Овог лета сам на море понела роман Ботаничарева кћи размишљајући како нисам довољно времена посветила одабиру штива за плажу и како сам узела можда погрешну књигу коју сам пазарила задњих сати пред пут. Писало је белетристика, корице су биле симпатичне и продавачица је похвалила књигу која је била прва изложена и коју сам одмах узела да прелистам. И та мисао незаинтересованости за роман ме је држала и док сам читала чак прве 3-4 главе. Међутим, роман креће даље и прича почиње да ме носи. На средини летовања сам штедела читање ограничавала се да не бих књигу прочитала одједном. На крају сам је читала лагано до задњег дана летовања и могу вам дати сваку препоруку за један роман који је идеалан за плажу.
Аутор је Кејти Нан, роман припада белетристици. Није превише тежак, има интересантну причу са две стране и заокупља пажњу читаоца не слутећи крај. Две приче теку истовремено, смењујући се кроз поглавља и кроз време од век и више, пратећи животе и судбине Елизабете и Ане. Путовање кроз просторе, кроз судбине, кроз време, кроз наследство и освете, кроз животе предака и потомака, кроз породична пријатељства и непријатељства. Нешто што спаја судбине чланова исте фамилије остаје забележено кроз више од 120 година, кроз хербаријум и цртеже биљака који су блага вредни и наслеђују се кроз генерације.
Узбудљиво путовање од Сиднеја преко Краљевских вртова у Лондону до Корнвола, фасцинантна експедиција у Чиле 19 – ог века окружена опојним мирисима ретког и блага вредног цвећа. Упорна и храбра Елизабет одлучује да испуни последњу жељу свог оца, чувеног ботаничара: креће у потрагу за веома ретким и отровним цветом, који може да буде и чудесан лек. Одлази у Чиле, у опасну авантуру током које ће упознати љубав свог живота, али и непријатеље свог оца. Кроз љубав свог живота оствариће се и као мајка, али нажалост због цвећа ће цела породица трагично страдати…Такозвана биљка ђавоља труба.
У 21 веку, у Аустралији, у старој бакиној кући, Ана проналази у сефу зида, необичан ковчег и у њему блок за цртање пун скица и акварела, фотографију с потписом Пролеће 1886, пресовани цвет и кесицу семена. Корак по корак, почиње да открива тајну скривану дуже од једног века, покушавајући да реконструише животну причу жене чија је судбина нераскидиво повезана са њеном. Ана креће на далека путовања где истражује порекло биљке као и детаље живота своје прабаке. На том путу среће људе који такође се баве ботаником, истраживањем биљака, среће обожаватеље вртова и цвећа, упознаје и своје рођаке на другом крају света, упознаје и љубав али и потомке непријатеља својих предака.
Негде се преплићу судбине прабаке и њене праунуке, нешто што је остало у наследству ће их повезивати кроз векове много ближе него што се може замислити. Цвеће и љубав према њима кројиће њихова судбине на исти начин. На самом крају када се прича лагано расплете, Ана остаје да волонтира у ботаничарском истражном центру где се поздравља са колегом презимена које је носио непријатељ и убица њених предака. Њени преци су сви побијени, читава породица због ретког цвета који су пронашли и имовинске користи… Колега је носио презиме убице… Да ли ће се расплести нова сазнања, нове истине, нова непријатељства, пријатељства, љубави или мржње, остаје недоречено за неки нови наставак романа …
На самом крају осетићете да је крај потпуно миран, иако је наслутио сензацију само да заклопите роман, последња реченица уноси нови заплет и причи нема краја. Роман који се чита у једном даху и на самом крају кад видите само једну последњу реченицу романа, ви заиста остајете без даха и читате је више пута.
Сузана Марјановић
