Упркос томе што се процењује да ендометриоза погађа скоро 200 милиона жена широм света, што говори да 1. од 9 жена има ендометриозу, ова болест и даље није довољно истражена. Године чекања на дијагнозу и бол свакодневно утичу на квалитет живота жене, а мањак системске подршке чини то да се многе жене осећају напуштено, несхваћено и одбачено. Системи у неким земљама, као што је Португал, нашли су начин како да помогну женама које болују од ендометриозе, а приче жена из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине откивају како изгледа борба са болешћу коју друштво често игнорише.
Шта је ендометриоза?
Ендометриоза је хронично обољење које у бити има један упални процес и прати је јак хормонски дисбаланс. Она настаје када ткиво налик на ткиво из унутрашњости материце одједном се нађе ван ње, самостално ствара хормоне, и огледа се у виду циста, с називом “чоколадне цисте”, затим прираслица и ожиљака у ткиву.
Јелена Пак, дипломирана натуропаткиња и председница Удружења жена Жуто УЖЕ, за Омладинске новине открила је шта су то ендометриоза и аденомиоза као и на који начин се лечи болест која је на четвртом месту по јачини бола на свету! Тема здравља је почела да је занима тек на студијама другог факултета када се и сама суочила са необјашњивим симптомима за које медицина није имала одговоре.
Данас ради са хиљадама жена које имају проблеме од пубертетских акни, преко проблема штитне жлезде, инсулинске резистенције, полицистичних јајника, проблема да остваре трудноћу па све до менопаузе и симптома кроз које жена пролази до позне старости.
Званично једна од 9 жена болује од ендометриозе мада се процењује да због веома касне дијагностике, број оболелих је много већи. Симптоми које ствара ендометриоза могу бити разарајући, од бола који се повећава са сваким циклусом оболеле али и бола који може да траје 30 дана у месецу, преко болова у доњем делу леђа, констипације, дијареје, мучнине, повраћања, болова у ногама, проблема са мокрењем, честих вагиналних и уринарних инфекција, болова приликом сексуланог односа итд.- Каже Јелена Пак.
Поред ендометриозе, постоји једно слично гинеколошко обољење које продире у зид материце, мимометријум, и оно се назива аденомиоза.
Аденомиоза је облик ендометриозе где се ткиво ендометриозе нађе у мишићном зиду материце оболеле. Симптоми аденомиозе могу да буду разарајући. Слика којом се представља аденомиоза је материца обавијена бодљикавом жицом – Објашњава Пак.
Пут од ендометриозе до дијагнозе – искуства
За многе жене пут до дијагнозе ендометриозе зна да траје годинама. Болови који исцрпљују, нередовне и често тешко подношљиве менструације као и осећај да нешто није у реду, оправдавају се објашњењима да је то нормално, да је то само болна менструација, да је праг бола низак или да тако све жене проживљавају менструацију.
Због таквог умањивања симптома, многе жене остају без одговора док се болови не смањују а неразумевање окружења расте. Добити дијагнозу не значи само знати име болести, већ и добити потврду да бол није измишљена, да је искуство стварно, дељиво и да постоји пут ка бољој контроли свакодневице, емоција и живота.
Иако се све више прича на тему ендометриозе и самим тим све више сумња на то обољење, често протекне и 10-15 година док оболела добије дијагнозу. Проблеми су вишеструки, од тога да се радиолози не обучавају на тему ендометриозе, па онда долазе налази који су лажно исправни, преко тога да се ендометриози не приступа холистички, јер ће ретко који лекар посумњати не ендометриозу уколико оболела нпр. имам болове у нози или пати од хроничног умора. Дијагноза се поставља тек операцијом, узимањем ткива ендометриозе и потврђује се патохистолошким налазом – Рекла је Јелена Пак.
О томе колико је исцрпљујуће и колико битно обликује свакодневицу, за Омладинске новине, разговарали смо са три жене из три различите државе које су нам откриле како изгледа борба за дијагнозу и за разумевање онога што се дешава у телу.
