Док јачају гласови средњошколаца, расту и покушаји застрашивања и враћања наставе.
– Тешко је радити под притиском, сви смо свесни тога, али смо свесни и да је дошло време када морамо остати храбри и непоколебљиви. Савијене кичме, само постајемо предмет искориштавања. Не треба наседати на манипулације – представница пленума Саобраћајне школе ,,Пинки”.
У неким школама у Новом Саду приметни су притисци због физичке блокаде школе и обуставе наставе, као знак подршке студентима који су ступили у блокаду, али и професорима који нису добили своје плате и који бивају таргетирани због подршке студентима.
Колико су ученици храбри и одлучни показали су и на протесту ,,Средњошколци за студенте”, када су шетњом и јасним порукама показали решеност да истрају у овој борби и подршци студентима, али и професорима.
Упркос константним притисцима, ученици остају доследни својој одлуци до испуњења захтева. Један од ,,свежијих” примера јесте случај Саобраћајне школе ,,Пинки” где су ученици током ноћи 27. марта добили информацију да ће директор школе са неколицином наставника доћи у школу.
Kако је за Омладинске новине објаснила једна од представница ученичког пленума, ученици су овај потез схватили као покушај застрашивања и притисак да се блокада прекине и позвали грађане, који су наредног јутра око 9 часова реаговали и окупили се испред Саобраћајне школе као подршка.
Kако она истакла, директор се истог јутра није појавио, али је виђен у близини школе.
Ово није први ,,покушај” да се врати настава у Пинкију. Директор Пинкија је 10. марта, према речима представнице пленума, самоиницијативно прекинуо блокаду. Грађани су и тада реаговали због кршења одлуке о обустави наставе.
Kако је све почело у Пинкију и где је запело?
Блокада је пажљиво и дуго планирана. Kако је објаснила представница пленума, најпре се одвио разговор са ученицима о блокади на ученичком парламенту. Након што се већина ученика изјаснила да подржава студенте, следећи корак био је ученички пленум.
На њему је 146 ученика гласало за блокаду. Kако би изашли у сусрет управи, одлучили смо се за обуставу наставе. Наша школа је врло специфична због полагања тестова за Б и Ц категорију, па смо овом одлуком успели да решимо тај ,,проблем”.
Међутим, где је онда настао проблем? Директор Саобраћајне школе за ,,НС уживо” је ̀сматрао ̀ да је ,,деци место у школи” и изјавио следеће:
Kако је нагласила представница пленума све се променило директоровом изјавом, након које су матуранти револтирани, поново сазвали пленум на којем су одабрали тоталну блокаду.
Управа школе тада је изгубила њихово поверење, а поступак директора и јавно таргетирање ученика како је матуранткиња истакла, у том тренутку, изазвао је да се осети врло понижено, нападнуто и изневерено.
Пре свега, пленум не чине две особе, чине га матуранти, односно пунолетни ученици наше школе. Једногласно је донета одлука о блокади и морам да напоменем да је преко 50% матураната гласало. То су ученици жељни промена, истине, ученици који су свесни тежине трагедије.
Иако константно покушавају да их застраше и ,,набију осећај кривице”, или наведу да промене мишљење, ученици Пинкија показују чврст став и неодустајање.
До тог момента, мислила сам да је Управа на нашој страни, страни правде. Овим поступком доказали су супротно. Испоставило се, ипак, да нам се идеје разилазе. На сваки могући начин инсистирају да се вратимо на скраћену наставу, односно да часови трају тридесет минута. Пленум сматра да на тај начин не пружамо довољну подршку студентима и да је ово једини начин да дође до промена. Свесна сам могућих последица, али спремна сам да изгубим и једну годину школовања у замену за бољи живот сутра кад из те исте школе изађем.
Физичка блокада Лазине – резултат притиска на професоре
Матуранти Лазине гимназије, према речима једне од представница ученичког пленума, од почетка су били спремни на то да ће притисак на професоре постати неиздржив.
На самом почетку обуставе имали смо пленум на коме се водила реч о блокади, како би, ако ситуација буде захтевала, били спремни да станемо испред њих и наставимо започето. Сам улазак у блокаду није био насилан. У том тренутку смо имали пуну подршку родитеља, студената и бивших ученика који су дошли да нас подрже у нашој борби. Добили смо кључеве, ушли у просторије школе и званично започели ученичку блокаду.
Један од скоријих случајева таргетирања професора Лазине гимназије био је напад на професорку историје Свјетлану Пилић Томић и професорку социологије Марину Југовић, а који је потекао са ботовског инстаграм профила ,,Детектор смећа”.
