У земљи где свака друга млада особа има проблема са проналаском посла, потрага за запослењем постаје више од изазова – она постаје лична борба. Иако мотивисани, образовани и често високо квалификовани, млади у Србији све чешће запињу већ на првом кораку – уласку на тржиште рада. У том процесу суочавају се не само са економском неизвесношћу, већ и са психолошким притисцима, друштвеним очекивањима и системом који често не препознаје њихове потенцијале.
За многе од њих, питање „где да почнем?“ остаје без одговора. О томе како изгледа савремена потрага за послом у Србији, са каквим се препрекама суочавају млади и шта им може помоћи да истрају, разговарали смо са Милошем Туринским, ПР менаџером Инфостуда, који се годинама бави каријерним развојем младих и праћењем трендова на домаћем тржишту рада.
Како из ваше перспективе незапосленост утиче на младе људе, не само економски, већ и емоционално и психолошки?
Незапосленост код младих има шире последице од саме финансијске несигурности. Млади често улазе на тржиште рада пуни ентузијазма, али ако наиђу на затворена врата, осећај неуспеха и демотивације врло брзо може да превлада. То утиче на њихово самопоуздање, слику о себи и о сопственим способностима. Истраживања која радимо кроз Стартуј показују да се велики број младих осећа изгубљено или не зна одакле да почне, што додатно отежава њихов улазак у свет рада.
Када комуницирате са младима који траже посао, који су то најчешћи страхови или фрустрације које примећујете?
Најчешћи осећај који млади деле са нама јесте да их тржиште рада не препознаје јер немају радно искуство. Иако су спремни да уче и раде, често им се чини да им недостаје “оно нешто” да би их послодавци озбиљно разматрали. Други изазов је то што се, упркос труду, не добијају одговори на конкурсе па чак ни негативни. Та тишина зна да обесхрабри. У комуникацији са младима трудимо се да их оснажимо информацијама, реалним очекивањима и подршком да истрају у потрази.
Колико је, по вашем мишљењу, формално образовање у Србији данас усклађено са реалним потребама тржишта рада?
Постоји приметан јаз између знања које млади стичу током школовања и онога што се у пракси од њих очекује. Послодавци често траже конкретне вештине и способност да се брзо прилагоде, док образовни систем и даље у великој мери форсира теорију. Зато на
Startuj.Infostud платформи покушавамо да надоместимо тај јаз – едукацијом, саветима и огласима који омогућавају улазак у свет рада. Неопходно је веће повезивање школа, универзитета и компанија како би млади излазили спремнији на тржиште.
На који начин друштвена очекивања и притисци обликују начин на који млади приступају тражењу посла?
Друштво често поставља висока очекивања од младих: да се брзо запосле, да раде у струци, да буду „успешни“. У реалности, тржиште је комплексније. Није реткост да млади прихватају послове који нису усклађени са њиховим образовањем, и онда се суочавају са додатним осећајем неуспеха. Битно је да се отворено говори о томе да је развој каријере процес, који укључује и грешке, промене правца и учење из праксе. Наши портали постоје управо да би пружили младима подршку у том процесу.
Из вашег искуства, који су кључни фактори који младима отежавају пут до стабилног и сигурног запослења?
Недостатак радног искуства и мањак конкретних вештина су свакако највеће препреке. Затим, ограничене прилике за праксу током студија, недовољна повезаност образовања и тржишта рада, али и регионалне разлике јер могућности у мањим срединама нису исте као у великим градовима. Поред тога, постоји и потреба за бољим вођењем младих кроз каријерни развој. Зато на сајту Startuj.Infostud стално радимо на едукацији, објављујемо огласе прилагођене почетницима и промовишемо значај праксе и
усавршавања.
Колику улогу и даље играју личне везе и познанства у запошљавању, упркос дигитализацији и отвореним конкурсима?
Нажалост, личне везе и даље имају одређену улогу у запошљавању. Иако је процес постао транспарентнији и многе фирме заиста спроводе конкурсе професионално, међу младима и даље постоји перцепција да је „веза“ важнија од ЦВ-ја. То нарушава поверење у систем. Наша улога је да стварамо простор где сви кандидати имају једнак приступ огласима, уз подршку у развоју вештина које повећавају њихове шансе без обзира на контакте или познанства.
Какве би промене у јавним политикама, образовању или систему запошљавања могле младима олакшати улазак на тржиште рада?
Потребне су системске промене које повезују образовање и привреду. Увођење обавезних пракси, развој каријерног саветовања у средњим школама и на факултетима, као и подстицаји за послодавце који запошљавају младе без искуства, могли би значајно да помогну. Такође, приступ информацијама о тржишту рада мора бити шири и доступнији, а то је један од разлога зашто стално развијамо садржаје на Стартуј-у и Инфостуду, како би млади доносили информисане одлуке о каријери.
Шта саветујете младима који су дуго незапослени и губе мотивацију? Како да остану активни и самопоуздани?
Важно је да знају да нису сами и да је осећај демотивације природан у тој ситуацији. Кључ је у малим, али сталним корацима – ажурирање ЦВ-ја, учешће у обукама, волонтирање или чак разговор са неким из струке може направити разлику. Ми са Стартуј тима увек подсећамо да каријера није спринт, већ маратон. Свака активност у међувремену, чак и она која не изгледа као ,,прави посао” – гради искуство које се рачуна.
Како комуницирати са младима који се осећају заробљено између својих квалификација, амбиција и стварности тржишта рада?
Потребно је пружити им подршку да реално сагледају опције, али и да се не одричу својих циљева. Млади често мисле да ако не раде одмах у струци – да су погрешили. Истина је да каријерни пут ретко кад иде праволинијски. Важно је слушати их, али и помоћи им да пронађу начине како да своје вештине прилагоде захтевима тржишта. Не постоји само један „правилан“ пут – постоји много начина да се знање и амбиција преточе у
конкретан посао.
Како би, по вашем мишљењу, образовни систем и послодавци могли боље да сарађују и разумеју потребе једни других, а у корист младих?
Боља комуникација између образовног система и послодаваца кључна је за припрему младих за тржиште рада. Факултети би могли чешће да укључују компаније у креирање програма, али и да послодавци препознају своју улогу у развоју кадрова – не само кроз запошљавање, већ и кроз менторство, гостујућа предавања, праксу. Када постоји међусобно разумевање, млади добијају прилику да знања из школских клупа примене у реалном окружењу, што им знатно олакшава први корак ка запошљавању.
Потрага за послом у Србији за многе младе не иде праволинијски, нити брзо и то је реалност коју треба прихватити без осећаја кривице. Иако се суочавају са низом препрека од недостатка искуства и пракси, преко неусклађености образовања и тржишних потреба, до друштвених притисака и неповратне тишине послодаваца млади нису без избора. Кључно је да разумеју да каријера није једно фиксно решење, већ процес који се гради постепено, искуством и упорношћу.
Како наглашава Милош Турински, ПР менаџер Инфостуда, ниједан корак није узалудан: „Свака активност, свако волонтирање, курс, разговор или одбијеница све је то део пута. И све се рачуна.“
Да би се овај пут олакшао, неопходна је озбиљна подршка система кроз квалитетније образовање, обавезне праксе, каријерно саветовање и фер шансе за све. Каријера се не гради преко ноћи, али свака врата која сами отворите чини вас јачим и спремнијим за она следећа.
Анђела Грковић
Насловна фотографија: unsplash.com
