Када је Нађа Максић пре неколико година отворила страницу на Инстаграму и почела да нуди персонализоване поклоне под именом ChocoDreamer, није могла ни да претпостави да ће тај хоби прерасти у озбиљан посао и препознатљив бренд. Данас, пет година касније, њен тим свакодневно ствара поклоне који улепшавају важне тренутке у животима многих људи, а Нађа за Омладинске новине говори о томе како су изгледали почеци, али и шта све обележава пут једне младе предузетнице.
Од хобија до бизниса
– Све је почело сасвим случајно. Требало је да идем на операцију гласних жица и била сам на боловању, па сам тражила начин да испуним време и можда зарадим нешто док се не опоравим, поготово што због операције нисам могла да радим ни свој тада додатни посао дечје аниматорке. Још раније сам за пријатеље правила персонализоване поклоне, па ми је пало на памет да ту услугу понудим и другима. Отворила сам Инстаграм страницу и убрзо схватила да постоји потреба за тим. Да се разумемо, ја нисам прва која је овим пожелела да се бави, али тржиште је показало да има потребе за овом услугом и добила сам заузврат много позитивних реакција, те тада и почиње прича о ChocoDreamer-u – присећа се Нађа.
Пут од хобија до регистроване фирме није био једноставан и иако је било изазовних момената, Нађа је истрајала у намери да оствари свој сан.
– Фирма је регистрована у најгоре време, током короне. Иако сам прошла едукације о бизнис-плановима и веровала у своју идеју, било је тешко јер тада није било догађаја, окупљања, прослава… што нас је у старту спутавало. Одржао ме је ентузијазам и младалачка лудост – кроз осмех каже она и додаје да предузетници имају посебну енергију и малу дозу шашавости, а то све заједно им не да да одустају од својих визија.
– Када је све било само хоби, било је много лакше. Онда током времена све постаје озбиљније – веће поруџбине, већи лагер, више улагања, више запослених. Tешко је постало кад сам се први пут сусрела са папирологијом, бирократским захтевима, порасла је тензија, нека потреба да се све ради беспрекорно… Таман кад сам то све научила, и опустила се, дошло је прво породиљско, па први пут управљање већим бројем запослених, учење нових вештина и тако један дуг период у ком је много шта први пут, па самим тим и тешко. И онда дође тренутак када се запитам – зашто све ово радим? Али кад видим радост људи који добијају наше поклоне и њихове реакције, то ми је највећа сатисфакција и то ме увек изнова подсећа зашто волим овај посао и зашто га не напуштам. Љубав према послу је покретачка снага – истиче Нађа.
– Поколебају ме, наравно, и све ситуације које су на глобалном нивоу присутне или на нивоу града или државе. Не може бити све само весело око вас ако је уједно нека друштвена криза у току и ви јој сведочите. Но, оно што бих рекла сваком предузетнику – нема одустајања. Докле год ниси урадио све што си могао да урадиш, немој да одустајеш.
Значај подршке
Пресудна је, како каже, вера коју имате сами у себе, а потом и подршка околине.
– На почетку сам имала мали локал и једну полицу (коју и данас чувам). Од те једне полице ја сам знала и видела да ћу једног дана имати свој тим и своју фирму. Најважније је веровати у себе. Ако уђете срцем, ако пратите своју идеју и визију, успех ће доћи.
Нађа истиче и да је кључ у томе да се окружимо људима који нас подржавају и да не преиспитујемо стално себе, односно да не сумњамо у своје снове и жеље.
– Важно је фокусирати се на оне људе који нас подржавају и дају нам аплауз. Не треба се поколебати на основу туђих прича. Ја сам имала подршку родитеља, а такође сам велику подршку добијала од колегиница и од оних који су већ постигли нешто у својим бизнисима. Од оних који никада нису до краја пратили своје идеје или нису изградили ништа своје, ви не можете ни очекивати да ћете добити подршку јер они да су умели да верују, живели би своје снове. Наравно, увек су ми подршка и моји пријатељи и имам ту срећу да немам у свом окружењу завидне људе нити зле намере.
