Пресељење је увек узбудљива ствар, која може много да утиче на живот човека. И ја сам постао један од „досељеника“, преселивши се са родитељима у Србију. Наша породица је одавно желела да оде у другу земљу, а Србија је постала наш савршен избор, у којој живимо већ више од две године. За то време приметио сам разлике у односу на живот у Москви.
Можда је прва и најуочљивија разлика — величина градова. Нови Сад, где сада живимо, много је мањи по броју становника и површини. Од краја града до центра можеш да стигнеш пешке за пар сати, док је у Москви и метроом или аутобусом потребно много времена да би дошао до жељеног места. Темпо живота у Москви ти не дозвољава да станеш и размислиш — стално си у покрету. Ми смо се од тога уморили и зато смо се преселили у много мирнији град. А и углавном, све разлике су такве — нема ничег драстично необичног, све зависи од личног искуства, а оно је код сваког човека различито.
Своја искуства, разлике и утиске о пресељењу поделили су и моји пријатељи које сам упознао баш овде. Да се нисмо одлучили да се преселимо, вероватно их никада не бих упознао, јер смо живели не само у различитим деловима Москве, већ чак у различитим градовима. Зато и желим да говорим о овом искуству, можда поделим и неки савет о пресељењу, као и о томе који избор може да буде идеалан баш за вас и искуство живота у иностранству.
Мој најбољи пријатељ, који се зове Иван, а кога сам упознао већ овде у Србији, живи овде годину дана дуже од мене и чак је ишао у српску школу. И он је из Москве, као и ја, што још једном потврђује моје мишљење да се тамо готово сигурно не бисмо упознали — Москва је огроман и пренатрпан град. Они су се у Србију преселили из истог разлога као и ми — са жељом да живе и школују се у Европи. Њему се овде много више свиђа него у Москви, јер је мирније, тише и једноставно удобније за живот, без те огромне гужве. Што се школе тиче, приватна гимназија у Србији му се много више допада него школа у Москви, јер је приступ образовању потпуно другачији, а и оптерећење за децу није исто. Такође му
одговара то што у Новом Саду има много бициклистичких стаза, па му је кретање бициклом много пријатније. Када се све сабере, он је веома задовољан што су се са родитељима преселили и што већ три године живе у Србији.
Још један мој пријатељ, Филип, живео је у граду недалеко од Москве, отприлике исте величине као Нови Сад. У његовом случају је било обрнуто — у новом граду видео је више перспектива и могућности. А у сваком случају, као и сви ми, и он је одавно желео да живи у Европи, а Србија се показала као најбољи избор за то. Први месеци су му били прилично тешки, као и свима нама. Тешко је привићи се на нову земљу и схватити да ниси дошао на кратки одмор, већ на веома дуго време, можда и заувек. Вероватно је најтеже било учење новог језика. Мораш да се навикнеш на нова правила, иако су руски и српски веома слични, ипак постоје многе разлике које умеју да те збуне. Али сада је већ много боље.
Још један мој пријатељ, Јан, дошао је из азијског дела Русије — из Јекатеринбурга, једног од највећих и најхладнијих градова у Руској Федерацији. Њихово путовање са родитељима било је дуго и необично: аутом су прешли неколико хиљада километара, успут обишли Грузију, Турску и Бугарску. Већ годину и по дана живе у Србији. По његовим речима, овде му се много више допада, посебно због климе. У његовом родном граду зими је температура падала и до -30 степени, а овде је све много пријатније. Сви заједно похађамо исту гимназију, и како он каже, разлика у односу на његову стару школу је огромна. Професори овде много боље предају и сами по себи су пријатнији људи, које је задовољство слушати.
Пресељење је сложена ствар. Поготово када је у питању друга држава, где је све ново: језик, људи, правила. У почетку је тешко — то је истина. Сви смо кроз то прошли: неко је имао проблема са адаптацијом, неко са језиком, а неко једноставно са унутрашњим прихватањем чињенице да сада живиш у потпуно другом месту. Али, упркос свему, нико од нас не жали што се преселио. Овде смо пронашли нове пријатеље, мир, неки другачији ритам живота. Да, пут није био најлакши, али вредело је. Сада се овде осећамо добро, заиста као код куће. А то је, вероватно, и најважније.
Текст и фото: Никита Болдирев
Насловна фотографија: unsplash.com
*Текст настао у оквиру обуке „Школа омладинског новинарства“, у организацији New
Generation Studia.