Невена 27 година, Хрватска – Да имам ендометриозу сазнала сам прије 2 године на редовном гинеколошком прегледу. Тада ми је речено да имам цисту на јајнику од 3 цм. Дијагнозу сам добила тек након операције и када се биопсијом циста извадила и послала на тестирање.
Ивана, 29 година, Босна и Херцеговина – Од прве менструације имала сам ужасне болове који нису били ограничени само на предио материце већ и на доњи дио леђа, читаво подручје стомака и слично. У почетку сам се сусрела са докторицом породичне праксе али и чланицама породице које су отписивале моје симптоме јер су сматрале да се само ради о “испрепаданости” те да бол није у толиком интензитету. Тек са 19 година ми је дијагностификовна ендометриоза уз полицистичне јајнике и заваљену материцу.
Невена, 33. године, Србија – За ендометриозу сазнала сам након анализа и прегледа а потврђена је после операције, иако сам редовно ишла на гинеколошке прегледе од 19- 20. године. Хроничне болове у доњем дијелу леђа, поред редовних менструалних, почела сам да осјећам са 30 година и њих сам константно истицала на сваком прегледу код гинеколога јер сам била уплашена да је у питању неко малигно обољење репродуктивних органа (то сам наравно гуглала). Након даљих прегледа и анализа у 31. години упућена сам на операцију јер другог начина није било, и након биопсије потврђена је дијагноза ендометриозе. Вријеме за добијање дијагнозе је минимум 14 година, рачунајући вријеме од када сам кренула на редовне прегледе иако сам болне циклусе имала готово од самог почетка тачније од средње школе, али временом су постали још болнији.
Психолошки и друштвени аспекти под утицајем ендометриозе
Иако се ендометриоза најчешће посматра као гинеколошко обољење праћено хроничним болом и репродуктивним потешкоћама, њен утицај далеко превазилази границе физичког здравља. Ово стање оставља дубоке трагове на емоционалном нивоу, може мењати начин на који жена доживљава себе и своје тело, а неретко обликује и односе са партнером, породицом и околином.
Живот са ендометриозом је огроман изазов за оболелу. Она често није функционална ни у породици, ни на послу. А због недостатка дијагнозе, често се назива лењом, умишљеном. У историји су се такве жене називале “хистеричним” – Каже Јелена Пак.
Поред бола и умора, жене се суочавају с анксиозношћу, депресијом, осећајем изолованости, док се на друштвеном плану јављају изазови у приватном животу, на радном месту и у свакодневном функционисању. Управо зато, разумевање психолошких и друштвених аспеката ендометриозе једнако је важно као и медицински приступ лечењу.
Невена, 27 година, Хрватска – Болест је сада подношљива, јер знам о чему се ради и шта требам радити када дође менструација, не спрјечава ме ни у чему, али наравно да има дана када не могу да тренирам ни да идем негдје од болова. Док сам била запослена моја болест је била у врхунцу свог стања (предоперативног) тада нисам могла нормално функционисати.
Ивана, 29 година, Босна и Херцеговина – Прије терапије генерално је било веома тешко организовати било какве догађаје јер би се циклус изненада појавио и био веома обилан и болан. У овом периоду један велики ноћни уложак ми је могао трајати минимум 40 минута што је знатно отежавало присуство настави, генералну удобности сједења и слично. Главна посљедица на психу је тада била углавном осјећај срама јер друге дјевојке то не доживљавају и одређене фрустрације јер нисам знала узроке а нисам имала ни подршку околине око доживљаја болова.
Невена, 33. године – Понекад је било немогуће готово било шта урадити прва два дана циклуса, а психички се налазите у таквом стању да би потписали сагласност да вам у том тренутку одстране јајнике и да не морате стално пролазити кроз то, с тим да вас већина не разумије нити колеге нити укућани јер мисле да вам је граница бола изузетно ниска и да је то претјеривање. Рецимо док сам тренирала (тата који је био) тренер би прокоментарисао да се само извлачим са тренинга док нисам по њему повратила од болова и тек тада је рекао да му је жао.
