Пројекат реконструкције изгледа некадашњег Владичанског двора у Будиму
У будимском насељу Табан, након вишедеценијског труда Срба насељених у Мађарској, 1897. године подигнута је архијерејска резиденција, једна од најлепших зграда на десној обали Дунава, дело чувеног архитекте Владимира Николића. Ово репрезентативно здање од изузетног културно-историјског значаја је, на жалост, током бомбардовања града пред крај Другог светског рата у значајној мери оштећено, да би 50-их година прошлог века било у потпуности сравњено са земљом. Када су на молбу и уз благослов митрополита будимског Г. Лукијана конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе отпочели пројекат реконструкције Владичанског двора, са идејом да се оживи сећање на ову троспратну лепотицу, нису имали много података од којих би почели. Једна мутна фотографија објекта из времена пре бомбардовања и две фотографије већ оштећеног здања, пројекти који се чувају у Архиви Српске академије наука и уметности и Архиву града Будимпеште (пројекти нису потпуни и не садрже све детаље) и две монографије – о насељу Табан и о архитекти Владимиру Николићу, били су једини извори података за овај подухват. На основу прикупљене архивске грађе урађена је анализа оригиналног пројекта, начињена је аналогија са другим делима Владимира Николића и тада се приступило разради, цртањем детаља.
Стварне пропорције, основе и пресеци, венци, сокле, ограде, пиластри, стубови, балкони, капители, гриланде, шембране око прозора и балконских врата, балустри, ајнфорт, лантерна, конзоле и розете почели су да се рађају из пепела и тако је настала идеална реконструкција у којој ни један од стотине детаља није проивољан нити неутемељен. На основу пројекта идеалне реконструкције су израђени тродимензионални модели фасада коришћењем софтвера „Rhinoceros 3D“ који омогућава тродимезионално штампање. Пројекат реконструкције некадашњег Владичанског двора прати двојезични каталог са пропратним описом и историјатом, како самог објекта, тако и околности настанка и изградње овe величанствене резиденције, сагледане кроз призму живота Срба у ондашњем Будиму.
У реализацији пројекта учествовала је Александра Пекез, архитектонски техничар-конзерватор, која је анализирала оригинални пројекат и разрадила га до детаља начинивши на тај начин идеалну реконструкцију објекта. Историчарка уметности, Катарина Добрић обрадила је историјску позадину приче уз описе резиденције и написала текст пропратног каталога, док је Милош Платиша, дипл. уметник дигиталних медија израдио је тродимензионални модел фасада.
У оквиру манифестације Српски дани – Месец српске културе, која има за циљ да промовише српску уметност, традицију и баштину међу нашим заједницама у Мађарској, те да представи богатство српске духовности и савременог стваралаштва широј јавности, Покрајински завод за заштиту споменика културе представио је пројекат и изложбу чије је отварање уприличено 5. септембра 2025. године у 12 часова, у Српском црквеном музеју у Сентандреји.
Текст: Данијела Симић
Фотографије: Марија Ердељи