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Переезд всегда волнительное дело, которое может сильно повлиять на жизнь человека. И я стал одним из таких «Переселенцем», переехав со своими родителями в Сербию. Наша семья давно хотела переехать в другую страну, и Сербия стала нашим идеальным вариантом, в которой мы живем уже больше двух лет. И за это время я заметил отличия от жизни в Москве.
Наверное, самое первое отличие, это разница в масштабах городов. Нови сад, где мы сейчас живем, намного меньше по населению и площади, где ты можешь за пару часов добраться от края города до его центра пешком, в отличие от Москвы, где даже на метро или автобусе можно очень долго добираться до нужного тебе места. Темп жизни в Москве не дает тебе остановиться и подумать, ты находишься в вечном движении, и лично мы устали от такого темпа, и потому мы и переехали в намного более спокойный город. И по большей части, все отличия такие же, нет чего-то кардинально необычного, все они относятся к личному опыту жизни, и у каждого человека он разный. Так же этим опытом, отличиями и своими впечатлениями от переезда поделились мои друзья, с которыми я познакомился уже тут, и если бы мы не решились переехать, то вряд ли бы я нашел таких прекрасных друзей, ибо мы жили не то что в разных частях Москвы, а в принципе в разных городах. Именно поэтому я и хочу поговорить об этом опыте, и может, поделиться советами по переезду, и какие есть идеальные варианты для вас лично, и какой опыт от жизни за границей вы ищите.
Мой лучший друг, которого зовут Иван, с которым мы познакомились уже в Сербии, живет тут на год больше меня и даже учился в сербской школе. Сам он из Москвы, как и я, и это еще раз подтверждает мою позицию о том, что даже живя в одном городе, вряд ли мы познакомились, настолько Москва огромный инаселенный город. Переехали они в Сербию по такой же причине, что и мы, с желанием обучаться в Европе и в принципе жить в ней. Ему тут нравится куда больше, чем в Москве, ибо тут спокойнее, тише и просто комфортнее жить, ибо нет такой суеты. И возвращаясь к обучению, частная гимназия в Сербии ему нравится больше, чем школа в Москве, ибо подход к обучению детей кардинально отличается, и нагрузка на них тоже. Так же ему удобно то, что в Нови Саде много велодорожек, и тут ему намного комфортнее передвигаться на велосипеде. Если подводить итог, то он рад тому, что они с родителями переехали в Сербию и живут тут с удовольствием уже три года.
Еще один мой друг Филипп жил уже в городе недалеко от Москвы, в таком же небольшом как Нови Сад, и в его случае наоборот, в новом городе он увидел больше перспектив, да и в любом случае, он, как и все мы, давно хотел жить в Европе, и Сербия оказалась лучшим вариантом для этого. Первые месяцы у него были довольно тяжелые, как и у всех нас. Тяжело привыкнуть к новой стране, и осознать, что ты тут не на короткий отдых, а на очень долгое время, возможно даж навсегда. И, наверное, самое тяжелое, изучение нового языка. Надо привыкать к новым правилам, и пусть русский и сербский очень похожи, но все равно в них есть множество отличий, которые заставляют тебя впадать в ступор. Но сейчас
намного лучше.
И последний мой друг Ян приехал из азиатской части России, Екатеринбурга, одного из самых крупных городов в Российской Федерации, и одного из самых холодных. Их путь с родителями был очень долгим и необычным, на машине проехали несколько тысяч километров, по пути посетив несколько стран, включая Грузию, Турцию и Болгарию. И уже как полтора года живут в Сербии. С его слов, ему тут нравится намного сильнее по многим причинам, включая погоду. Ибо в его родном городе зимой температура могла упасть до -30 градусов. Все мы учимся в одной гимназии, и как он говорит, разница с его школой просто огромная, и в Сербии ему нравится куда сильнее. Учителя намного лучше преподают, и сами по себе намного более приятные люди, которых одно удовольствие слушать.
Переезд — штука сложная. Особенно в другую страну, где всё новое: язык, люди, правила. Поначалу тяжело — это правда. Все мы через это проходили: у кого-то были проблемы с адаптацией, у кого-то с языком, у кого-то просто с внутренним принятием того, что ты теперь живёшь совсем в другом месте. Но, несмотря на всё это, никто из нас не жалеет, что переехал. Мы нашли здесь новых друзей, спокойствие, какой-то другой ритм жизни. Да, путь был не самый лёгкий, но оно того стоило. Сейчас мы чувствуем себя здесь хорошо, по-настоящему. И это, наверное, самое главное.
