzni Amerikanac Niman, inače 13. šahista sveta, u znak sećanja na sudar Spaski-Fišer igraće 8 partija protiv ruskog Jana Nepomnjišija u beogradskom hotelu Hajat, od 29. maja do 1. juna, a sav novac od ulaznica biće doniran u humanitarne svrhe.
Naslovna fotografija: Ravi Kumar, Unslpash.com
Piše: Ljubica Ognjenović
