Конференција „Границе слободе – радна експлоатација кроз родну перспективу“, одржана у Омладинском центру ОПЕНС, окупила је стручњаке, омладинске раднике и младе како би заједнички отворили једно од најмање видљивих, али најраспрострањенијих питања савременог друштва – радну експлоатацију. Догађај су организовали Европска кућа Нови Сад, ОПЕНС и удружење „Слобода нема цену“, у оквиру глобалне кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља“.
„Млади морају бити актери промене“
Говорећи о значају конференције, заменица извршног директора Омладинског савеза удружења ОПЕНС Добрила Марковић нагласила је да је комбиновање стручног рада и директног укључивања младих кључ за успешну превенцију експлоатације.
„Конференције оваквог типа су важне јер окупљају и стручњаке и младе на једном месту, а управо та комбинација даје најбољи резултат у превенцији трговине људима и различитих облика експлоатације“, истакла је Марковић. Према њеним речима, стручњаци су често прве особе којима се млади поверавају, због чега им је неопходно знање о раним индикаторима експлоатације и механизмима манипулације. Додала је да је једнако важно што су млади добили прилику да сами воде панел:
„Када млади сами обликују питања, воде разговор и постављају теме које су њима важне, они постају актери промене, а не пасивни посматрачи. То је снажан начин да их оснажимо и да подсетимо да њихов глас има вредност.“
Марковић је закључила да заједнички рад стручњака, институција и младих ствара отпорнију заједницу и подиже свест о ризицима радне и сексуалне експлоатације.
Зашто је ова тема важна?
Иако је радна експлоатација најраспрострањенији облик савременог ропства, о њој се у Србији веома мало говори. Млади који траже прве послове или сезонски рад често су изложени ризицима јер не препознају опасне околности, немају информације о безбедним понудама и не знају коме да се обрате. Организатори поручују да је циљ конференције управо да млади науче како да препознају ризичну понуду посла, разликују радну од сексуалне експлоатације, заштите себе и друге, али и да се активно укључе у креирање превентивних активности.
Стручњаци: Како препознати експлоатацију пре него што постане трагедија
У првом делу програма одржана је стручна обука „Родно засновано насиље и трговина људима – индикатори, превенција и пријављивање случајева“, коју је водила доц. др Нада Падејски Шекеровић из удружења „Слобода нема цену“.
Обука је била намењена педагозима, психолозима, социјалним и омладинским радницима, каријерним саветницима и волонтерима који су свакодневно у контакту са младима, а који најчешће први препознају да нешто није у реду. Учесници су се упознали са раним знаковима радне и сексуалне експлоатације, начинима на које млади улазе у ризичне радне аранжмане, психолошким механизмима манипулације, као и процедурама пријављивања сумње на експлоатацију. Овај део конференције био је затвореног типа, уз ограничен број места.
Филм „Сестре“ као увод у разговор о невидљивим ризицима
Поподневни део програма отворила је пројекција филма „Сестре” редитеља Владимира Паскаљевића, који приказује како потрага за послом може постати први корак ка ланцу трговине људима. Филм повезује економску рањивост младих са ризицима радне и сексуалне експлоатације, наглашавајући колико су ови облици злостављања међусобно испреплетани.
Специфичност конференције била је и припремна радионица за младе, организована пре самог догађаја. Млади су уз менторе из ОПЕНС-а и удружења „Слобода нема цену“ учили како се планира панел дискусија, формирају питања и води јавни разговор. Управо из те радионице, а након пројекције филма, настао је панел „Радна и сексуална експлоатација – где су границе избора?“ – што је, како организатори истичу, иновативан модел укључивања младих у процесе који се тичу њихове безбедности.
На панелу су учествовали правник Митар Ђурашковић („Слобода нема цену“), криминалисткиња мр Ана Томашевић Петровић и Бранка Куновић каријерна саветница ОПЕНС Јоб Инфо Центра. Модерирање су водиле полазнице омладинске радионице, Адела Кања, Миона Ђошић и Тамара Радовановић.
На панелу су учесници разговарали о томе како млади могу да препознају ризичне понуде посла, коме могу да се обрате, какви механизми заштите постоје и како се млади оснажују да доносе безбедне одлуке.
Фотографије: Владимир Антић