Живот СА ендометриозом
Живот са ендометриозом свакодневно захтева од жена прилагођавање на непредвидиве дане – оне у којима бол диктира темпо, емоцију и набој елана који је потребан за дан. Од to do листе, преко пословних и друштвених сусрета, па све до интимних односа, ендометриоза је стално присутна и ту је као невидљиви али осетљиви пратилац.
Јелена Пак наводи да за сада још увек нема адекватне терапије. Тренутно се нуди лапароскопска операција, која опет делимично решава проблем али се код 90% оболелих ендометриоза враћа у периоду од 3-12 месеци након операције. Друга опција је препоручена хормонска терапија, смањују се болови и смањује се брзина напредовања ендометриозе али она и даље у позадини може да напредује.
Наше саговорнице откриле су како оне организују своје дане, како подносе симптоме и живе живот са ендометриозом:
Невена, 27 година, Хрватска – Постоје ствари које ми помажу, осим таблета, а то су хладне облоге на стомаку, одговара ми лежећи положај или шетање, никако сједење, пијем чај од вркуте и мацине траве, користим биљне препарате и пазим на прехрану током цијелог циклуса. Дан организујем по себи и свом распореду, ако дође баш до великих болова онда морам неке ствари одгодити јер није могуће извести их онако како треба.
Ивана, 29 година, Босна и Херцеговина – Тренутно користим контрацепцијске пилуле које су ми у потпуности регулисале проблеме које сам раније имала. Прије терапије моји симптоми су укључивали грчеве по читавом абдоминалном дијелу, мученицу, дијареју те генерално веома несталан циклус који је трајао 30+ дана са учесталим међукрварењима. Користим и таблете који ми помажу свакодневно али их је веома тешко набавити у апотекама, те сам често морала одгађати када да попијем пилулу како бих имала за идући циклус.
Невена, 33 године, Србија – Нажалост ја нисам могла да организујем унапред дан или радим и прегурам све како год могу или остајем да одболујем, али сам имала срећу јер сам радне обавезе могла или презаказати за сутра или прослиједити колегама уколико је хитно . Што се тиче приватних обавеза сви су већ били упућени јер сам отворено причала о менструалним боловима и престала сам да обраћам пажњу на коментаре, више сам се посветила себи и допуштала да одморим. Помагало ми је туширање и јаке таблете против болова, у супротном или инјекције или чекање два дана да то све прође. На крају, немам никакву терапију, заправо остала сам спонтано у другом стању годину дана након операције док сам била у процесу ВТО…и тренутно то сматрају најбољом опцијом/терапијом за ендометриозу.
Пут oд ендометриозе до дијагнозе – истраживања
На питање зашто ендометриоза још увек није довољно истражена Јелена Пак износи претпоставку да је један од разлога недовољна еманципација жена.
Главни разлог је још увек еманципација жене, глас жене који и данас у многим културама није признат. Жена се често и данас гледа само кроз репродуктивну функцију, дакле имамо проблем тек ако не можемо да затруднимо и медицина се базирала на томе да видимо зашто жена не може да затрудни. Оног момента када је њена репродуктивна функција завршена, њена вредност је друштвено падала у други план. Зато данас коначно причамо о проблемима жене и симптомима менопаузе – Каже Пак.
Јелена Пак је, поред тога што је натуропаткиња, и председница Удружења жена Жуто УЖЕ, које се пре свега залаже за признавање симптома болести и освешћивање јавности на тему ендометриозе.
Циљ нашег Удружења је пре свега признавање симптома болести и освешћивање јавности на тему ендометриозе. Тек када добијемо дијагнозу, можемо да очекујемо да и наше окружење има разумевања за болест кроз коју пролазимо. Такође желимо да покренемо медицинску заједницу да се више посвети женама са овим симптомима, да се укључе и остале неопходне специјализације у процесу дијагностике али и да дођемо до решења – адекватне терапије – Истиче Пак.
