Многе генерације, са њима и ми,  у школи су училе да пролеће почиње 21. марта, али последњих година тај датум се помакао на дан раније –  први дан пролећа је  20. март. Пролеће ће трајати до 20. јуна и у свом доласку носи много шарених и ведрих новотарија, од шумског цвећа и цвркута птица, жубора потока као весника пролећа, до стидљивог сунца и лепог расположења. Наведимо 5 пролећних новотарија, а ви по избору, додајте списку још лепих пролећних ствари којих има на прегршт. 

unplash.com Пролећне новотарије: цвеће, птице и сунце!
  • Зумбули,  висибаке и остали весници пролећа

Зумбули, висибаке, кукурек, дан и ноћ,  јагорчевина, маслачак и звончићи –  све су весници пролећа, приземне биљке, које воле сунчана станишта, попут ливада и пропланака, а  има их и у шумама. Зумбули важе за најлепше и најмирисније веснике пролећа. Они су јарких боја и изузетно опојног мириса.  Ништа не говори толико прелепо о пролећу као зумбули. Дан и ноћ, пољске љубичице, госпина љубица, како све зову биљку Дан и ноћ, она је  веома отпорна биљка, цвета и током зиме и под снегом, све до пролећа када је можемо назвати првим сезонским цвећем. Лале су такође пролећно цвеће чија земље порекла је  Холандија тако да их нема у нашим шумама и ливадама. Лалини цветови  могу бити чисто бели, црвени, ружичасти, жути, кармин или тамноцрвени, пурпурни али су најчешће жуте лале. Нарцис је дивни, жути лепотан који је добио име по младићу из грчке митологије. Мој омиљени пролећни цвет је прелепи љубичасти зумбул, а слаба сам и на висибаке које се беле испод снега који се топи и боре се да најаве пролеће.

  • Пролећни радови у башти

Средина априла је идеално време да посадите биљке у повртњаку. Добро припремите земљиште и проверите да ли сте претходно уклонили све корове и да ли има довољно компоста. Добро пратите временске услове у априлу месецу, јер су и тада мразеви  присутни. У том периоду су цвеће и пупољци посебно рањиви, тако да ако у временској прогнози најављују мразеве потребно је да адекватно заштитите биљке. Редовно уклањање корова је веома важно, поред хемијске заштите можете и природно сузбијати корове. Дакле, са пролећем заштитите пупољке, отарасите се корова и засадите башту како украсним тако и јестивим биљкама.

  • Цвркут раздраганих птица и  жубор потока кроз шуму се ори

“Долазе нам роде и ласте. Чује се цвркут птица. Пчеле зује и траже мед. Природа се мења. Птичице цвркућу. На дрвећу почињу да цветају цветићи. Пчеле зује и лете од цвета на цвет, скупљају полен”. баш овако пише у једном ђачком саставу.  Роде долазе прве, у марту месецу, и оне су међу првим весници пролећа. Те велике, беле, дугоноге птице  слећу у своја стара гњезда, на уличним бандерама, или на димњацима. Дошле су и ласте, кад напупи воће, кад дође пролеће. Уз жубор потока, чује се и жагор деце. Осећа се мирис цвећа, топлота сунца, чује се цвркут, жубор и жагор. Весело, топло и лепо! Природа је та која нас и озрачи исто тако и  омрачи, а с пролећа је све на добрим вибрацијама.

  • Зимски вируси исчезавају уз појаву сунца

Како крећу топлије температуре нестају јутарњи мразеви, смањују се ветрови, и одећа коју носимо постаје слојевита. Нема дебелих јакни, капи, шалева, рукавица које су нас штитиле од прехлада и разних зимних вируса. Уместо прехлада могу се јавити пролећне алергије, али свакако са зимом и кашаљ је тиши и ређи код људи. Све вибрира добром енергијом, сунце нас греје и имунитет је јачи. Природним путем упијамо витамин Д и јачамо и тело и дух. Почињемо да вежбамо у природи и природно смо ојачани и заштићени.

  • Трчање у природи и вожња бицикла идеални у пролеће

Са пролећем, једва дочекамо да заменимо траку за трчање, трим стазу за трчање у природи. Отворен простор у природи је много пријатнији за рекреацију од затвореног простора са више људи који тренирају. Ветрић вибрира, сунце греје, слушалице на уши, патике на ноге и правац  једна добра стазица. Ако вам више одговара, можемо возити и бајс уместо трчања, у зависности од подлоге и околине. Килограми се топе, мишићи се затежу, а осмех сија!

Пробудите сва чула са пролећем и уживајте у његовим чаролијама!

Сузана Марјановић

Leave a comment