“Tеме попут сексуалности, менструације или репродуктивног здравља нажалост, и даље јесу табу — посебно у нашем друштву где се такве теме често гурају “под тепих” или представљају као нешто чега треба да се стидимо.”- Рекла је Драгана Дукуљев која нам открива све о друштвеним мрежама и постојећим стигмама на тему тела, здравља и сексуалности.
У свету друштвених мрежа, савршених кадрова, заглађеног тена и пажљиво исконструисаних тела ствара се портал ка нереалним очекивањима. Наше тело носи нас кроз свакодневне изазове, пружа нам снагу и способност да доживимо свет око себе. Међутим, у ери друштвених мрежа, слика о телу све чешће постаје производ спољашњих очекивања и дигиталних филтера, уместо личне стварности и бриге о сопственом здрављу.
На интернет платформама свакодневно наилазимо на садржај који обликује перцепцију о томе како тело треба да изгледа. Идеализоване слике, често дотеране апликацијама и пратећим трендовима, могу довести до осећаја неадекватности, поготово код младих. Зато је важно разумети како ове поруке утичу на нас и како можемо развити здрав, реалан и стабилан однос према свом телу – онај који се темељи на знању, самоприхватању и бризи за физичко и ментално здравље.
У овом тексту осврнућемо се на то како друштвене мреже утичу на телесну слику, зашто је критичко размишљање кључно у дигиталном простору и како можемо изградити здравију културу тела – за себе и друге, а у томе ће нам помоћи Драгана Дукуљев.
Драгана Дукуљев, на друштвеним мрежама познатија под @dacamagic, од 2018. године је део интернет платформи. За Драгану, мреже су место где може да буде своја, где информише људе, дели оно што воли, инспирише заједницу, покреће различите дебате, даје ветар у леђа за рад на себи као и место где се повезује са онима који разумеју сврху њеног рада. Као награду за њен дугогодишњи предани рад на пољу активизма добила је специјалну награду Wannabe магазина WDA 2023: SPECIAL AWARD – BODY POSITIVITY.
Моје мишљење о мрежама се дефинитивно доста променило. Увек сам знала да имају моћ, али тек у последње време видимо колика је она заправо. Данас их видим и као одговорност — јер начин на који их користимо има стварне последице, и за нас лично и за друштво у целини.- Рекла је Драгана.
Како си се оснажила да на друштвеним мрежама оголиш своје ставове и представиш их заједници?
Могу рећи да је било потребно доста година да постанем спремна на тај корак. Али како су године пролазиле моја жеља за променом је била све јача, самим тим надјачала је страх од осуде или бригу од напада других. Наравно, оно што је највише допринело томе био је искрен и озбиљан рад на себи.
Које су биле твоје највеће препреке када си одлучила да јавно говориш о овим темама?
Највећа препрека ми је била страх да неко не остане изостављен или да се не осети несхваћено. Увек се трудим да теме обрађујем што објективније, из више углова, уз проверене информације и уз максимално поштовање свих искустава. Али неке теме су једноставно превише сложене да би могле бити представљене савршено “неутрално”, и ту се јавља моја брига. Како да останем емпатична, а да истовремено не релативизујем ствари које једноставно нису у реду. Тај баланс између разумевања и постављања граница ми је често био изазов.
Шта за тебе представља термин инфлуенсер? Како га видиш и како га себи представљаш?
По мени прави инфлуенсери су они људи који са разлогом имају утицај на друге. Када то кажем ја увек помислим на позитиван утицај, нажалост има и оних са негативним. За мене инфлуенсер није особа која жели нешто да вам прода већ која жели нешто да вас научи, некако да вам олакша, да вас упути, информише или буде ту за вас као мотивација и подршка. Инфлуенсер је особа којој верујеш иако је можда уживо ни не познајеш. То је оно што ја покушавам бити за моју заједницу.
Термин инфлуенсер у савременом значењу (као особа која има утицај на понашање и мишљење људи путем друштвених мрежа) почиње да се активно користи од средине до краја 2000-их година, а масовну популарност стиче током 2010-их.
Термин инфлуенсер је стекао популарност као маркетиншки термин 1960-их. Међутим, концепт инфлуенсера, некога ко може утицати на мишљења или куповне одлуке других, постоји већ дуго времена. На пример, 1979. године, The New York Times је користио термин инфлуенсер у кампањи америчке војске, описујући некога ко би могао да поведе младу особу у војну службу.