Као оснивач и председница Удружења жена, моја је идеја била да направим платформу за жене где могу да поделе своја искуства и схвате пре свега да нису саме у својој борби. И дан-данас доживљавамо те емотивне ситуације где жена сама закључи из симптома и савета других жена да и она има дијагнозу. С тим сазнањем захтева од свог лекара да погледа мало детаљније да ли таква могућност постоји – Каже Јелена Пак.
Колико је ендометриоза неистражена, говори и чињеница колико жене и девојке желе да читају, слушају и информишу се о тој теми. Управо ти разлози заслужни су за оснивање удружења Жуто УЖЕ.
Од како постоји наше Удружење, које је вртоглавом брзином нарасло до 30.000 чланица, интересовање за ову болест је веће од стране медицинске заједнице. Оно што смо постигли јесте да се данас брже и чешће посумња на ендометриозу али чак и када је то случај, недостатак начина лечења не мења ситуацију и симптоме које оболела доживљава. Иако се неколицина лекара едукује тренутно на том пољу у Србији, већину наших чланица са дубоко развијеном ендометриозом углавном још увек шаљемо у иностранство – Каже Јелена Пак.
Врло често управо тема ендометриозе обрађује се путем различитих друштвених мрежа и медија. Истраживању теме ендометриозе посвећене су и ендокринолошкиња др Љиљана Марина као и психолошкиња др Мина Хаген.
За Тампон зону у 105. епизоди докторицe Хаген и Марина, са Ивом Парађанин разговарале су на тему порицања женског бола који ствара ова гинеколошка дијагноза. У овој епизоди разговарале су о симптомима, могућностима лечења, важности подршке, али и о томе како друштво мора променити начин на који слуша жене када говоре о свом телу.
Ендокринолошкиња др Љиљана Марина као и психолошкиња др Мина Хаген нису посвећене само истраживању ендометриозе, већ у сарадњи са Аном Анђелковић, Кристином Саравиновском уз подршку студенткиња и студената Факултета за медије и комуникације (2. година психологије) објавиле су први извештај у Србији који приказује истраживање на тему перименопаузе и менопаузе на радном месту!
Око 750.000 жена у Србији у периоду менопаузалне транзиције велики део дана проведе на послу и важан су део друштва и економије. Истраживање показује да више од 80% испитаница доживљава симптоме пери/менопаузе који утичу на радне способности, док већина њих о томе не разговара ни са колегама ни са надређенима због стигме и недостатка подршке. Зато овај извештај, осим увида у то како се жене осећају и са којим симптомима се суочавају, доноси и смернице за послодавце.- Тампон зона
Чудно је то да пола живота проводимо у менопаузи а да се до сада нико није бавио симптомима жена које пролазе кроз менопаузу. Осим што имам више хиљада жена које долазе на натуропатске консултације због симптома ендометриозе, све је већи број жена које ми се обраћају због јаких симптома предменопаузе и менопаузе. Драго ми је јако да се та свест код жена буди и да се жене више не плашЕ да признају да су у менопаузи која је све мање табу тема – Истиче Јелена Пак.
Невена, 27 година, Хрватска – Моја искуства са докторима су углавном позитивна, нико ме није ‘завлачио’ или слично што се тиче дијагнозе, доктор који ме оперирао у Загребу ми је увијек био при руци и дан-данас се чујемо ако ми ишта затреба, савјет, подршка или преписати неки лијек.
Невена 33, године, Србија – Моја искуства са докторима су само позитивна, иако сам дуго чекала на дијагнозу (с обзиром да цисте нису биле од самог почетка присутне већ само симптоми) јер нису одустали од мене већ су покушали да нађу узрок хроничног бола, да ме пошаљу на све могуће анализе и да у врло кратком року након анализа закажу операцију на чему сам захвална.
