Плесна радионица BodyImage Techniques: Morphing 8. маја 2025. у Балетској школи, у склопу Ритма Европе!
Плесна радионица BodyImage Techniques: Morphing намењена ученицама/има Балетске школе, одржаће се у четвртак 8. маја у 9.40 часова у Балетској школи у Новом Саду. Ова радионица је пратећи програм плесне представе BLOT – Body Line of Thought, и обе су организоване у склопу овогодишњег Ритма Европе!, манифестације којом Студентски културни центар Нови Сад обележава 9. мај, Дан победе над фашизмом и Дан Европе.
Плесну радионицу BodyImage Techniques: Morphing води кореографкиња и једна од ауторки БЛОТ- а Simona Deaconescu, а учешће је бесплатно.
BodyImage Techniques: Morphing су оквир за кретање који је осмислила румунска кореографкиња и редитељка Simona Deaconescu Фокусира се на то како се тело креће и реагује у повезаности са својим унутрашњим системом и светом који га окружује. Свака сесија заснива се на другачијој теми, што Симони омогућава да час прилагоди и одржи га у складу са групом. У овој радионици истражујете Morphing, начин кретања који превазилази традиционалне идеје о анатомији, контроли и идентитету, надахнут идејом хибридних и стално променљивих тела. Morphing вас позива да откријете како тело може да се креће и трансформише на нове начине.
Инспирација долази из начина на који хоботница користи и централни мозак и неуронске кластере у својим крацима како би се самостално кретала, као и из начина на који цревне бактерије шаљу сигнале који утичу на то како осећамо и функционишемо. Тако, овај (плесни) час истражује тело које ствара покрет из више извора истовремено. Радићете са слојевима даха, брзином и тродимензионалним кретањем, допуштајући себи да се савијате, истежете и ширите изван уобичајених образаца. Tensegrity принцип – начин на који компресија и тензија стварају равнотежу – помоћи ће вам да постигнете то да тело буде стабилно и чврсто, а истовремено остаје флексибилно.
BodyImage Techniques: Morphingсу инспирисане идејом Paula Schildera да је наше перципирање себе обликовано оним што осећамо и опажамо. Такође црпе инспирацију од феминистичких мислилаца попут Donne Haraway, која истражује киборге као хибридне идентитете који комбинују човека, машину и природу, и Аstride Neimanis, која нас описује као флуидна бића дубоко повезана са светом око нас. Ове идеје говоре нам о кореографкињином истраживању отелотворења као архиве и као процеса – апсорбујући, преносећи и преобликујући значење кроз покрет.
Simona Deaconescu – биографија
Румунска кореографкиња Simona Deaconescu истражује друштвене структуре, спајајући фикцију и објективну реалност. Њена дела задиру у критичке сценарије тела, спекулишући о његовој улози у прошлим и будућим друштвима. Често ради у интердисциплинарним групама или креативним двојцима.
У њеној уметности, перформанс се сусреће са филмом у просторима где се природа, историја и технологија преплићу, ширећи појам кореографије ван граница људског тела.
Студирала је кореографију на National University of Theatre and Film у Букурешту, а филмску режију на Media University of Romania. Свој рад развија у оквиру мрежа посвећених иновацијама и истраживачким пројектима као што су Moving Digits, MODINA, biofriction i Forecast. Два пута је
проглашена Aerowaves уметницом (2018. и 2022), а 2025. и Moving Balkans уметницом.
Године 2014. Симона оснива Tangaj Collective, трансдисциплинарну продукцијску компанију која окупља уметнике и истраживаче. Њихова дела обухватају перформансе, инсталације, филмове и видео радове, приказане публици широм Балкана, Централне и Источне Европе, у регији Британске Колумбије у Канади, као и у Мексику и на Мадагаскару.
Како воли да подучава плесу, развила је један од најпопуларнијих програма савременог плеса за непрофесионалце у Букурешту, са више од 3000 полазника, уз редовне радионице за професионалце о плесној техници и интердисциплинарној композицији. Симона редовно предаје на Academy of Dance and Performance at the National Centre for Dance у Букурешту и сарађује са различитим организацијама и фестивалима како би пренела своје знање кроз радионице и центре за истраживања.
Откријте Симонин рад: Tangaj Collective
Ова радионица се одржава уз подршку Perform Europe као део пројекта Body Landscapes. Ecofeminist Perspective.
Perform Europe , је, уз подршку Европске уније, програм финансирања сектора извођачких уметности у Европи. Подстиче међународно умрежавање и подржава инклузивне, разноврсне и еколошки одрживе пројекте турнеја у оквиру 40 земаља програма Creative Europe. Perform Europe промовише праксу засновану на одрживости и инклузивности, са циљем да трансформише сектор извођачких уметности и обезбеђивања уравнотеженог ширења по целом континенту.
Perform Europe се суфинансира из програма Creative Europe Европске уније и спроводи га конзорцијум од шест организација:IETM – International network for contemporary performing arts, European Festivals Association (EFA), Circostrada, European Dance Development Network, Pearle * – Live Performance Europe i IDEA Consult.
Значај обележавања 9. маја
Након колосалних разарања, обележених најсуровијим страдањима и злочинима, до тада непознатим у људској историји, Немачка је, 9. маја 1945, потписала безусловну капитулацију. У Другом светском рату живот је изгубило преко педесет милиона људи. На самом почетку тог 9. маја 1945, у 00.16 часова, у Берлину је потписан акт о безусловној и коначној капитулацији немачких оружаних снага. У име поражене нацистичке Немачке, овај акт потписао је фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Безусловну капитулацију Немачке су, у име чланица антифашистичке коалиције, примили и потписали совјетски маршал Георгиј Жуков и британски генерал Артур Тедер. Од тада се 9. мај у
свету обележава као Дан победе над фашизмом.
Пет година по окончању Другог светског рата, 9. маја 1950, француска Влада објавила је Декларацију о стварању заједнице за угаљ и челик између Француске и Немачке. Овај пројекат, упамћен као Шуманов план, по тадашњем министру спољних послова Француске, Роберту Шуману, представљао је први корак ка стварању Европске економске заједнице, претечи Европске уније. Због тога се 9. мај обележава и као Дан европских интеграција, познатији као Дан Европе.