Први познати случај употребе термина инфлуенсер маркетинг датира из 1994. године, када је маркетинг стручњак Мајкл Блатер предложио употребу барменa као инфлуенсера за промоцију цигарета. Он је предложио да се барменима бесплатно деле цигарете како би утицали на потрошаче, што је представљало рани облик инфлуенсер маркетинга.
Драгана нам открива да јој је годинама пре покретања мрежа имала жељу да допринесе позитивној промени. Оно што ју је највише покретало била је неправда и мањак информисаности који видимо у нашем друштву.
Моје мреже су заправо од почетка биле без длаке на језику.- Рекла је Драгана.
Шта твој профил нуди данашњој заједници, а како мислиш да би изгледао десет година раније?
Мој профил нуди искреност, подршку, дозу хумора, али и едукацију о табу темама које нас све дотичу, а о којима се ретко гласно прича. На њему можете пронаћи одговоре на разноврсне теме које је требало да имамо у уџбеницима, али нажалост нисмо имали. Бавим се свим темама које сматрам да су битне, од рада на себи, преко феминизма и борбе за равноправност, до сексуалне едукације. Када сам почела да се бавим Инстаграмом нисам имала храбрости да покажем себе из сваког угла, тако да би тадашњи профил вероватно имао мање слика мене. Поготово мање слика из моделинга где сам радила кампање за доњи веш. Али врло могуће би имао више еротик арт слика, зато што је ипак цензура Инстаграма била много блажа.
Табуи о менструацији, телу или сексуалности на друштвеним мрежама настају, али и опстају, због споја различитих културних, друштвених и дигиталних фактора. Иако друштвене мреже имају потенцијал да разбију стигму, оне истовремено могу и да је учврсте или чак прошире. На порталу Омладинске новине у овој рубрици о менструалним и сексуалном образовању можете наћи много текстова који говоре како о пубертету тако и о адолесценцији који и ван мрежа функционишу на посебан начин и под утицајима спољних и унутрашњих фактора.
Доживљаји да са мном нешто није у реду, мржња према себи и свом телу, самоизолација, усамљеност, нагомилавање негативних емоција, недостатак комуникације и нетражење помоћи – пошто не вредим, нема ни смисла тражити помоћ јер је нећу добити, честе су последице стигматизације и само-стигматизације.- Рекао је психолог Слободан Матић у тексту „Како се бринути о менструалном здрављу?“.
Да ли мислиш да су теме попут сексуалности, менструације или репродуктивног здравља табу? Како их представљаш на својим профилима?
Нажалост, и даље јесу табу — посебно у нашем друштву где се такве теме често гурају “под тепих” или представљају као нешто чега треба да се стидимо. О њима се или ћути, или се причају полуистине. Још увек многи добију осећај непријатности чим се спомене реч менструација, као да је то нека срамота, а не нормална биолошка функција. Исто важи и за сексуалност и репродуктивно здравље — често су обавијени тишином, митовима или чак стидом. Посебно ако се ради о женској сексуалности, она је још увек на дебелом удару.
На свом профилу покушавам да их представим као оно што јесу — део нас, део свакодневног живота. Говорим о њима отворено, искрено и без “филтера”, јер верујем да се управо тако руше табуи. А самим тим сматрам да је сав мој уложен труд апсолутно вредан ако успем помоћи бар једној особи да се реши негативних уверења која су укорењена у нашем друштва.
Како медији обликују перцепцију женског тела и шта у ствари представља body positivity?
Медији нам годинама уназад пласирају врло ригидан калуп лепоте, и говоре нам да не вредимо ако бар мало одскачемо од тог калупа. Такав наратив је врло проблематичан. Због њега је настала “diet culture” и језиво је са колико мало година девојчице бивају упознате са идејом да “морају бити мршаве”, или да изгледају на одређени начин, како не би биле осуђене и одбачене од стране друштва.
За мене bodypisitivity представља слободу. Слободу од окова и очекивања друштва. Слободу да волим и прихватам себе и своје тело у сваком облику. Желим нагласити да је фокус bodypisitivity здрав однос са нашим телом и умом, нису поента киле нити физички изглед. Схватати своју вредност, и ценити себе и своје тело, не значи да се ми никада не мењамо. Напротив. Рад на себи је константан, али разлика је одакле долази жеља за променом. Уз помоћ овог покрета схватила сам да је све океј док то радимо из љубави према себи и искључиво наших жеља, а не зато што нам други кажу да тако мора иначе нећемо вредети.