Менструално одсуство у Европи- начини борбе за подизање свести о женском здрављу
Менструално одсуство последњих година постаје све чешћа тема у европским расправама о родним правима, здрављу и родној равноправности. Оно подразумева могућност да жене добију право на плаћено или неплаћено одсуство са посла због јаких болова или других менструалних тегоба које су повезане с менструалним циклусом.
Иако је менструација потпуно природан физиолошки процес, у многим друштвима и даље је праћена табуом и стигмом. Због тога, различите европске земље суочавају се с питањем како уредити ову област и постићи родну равноправност у сваком погледу.
Шпанија
У јуну 2023. године уведена је плаћена менструална одсуства (menstrual leave) за особе са јаким симптомима, као што су узроковани ендометриозом. Држава покрива трошкове до три дана месечно. Закон захтева претходну дијагнозу, што ограничено умањује доступност женама које још нису формално дијагностиковане.
Годину дана након што је Шпанија постала прва земља у Европи која је увела плаћено менструално одсуство, подаци указују да је релативно мало запослених искористило ову политику.
У 11 месеци од увођења закона, менструално одсуство је коришћено 1.559 пута, према подацима шпанског Министарства за инклузију, социјалну сигурност и миграције. Од 1. јуна 2023. године, када је политика ступила на снагу, до 24. априла, последњег датума за који су подаци били доступни, просечно коришћено одсуство трајало је 3,03 дана. У просеку је 4,75 људи користило одсуство сваког дана.
Како се овај закон активно спроводи већ скоро две године, о његовим бенефитима, резултатима и стратегијама разговарали смо са Лауром Вилом, координаторком здравствених пројеката непрофитне фондације под називом Rezero, која углавном промовише друштво без отпада и токсина, која се налази у Барселони и Мајорки у тексту- Успешнe стратегијe сузбијања менструалног сиромаштва у Шпанији.
Италија
Повећана свест и улагања у истраживање, која је започета на локалном нивоу, резултирали су признањем ендометриозе од стране Европског парламента, што је италијански Сенат укључио у петогодишњи акциони план.
План доноси чињенице о самој ендометриози, информације о укључивању Европског парламента 2004. године у саму стратегију у борби за препознавање болести ендометриозе, грађење стратегије и петогодишњег плана који укључује стварање:
-
- Националних регистара и референтних дијагностичких група (Diagnosis Related Group, DRG),
- Центара изврсности, бесплатни лекови и дијагностичке процедуре,
- Образовних кампање и Националног дана који је посвећен ендометриози
Законом бр.32/ 2025 од 27. марта 2025, године уведен је у циљу унапређења права особа које болују од ендометриозе и аденомиозе. Овим законом осигурава се правовремена дијагноза кроз успостављање стандарда и техничких смерница за Национални здравствени систем као и рефундација лекова. У радном и школском контексту, омогућавају се и до три узастопна дана месечног одсуства, уз лекарски налаз, без губитка права.
У Италији више од 1, 8 милиона жена живи с ендометриозом, тиме је ова болест урачуната у Хронични план здравствене заштите још од 2023. године.
Италијански здравствени систем већим делом функционише по регионалном моделу, па се многи програми реализују на нивоу регија као што су: Marche (2023), Campania (2020), Puglia (2024), Calabria (2018. 9 2023.), Piemonte (2022), Veneto (2025), Valle d’Aosta (2022).
Француска
2022. година- Национална скупштина је једногласно усвојила резолуцију (иницијатива LFI Clementine Autain) којом се држава позива да сноси трошкове лечења ендометриозе у оквиру ALD (Affection de Longue Duree), међутим, ова резолуција није имала законску обавезу- била је симболичног карактера.
Статус ALD сада– Ендометиоза препозната као стање за трајно лечење, али подразумева лечење за теже облике болести- само око 15.000 пацијенткиња добија овај статус, иако према процени Министарства здравља око 1.5 до 2,5 милиона жена болује од ендометриозе. Међутим 2023. године, предвиђа се промена закона, те долази до тога да се ендометриоза призна као болест са потпуном покривеношћу. Овај закон производи жестоке политичке реакције, те је повучен из даљег разматрања пре гласања.