Матуранктиња Лазине гимназије истакла је за Омладинске новине да су се сличне ситуације већ дешавале на друштвеним мрежама и да ученици знају да препознају покушаје ућуткивања оних који се боре за заједницу и вредности.
Она сматра да негативним коментарима не треба придавати значај и то препознају као вид манипулације и застрашивања.
– Нажалост, то није једини случај таргетирања професора наше гимназије. Свесни смо да што су они гласнији, наша истина допире тамо где треба. Напад на наше професоре доживљавамо као директан напад на нас. Наши професори су пре свега дивни, часни и племенити људи. Они нас уче пре свега животом и да наш глас мора и треба да се чује – представница пленума Лазине гимназије.
Један од матураната ове школе истакао је да су навикли на таргетирање, али са друге стране сматра то не само нападом на појединце, већ и на слободу мишљења, деловања и саме темеље вредности.
Како је нагласио ,,таргетирање професора, према ученицима, само потврђује да је борба коју воде оправдана”, као и да их такви ,,напади само подстичу да наставе да се боре за праведност и да се њихов глас чује још јаче”.
Посматрано са комуниколошког аспекта, овакви напади на професоре могу манипулативно деловати на јавно мњење. Ботовски профили се кроз своје нападе служе неоснованим оптужбама, што може утицати негативно на јавни дискурс, али и на нарушавање угледа и репутације особа о којима се креирају такви наративи, о чему ће бити речи у једном од наредних текстова серијала о протестима.
Ученици често добијају коментаре да је њихово место у школској клупи. Kако објашњава матуранткиња Лазине гимназије, покушаји враћања наставе се непрестано понављају, упркос изгласаним блокадама, али и да упркос баш тим покушајима обесхрабривања, ученици бирају да истрају. Она сматра да они иако нису у школи у оном облику каква је иначе, јесу у оној најважнијој – школи живота.
Рекла бих да учимо више него икад. Учимо се солидарности, емпатији, борби, истајности… Научени смо да образовање није само учење из књига, већ и развијање критичког мишљења, преузимање одговорности…
Она је додала да су овакви коментари део стратегије да се њихов глас утиша и да се ситуација представи као нешто пролазно.
Ипак, ми смо свесни да је блокада израз наше солидарности и одлучности да се изборимо за професоре, као и за све људе који теже истом циљу, који теже ка добром.
Недавно је на јавном часу подршке професорима испред Лазине гимназије подршке професорима један од матураната ове школе спроведен од стране припадника МУП-а до Управе. Овакав поступак матурант сматра чином застрашивања и ограничавања слободе говора.
То је двоструко застрашивање – и према ученицима школе – да би се спречиле све даље ескалације, а и према Управи – зато што је била сарадљива. На крају ће се испоставити да су тим чином сами себи нашкодили, будући да је тај догађај такође био један од повода за ступање у самоиницијативну ученичку блокаду ученика Лазине гимназије.
Он је нагласио и да у у редовима припадника МУП-а, има много полицајаца који савесно обављају своје дужности, јер и сами имају студента, средњошколца у кући, али да: ,,морамо да инсистирамо на томе да и они који их немају, схвате да је недопустиво дизати руку на младог и мислећег човека” и да кренемо од ,,престанка спровођења ученика”.
Ученички гласови = снага која руши страх
Оно што матурант сматра значајним у тим биткама током ученичких блокада је управо продукт истих.
Развио се дух солидарности међу ученицима. И управо то заједништво показало је да младима није свеједно и да су спремни да се боре за своја уверења на достојанствен и аргументован начин. У том смислу, блокада није само чин протеста, већ и лекција из грађанске храбрости и одговорности.
Упркос покушајима да се, како је објаснила матуранткиња Лазине гимназије, мишљење ученика потисне са свих страна, да се њихови поступци омаловажаве, упркос таргетирањима појединаца, па све до отворених застрашивања, они бирају борбу, истину и неодустајање.
– Наша истина допире до оних који треба да је чују, а ми нећемо дозволити да нас врате у пасивност и ћутање као и до сада. Добијамо коментаре да ово није наша борба, да треба да се бавимо школом, а не протестима. Али слобода говора не долази са бројем година, дипломом или улогом у систему – представница пленума Лазине гимназије.
Матуранткиња је нагласила да је управо та истина једноставна.
Ако сада пристанемо да ћутимо, више никада нећемо моћи да проговоримо. Управо због тога настављамо да говоримо. Не зато што нам је лако, већ зато што знамо да је то једини начин да останемо доследни себи и да сачувамо право које нам припада – право да мислимо, говоримо и боримо се за оно у шта верујемо.
Текст и фото: Анђела Андријевић