Иако је bodypisitivity, тачније позитиван однос према телу, постао све популарнији, људи су често збуњени око тога шта тачно значи. Део разлога зашто је толико погрешно схваћена је тај што има толико различитих дефиниција. У зависности од тога кога питате, позитивност тела може значити: цењење свог тела, осећај самопоуздања у вези са својим телом, вољење свог тела или прихватање облика и величине свог тела. Такође, овај термин може значити и уживање у телу које имате без кајања због промена које се природно дешавају због старења, трудноће или избора начина живота.
Позитивност однос према телу тежи да помогне људима да развију здраву слику о свом телу. Слика тела особе – која је субјективна перцепција сопственог тела – може се разликовати од тога како њено тело заиста изгледа. То може довести до осећања, мисли и понашања која утичу на њено ментално здравље и начин на који се опходе према себи.
Да ли видиш промену током година?
Да, дефинитивно. Пре пар година било је незамисливо да видиш нпр. целулит у реклами — данас је то већ нормалније, али још увек није у потпуности прихваћено. Чињеница да људи све више цене аутентичност, довела нас је до стања на мрежама где можемо видети све више искрених објава, стварних тела, сирових емоција и људи који се не плаше да покажу рањивост. Самим тим, промена се десила и у свести публике, све више нас тражи садржај с којим можемо да се поистоветимо, а не да се поредимо. И то је огроман корак напред. Нисмо још ни близу краја ове револуције, али идемо у бољем правцу. И драго ми је што сам део те промене.
Како видиш друштвене мреже кроз 5 до 10 година?
Мислим да ће друштвене мреже све више ићи у правцу аутентичности и реалног садржаја. Људи су уморни од филтера и ”савршеног” едита живота, и желе да се повежу са нечим искреним. Верујем да ће бити више простора за едукацију, ментално здравље, искрене приче из живота, емоције, емпатију и друштвено битне теме. Биће то и даље место забаве, али уз много више свести и одговорности о томе шта делимо, зашто то делимо и какав утицај остављамо. Надам се да ћемо се кретати ка здравијем и смисленијем дигиталном простору, који нам свима пружа нешто позитивно а не грч, стрес и нападе.
Позитиван однос према телу је осмишљен да подстакне прихватање и љубав према свом телу, али може бити борба која додаје још један елемент притиска на стандарде. Ево шта можете учинити да бисте одржали здраву слику о телу:
- Будите реални– Говорити људима да игноришу доминантни идеал лепоте није реално. Ово такође може створити већи притисак на особу која се већ осећа анксиозно, негативно и потцењено. Уместо тога, схватите да иако постоји „идеална“ слика тела, то не значи да морате да је прихватите. И даље имате вредност и вредност, без обзира на облик и величину тела.
- Замените негативне обрасце размишљања– Понављање позитивних афирмација у које не верујете може вам се обити о главу. Можда ће вас чак и натерати да се осећате горе него раније. То не значи да не треба да говорите лепе ствари или да мислите позитивне мисли о себи. Али бољи приступ би био да радите на замени негативних образаца размишљања реалнијим.
- Усвојите телесну неутралност (body neutrality)– У реду је признати да не волите нужно све у вези са својим телом. Такође је у реду осећати се неутрално или чак равнодушно. Ваша вредност и вредност не леже у вашем облику, величини или било ком другом аспекту вашег изгледа.
- Испробајте бригу о себи усмерену на здравље– Стратегије бриге о себи понекад се могу маскирати као начин промене или контроле вашег изгледа. Покажите поштовање према свом телу. Једите здраве оброке јер то храни ваш ум и тело. Вежбајте јер вам помаже да се осећате снажно и енергично, а не зато што покушавате да промените или контролишете своје тело.
- Осећајте се добро у својој одећи– Носите и купујте одећу за тело које имате сада, а не за неку планирану будућу верзију себе. Потражите ствари које вам дају осећај удобности и доброг изгледа. Очистите свој ормар од одеће која не одговара вашој тренутној грађи. Ваше тело може се променити по величини и облику у будућности, али то не значи да не би требало да будете у стању да изгледате и осећате се добро у вези са собом овде и сада.
- Очистите своје друштвене мреже– Очистите своје друштвенe мрежа од налога који вам не чине да се осећате добро у вези са собом. Пратите налоге који вас интересују и који у вама остављају позитивна осећања. Покушајте да пратите налоге који позитивно гледају на тело и укључују све типове тела, облике, боје, полове и способности. Зато ти препоручујемо Драгану Дукуљев!