Појављује се национална стратегија 2022- 2025 покренута од стране председника Макрона, којом се ендометриоза третира као национални једноздравствени приоритет. Од 11. фебруара 2025. уводи се експериментални саливарни тeст који је доступан у 80 болница за око 25.000 жена у циљу значајног смањења времена дијагностиковања.
Немачка
У Немачкој не постоји јасно донесен и прописан закон о менструалном одсуству али постоје одређени законски прописи (Sick leave):
-
- Закон о боловању у склопу стандардног система боловања; жене уз лекарско уверење имају право на боловање а трошкове лечења покрива здравствено осигурање
- Национални закон о ендометриози још није донесен
- Постоје националне препоруке Немачког друштва за гинекологију и акушерство који су ажурирали дијагностику и лечење ендометриозе, а у јулу 2025. године објављена је новија верзија смерница са јасним формулацијама према најновијим сазнањима
Португал
Португал је усвојио закон којим се женама које болују од ендометриозе и аденомиозе даје до три дана потпуно плаћеног менструалног одсуства месечно- без губитка било каквих права!
Закон који је ступио на снагу 26. априла 2025. године укључује и подршку трошкова лекова, бригу о репродуктивном здрављу као и смернице за негу. Тиме је Влада Португалске Републике признала менструално здравље као јавно здравље!
Подсећамо- менструално сиромаштво представља занемарену кризу јавног здравља као и немогућност бриге о репродуктивном здрављу и правилном учењу о истом!
Закон 32/2025 има за циљ да промовише права особа са ендометриозом или аденомиозом јачањем приступа здравственој заштити и стварањем новог права на оправдано одсуство са посла. Закон одређује до 36 дана годишње плаћеног одсуства а ово одсуство у потпуности плаћа послодавац. Овај закон дозвољава послодавцима и да размотре шире прилагођавање за све запослене које имају и друге менструалне синдроме. Овај закон доноси и то да ће се дефинисати и поштовати одређени симптоми који се морају пратити, као и постојање разних тестова и процедура.
Такође, жене које имају ове дијагнозе имаће право на приступ услугама очувања плодности преко Националне здравствене службе, укључујући и прикупљање и чување јајних ћелија.
У разговору са Сузаном Фонсеком, потпредседницом и координаторком одрживих друштава и Мартом Переиром, службеницом за пројекат испред организације ZERO, сазнали смо више о начинима борбе за менструалну правду у Португалу.
ZERO се бави менструалним сиромаштвом као питањем социјалне правде и еколошке одрживости. Кроз пројекат MENSY истичемо вишеструке слојеве менструалног сиромаштва: не само недостатак приступа менструалним производима, већ и високу цену ових производа, што несразмерно погађа људе у рањивим ситуацијама. Такође радимо на томе да оспоримо митове и табуе који окружују менструацију, који доприносе дезинформацијама, стигми и тишини – посебно међу младима. Промовисањем образовања, оснаживања младих и залагања за политике, циљ нам је да осигурамо да се менструација третира као нормалан, здрав биолошки процес и да свако ко менструира може то да чини достојанствено, безбедно и са еколошком одговорношћу.- Истичу оне.
Како је дошло до увођења менструалног одсуства у Португалу?