Учење и раст
На питање шта јој је било најтеже да научи, каже да је најтеже савладала делегирање послова другима, али да je кад је једном и то успела, њено пословање постало далеко лакше.
– Највише сам морала да научим да не морам све сама да радим. Здравље ме је једном приморало да делегирам послове и тада сам коначно прихватила да други могу да раде једнако добро, чак и боље! Када сам научила да не контролишем све на микро нивоу, посао ми је постао много лепши – објашњава она.
Нађа не крије да стално учи, између осталог и вештине самодисциплине, постављање граница, асертивну комуникацију… Поручује да је јако важно кретати се међу људима и стварати прилике.
– Важно је бити самосвестан, знати своје врлине и мане и кретати се. Када једном почнете да се крећете, наилазићете и на разне прилике и понуде, многа удружења организују корисне бесплатне едукације на којима се свашта може научити. Ако ви одете негде, и видите да вам неће бити корисно, најлакше је окренути се и напустити. Али ако никад нигде не одете, не комуницирате, не упознајете нове људе, неће бити ни личног раста. Постоје, на пример, различити сајмови на којима треба да се појављујете, па чак и да немате штанд, дођите, појавите се, биће и то значајно. Потом различите едукације из маркетинга, НЛП едукације, едукације намењене предузетницима…Увек радо препоручујем кратке едукативне клипове на страници Злајка (zlayka), где можете учити о буџетирању. Самоедукација је важна и треба освестити да је предузетништво стил живота.Такође, корисно може бити и да радите са психотерапутом, не само у моментима колебања, већ генерално, особа која је реална према нама и може да нас сагледа објективно, врло је важна за наш раст. То је све оно што је мени на мом путу помагало да напредујем – прича Нађа, а као корисно препоручује и читање књига.
– Савет је да много читате, којим год послом да се бавите. Читајте оно што вам прија, који год жанр био. А за предузетништво препоручујем, и пре отварања фирме, књигу Мит о предузетништву, аутора Мајкла Гербера. Друго што препоручујем као обавезну литературу је Бизнис буквар, Владимира Величковића. Иако се овако зове, ова књига говори о финансијама, не о бизнису, а додатни плус овој књизи је и то што је аутор са наших простора, па модели које предлаже заиста могу да се примене у овдашњим животима. Затим, Атомске навике, Џејмса Клира, која би могла да вам помогне у томе да стекнете навике које желите. Читајући ову књигу научићете и шта су ваши блокатори и како да јасније сагледавате све на шта на предузетничком (па и животном) путу наилазите. Мислим да би овакве књиге требало да буду школска лектира. Ја сам, између осталог, вољу да истрајем задржала и захваљујући овим књигама и зато их заиста од срца препоручујем.
Визија и порука младима
Када смо је питали где види свој бизнис за пет година, открила нам је да је у почетку имала огромне планове, да би касније схватила да није то оно што храни њену душу.
– Временом сам научила да визије не треба да буду мегаломанске. Када размишљам где желим да будемо за пет година, онда могу само рећи да желим да ChocoDreamer и даље живи, да још бар три особе могу од њега да живе и да уживају у овом послу. Волела бих да се више фокусирамо на сарадњу са фирмама, да можда отворимо локал у неком граду на мору, али најважније да на десетогодишњицу могу да кажем – Браво, опстала си!, открива Нађа.
Младима поручује – Нађите оно што вас испуњава, јер предузетништво се храни љубављу и радошћу. Испитајте тржиште, направите бизнис план, откријте шта вашу идеју чини аутентичном. Не дозволите да вас страх спутава. Они који су успели нису изнад нас – само су веровали у себе и следили своје снове.
Животни мото
На крају, Нађа се присећа реченице своје разредне која јој је постала животни мото:
Учини све што је у твојој моћи, остало препусти животу.
– То примењујем у свему. Урадим све што могу, а остатак препустим. Ако не иде, не одустајем одмах – трудим се, мењам, растем. Тако је и у послу и у животу – закључује Нађа Максић, оснивачица бренда ChocoDreamer.
Текст: Сања Ђукић Радишић
Фотографије: Марија Ердељи
