Маскулинитет или ,,мушкост“ одређује се као образац друштвеног понашања који је повезан у датом друштву са положајем мушкараца у родним односима и својим улогама. Тако постављен у друштву врло често са собом носи очекивана понашања која тако утичу на све друге појаве у друштву али и на женску популацију. Како мушкост није фиксирана биологијом, друштво га одређује и самим тим оно под различитим утицајима може постати токсично. Важно је препознати токсичност која утиче и на девојчице и на дечаке.
У друштву које нам често намеће шаблоне понашања и како то треба да изгледају мушкост и женственост, млади се све више суочавају с унутрашњим конфликтима. Концепт “мушкости” – као скуп очекиваних понашања – често постаје ограничење не само за дечаке, већ и за девојчице и све младе који не желе да буду затворени у друштвене калупе.
Важно је да препознамо да токсичне родне норме не утичу само на дечаке. И девојчице осећају последице – било кроз тишину, било кроз притисак да буду „јаке“ или „савршене“, да не смеју бити гласне или нападне. Међутим, када говоримо о токсичној мушкости, не смемо заборавити да напоменемо да не говоримо против мушкараца – већ против наметнутих очекивања која спречавају све младе да буду искрени, рањиви и своји, да прихватају своја осећања, да јасно о њима говоре али првенствено да их разумеју и допусте да осећају.
Патријархално друштво од маскулинитета највише очекује те је оно веома важно у стратегији за постизање родне равноправности. Маскулинитет је по одређеним дефиницијама оно што мушкарци требају бити, али ко то заиста одређује и ко поставља те норме али и ко говори шта је то тачно женствено и шта јесте а шта није допуштено девојчицама и девојкама у одређеним годинама?
Како се млади заиста осећају у својој кожи и да ли о томе слободно говоре адолесценти, како девојчице тако и дечаци?
Умјесто да мушкост дефинирамо као објекат (тип природног карактера, бихевиорални просјек, норма), требамо се фокусирати на процесе и односе путем којих мушкарци и жене воде ородњене животе. „Маскулинитет“ колико је уопће могуће овај појам кратко дефинирати, истовремено представља мјесто у родним односима, праксе кроз које мушкарци и жене користе то мјесто у роду, и посљедице тих пракси на тјелесно искуство, личност и културу- Никола Вучић, Критика токсичне мушкости.
Taking off the mask– радионица која помаже младима да проговоре
Према различитим истраживањима, све већи број младих се суочава са анксиозношћу, стресом и изазовима у међуљудским односима, али ретко имају прилику да о томе отворено разговарају. Кровна организација младих Србије у својим резултатима годишњег извештаја о положају и потребама младих у Србији, доносе одговор на питање- колико се млади често сусрећу са стресом, анксиозношћу и депресијом. Резултати су следећи:
Млади не сматрају да им је стручна помоћ за проблеме са менталним здрављем доступна, а наводе да се често суочавају са стресом (често јесте – 68,1%), анксиозношћу (често јесам – 48,3%) и депресијом (често јесам – 32,3%), што су нешто мањи проценти него претходне године. – КОМС, Алтернативни извештај о положају и потребама младих у републици србији- 2024.
У Србији се о емоцијама, страховима и изазовима младих ретко отворено разговара. Млади често осећају да немају коме да се обрате када их нешто мучи, док друштвене норме и притисци додатно отежавају изражавање осећања. Тако настаје радионица Taking off the mask – Скидање маске у организацији едукатора Владимира Пуваче и Милице Буразер.
Владимир Пувача, професор економије, кроз свој активизам и жељу за подизањем свести и здравом маскулинитету код младих, покреће пројекат Имаш петљу у сарадњи са организацијама EverForward Club i A call to man а у склопу овог пројекта једна од едукаторки на радионици Taking off the mask биће и глумица Милица Буразер која се поред глуме бави тета хилингом.
Циљ је развијати окружење у којем мушкарци и дечаци одрастају уз љубав, поштовање и подршку да буду своји (здрав маскулинитет), а жене, девојчице и сви на маргинама друштва буду цењени, равноправни и сигурни.- Рекао је Владимир за Омладинске новине.
Ова радионица пружа прилику да у сигурном окружењу проговоре о ономе што их тишти, разбију стигму око менталног здравља и науче како да изразе своја осећања без страха од осуде.
Радионица се базира на иновативној методи Taking off the mask, развијеној од стране EverForward Club, организације која се бави емоционалним развојем и менталним здрављем младих. Овај метод омогућава учесницима да кроз уметнички и интроспективни процес истраже које особине показују свету, а које скривају иза „маске“.- Рекао је Владимир Пувача.
Ово није само радионица – ово је прилика да коначно изговорите оно што дуго носите у себи.- Каже Владимир.
Радионица помаже младима да препознају своје унутрашње снаге, развију емоционалну интелигенцију и изграде самопоуздање кроз интерактивне активности и вођене дискусије.
Једна од реченица која је мени пуно помогла и оставила ме на путу глуме када сам упадала у кризу и нисам била сигурна да ли је тај посао за мене и да ли ћу ја то моћи и да ли ће бити места за мене, била је све што осећаш или ћемо да отерамо или ћемо да искористимо на најбољи могући начин. То је добар шлагворт да и ја вама исто тако кажем да све што осећате наћи ћемо му разлог и начин да трансформишемо се то што мислите да је проблем. – Рекла је Милица.
Циљ радионице огледа се у разумевању различитости и прихватања. Учесници ће упознати вршњаке из различитих окружења, чиме ће развити емпатију и научити да цене различите перспективе. Учесници узраста од 10 до 18 година научиће колико је важна и подршка заједнице јер се тако ствара сигурна и подржавајућа мрежа пријатеља који деле сличне изазове и разумеју како је бити млад у данашњем свету.
Радионичари желе да овом радионицом постигну развијање емоционалне интелигенције и самосвест код младих, како да изразе осетљиве емоције на сигуран начин, стварају јаче међуљудске односе, повећавају самопоуздање и унутрашњу храброст, имају прилику да буду део глобалног покрета и повежу се са вршњацима широм света, откривају да нису сами у својим осећањима – да постоје други који их разумеју и подржавају!
Радионичари током ове едукације имају задатак да препознају проблеме у комуникацији код младих и да упуте младе на права места како би се они и решили. Радионичари и едукатори су ту како би младима помогли да се развије самосвест о проблему не да се и он реши. Решавање самих проблема едукатори препуштају организацији ЦЕЗАМ, са којом смо до сада сарађивали и знамо само за најбоље резултате.- Каже Владимир.
Како се пријавити?
Након попуњавања пријаве, сваки учесник ће бити контактиран ради индивидуалног разговора, како би се боље упознали са циљевима радионице и процесом рада. Веома је важно да учесници узраста 10 – 14 година имају родитељску сагласност, док се на радионицу могу пријавити и дечаци и девојчице узраста од 10 до 18 година.
Радионица ће се одвијати по групама где ће учесници бити подељени по старосној доби, а како је број места је строго ограничен на 12 учесника по групи, не чекајте последњи тренутак јер се места брзо попуњавају!
Помоћи у стварању света у којем су сви мушкарци и дечаци пуни љубави и поштовања, а све жене, девојчице и особе са маргине друштва цењене и сигурне.- Поручио је Владимир Пувача.
Млади у свакој култури различито доживљавају своје родне улоге. Зато је потребно да слушамо једни друге. Када игноришемо проблем, када не преиспитујемо културу ћутања и насиља, стварамо простор у коме је “нормално” да млади потискују емоције – а то може бити опасно јер све оно скривено мора једном изаћи на површину.