Португал је заправо имао облик менструалног одсуства – првобитно успостављен колективним уговорима о раду 1980-их. Ови споразуми су женама давали право да узму до два дана одсуства током менструалног циклуса када осећају инвалидни бол. Ово се посебно користило у секторима као што је производња, где је захтеван физички рад погоршавао менструалне патње. Правни основ је потекао из колективног преговарања између послодаваца и синдиката. Међутим, до велике промене је дошло са ревизијама Закона о раду 2009. године. Реформе су наметнуле стандардизовани режим за одсуства везан за тумачење члана 250 Закона, ефективно елиминишући одредбе специфичне за сектор попут менструалног одсуства – чинећи таква одсуства правно ништавним. 2022. године, тема се поново појавила у јавној дебати када је неколико политичких странака – а најзначајнија ПАН (Људи-Животиње-Природа) (PAN: People-Animals- Nature) – предложило поновно увођење менструалног одсуства. На ове дискусије су утицали слични закони који су се појавили у другим деловима Европе (нпр. у Шпанији). Упркос томе што су привукли пажњу, ови предлози су одбијени у парламенту. Затим, у априлу 2025. године, Португал је направио корак увођењем плаћеног менструалног одсуства за оне са медицинским дијагнозама ендометриозе или аденомиозе. Према Закону 32/2025, запослене које пате од јаких и инвалидних менструалних болова повезаних са овим стањима имају право на највише три узастопна дана плаћеног одсуства месечно, уз презентацију лекарског уверења. Закон јасно дефинише подобност, дијагностику и покрива приступ лечењу преко Националне здравствене службе.
Како се утврђује ко има право на менструално одсуство?
У Португалу, менструално одсуство се додељује посебно особама са дијагнозом ендометриозе или аденомиозе које имају јаке и инвалидизирајуће менструалне болове. Ово право је уведено Законом бр. 32/2025, којим је измењен Закон о раду стварањем члана 252.º-Б. Особе које испуњавају услове могу да узму до три узастопна плаћена дана одсуства месечно, без губитка права на рад. Да би се приступило овом одсуству, лекарско уверење које потврђује дијагнозу и повезани бол мора се једном доставити послодавцу — није потребно месечно обнављање. Протоколи дијагнозе су стандардизовани од стране Португалског генералног директората за здравство (DGS) како би се осигурала благовремена и тачна идентификација ових стања у националном здравственом систему (SNS).
На интернету могу се пронаћи коментари португалки које говоре да здравствени систем ваше земље не може да прати овај закон. Да ли је то заиста случај? Да ли се дијагнозе могу поставити на прави начин и у право време?
Увођење менструалног одсуства за жене са ендометриозом и аденомиозом у Португалу је важан корак напред. Међутим, постоје изазови везани за способност здравственог система да у потпуности спроведе закон. Тренутно, студије показују да преко 40% жена са ендометриозом у Португалу доживљава дијагностичка кашњења од 10 година или више због недовољног препознавања симптома и ограниченог приступа специјализованој нези. Ово значајно утиче на благовремену и тачну дијагнозу. Закон захтева од Генералног директората за здравство (DGS) да успостави дијагностичке протоколе, али ефикасна примена зависи од расподеле одговарајућих људских, техничких и финансијских ресурса од стране Министарства здравља. Стога, иако је правни оквир јак, превазилажење ових системских изазова је кључно како би се осигурало да жене добију благовремене и тачне дијагнозе и да могу у потпуности да користе своја права.
Да ли већ знате да ли жене користе ово право?
Још увек немамо конкретне податке о коришћењу права на менструално одсуство у Португалу, јер је закон донет недавно. Међутим, бесплатно обезбеђивање менструалних производа у школама и здравственим центрима је добро прихваћено и активно га користе циљане популације, помажући у смањењу менструалног сиромаштва и промоцији менструалног достојанства.
Како да овај пут траје краће?
Искуства жена која болују од ендометриозе јасно показују да недостатак специјализованих центара, лекара, протокола и едукација успорава процес дијагностике и лечења. Истраживања последњих година доносе помаке, од дијагностичких тестова до националних стратегија у појединим европским земљама- међутим и даље остаје много места за напредак.
Да би се скратио пут од дијагнозе до ендометриозе, потребно је повезати науку, здравствене политике и глас самих пацијенткиња. Само тако може се осигурати да се ова болест третира с озбиљношћу, те да свака жена добије правовремену, тачну и достојанствену здравствену заштиту.
