Као увертира за 17. То Бе Пунк. Фестивал, 14. новембра у 19 часова у СКЦНС -у (Улица Владимира Перића Валтера 5) биће отворена изложба фотографија под називом “Панк. Супкултура. Социјализам. Архиве будућности. Фотографија из Словеније”. Нови Сад има част да угости изложбу с обзиром на богату пунк прошлост и то да је и даље један од најактивнијих градова у земљи што се овог жанра музике тиче.
Отварање обухвата вођење кроз изложбу са разговором у ком учествују кустоскиње Марина Гржинић и Јовита Пристовшек, као и фотограф ДК – Дамјан Коцјанчич.
Изложба повезује фотографију с различитим аспектима словеначког пунк покрета и даје увид у важну улогу фотографије у његовом документовању као и документовању других супкултурних догађања од 1977. до средине 1980-их, као и раздобља пре и после пунка. Поставка обухвата пре свега фотографије, али и видео записе и друштвено-ангажоване текстове.
На фотографијама су између осталих приказани бендови Панкрти, Отроци социјализма, Via Ofenziva, Lublanski psi, Berlinski zid, Čao pičke, Kuzle, Šund, Buldogi, Indust-bag, Niet, Tožibabe, Gast'r'bajtr's, Laibach, Borghesia, Група 92, Видео секс, О! Култ, Параф, Термити итд.
Изложба ће бити отворена до 25. новембра, у Великој и Малој галерији, а посетиоци могу да је погледају у радним данима од 10 до 15 часова. Они који желе да посете изложбу ван наведеног термина добродошли су уз претходну најаву коју треба да пошаљу дан раније путем имејл адресе: skcnsart@gmail.com.
Улаз је бесплатан.
Кустоскиња Марина Гржинић желела је да приреди изложбу која је савремена и бележи живот и политику пунка, пост-пунка, ЛГБТ-а и других супкултура. Она је филозофкиња, теоретичарка и уметница која је ангажована на Институту за филозофију Истраживачког центра Словеначке академије наука и уметности у Љубљани и Академији ликовних уметности у Бечу, а и сама је пратила словеначку пунк сцену седамдесетих и осамдесетих и била део ње. Марина Гржинић и њени сарадници, изложбом су, између осталог, хтели да покажу паралелна друштвена кретања, да је пунк многима био и остао врло важан, као и да су жене имале важну улогу у пунк покрету и музици. Изложба је први пут постављена у децембру 2023. у Цанкарјевом дому у Љубљани, а након тога у Немачкој и Аустрији. На отварању изложбе у Цанкарјевом дому присуствовао је женски бенд Тожибабе.
Пунк је донео нову идеју визуелне културе која је осликавала до-ит-yоурселф логику – био је део превирања, врло прогресиван начин размишљања и постојања – укрштао се са супкултуром или алтернативном културно-уметничком сценом Љубљане која се вртела око Галерије ШКУЦ (Штудентски културни ин умјетнички центар / Студентски културно-уметнички центар) и Форума (још једна важна организација младих).
Фотографије приказују провокацију и отпор према конвенционалним нормама. На фотографијама су махом приказани концерти, улични протести и алтернативна места на којима су се окупљали панкери. Ове фотографије преносе енергију, хаос и пркос традиционалним патријархалним вредностима. Панкери су ухваћени у дивљим, ексцентричним и изазовним позама с препознатљивим модним стајлинзима који показују њихову директност, анархизам, отпор друштвеним нормама и критику друштва. Није лоше нагласити да је ово пунк који је настао у социјалистичкој држави, за разлику од либералног капитализма по ком су Sex Pistolsi пљували.
Кад се у Словенији појавио пунк, појавио се и политички активизам који је инспирисао интелектуалце који су радили на Радију Штудент. Важно је напоменути и да су утицали на формирање словеначког пунк покрета. Неки од тих интелектуалаца и политичких коментатора сматрани су идеолозима пунка; говорили су о значењу пунка и писали о догађањима у Британији која је имала велики утицај на бендове и културу. На просторима бивше Југославије осамдестих, пунк нам долази из Ријеке и Љубљане. Ријека је лучки град, а Љубљана има Радио Штудент, први електронски медиј у бившој Југославији који је деловао аутономно као студентски радијски систем и био искључен из директне контроле масовних медија од стране комуниста – најстарија је студентска и друштвена радио станица у Европи, са којом се појављује и политички активизам. Пунк је повезан са политичким и друштвеним немирима, а све се то емитовало на овој радио станици.
Касних седамдесетих и раних осамдесетих појавили су се бендови као што су Панкрти, Отроци социјализма, Лублански пси и други, који су пресудно утицали на звук и идентитет словеначког пунка.
Пунк сцена у Љубљани била је позната по свом DIY (Do It Yourself)етосу, енергији и алтернативним уметничким изразима. Ту су сјани текстови Бране Битнеца који је био члан љубљанског бенда Отроци социјализма (у преводу – деца социјализма). Када он пева о 700 кожних актовки, када сецира бирократски менталитет тадашње младопартијске номенклатуре, то није само нешто што припада антрополошкој слици система, већ је то прецизна анализа политичког контекста у којем је деловала пунк сцена. И Термити и Параф одиграли су важну улогу у успостављању пунк покрета у Ријеци и утицали на будуће генерације пунк и алтернативних бендова у Хрватској. Ријечка пунк сцена имала је јаку везу с Љубљаном. Термити су основани 1977. године и многи их сматрају првим пунк бендом у Хрватској. Одиграли су важну улогу у увођењу пунк звука и става на домаћу музичку сцену.
Њихови енергични и бунтовни наступи, са карактеристичном брзом музиком и политички набијеним текстовима, брзо су привукли пажњу и инспирисали остале пунк бендове у региону. Параф, основан 1978. године, својим посебним спојем пунка, новог таласа и експерименталних елемената допринео је развоју пунк сцене у Хрватској. Њихови текстови су били добра анализа полицијске репресије, а осим тога, били су посебно фокусирани на теме које се тичу радничка класе. Њихов мрачан и неконвенционалан стил, уз друштвено критичке текстове, издвојио их је и зацементирао њихово место у историји хрватског пунк роцка. Први концерт Парафа десио се 1976. године.
Панкрти су први пут наступили 18. октобра 1977. у Гимназији Мосте у Љубљани (две године након оснивања Сеx Пистолса). Био је то социјализам. Основани почетком те године, брзо су привукли пажњу као један од првих пунк бендова у бившој Југославији. Сирова енергија, бунтовнички став и
провокативни текстови Панкрта одјекивали су разочараном омладином тог времена. Објавили су свој дебитантски сингл “Лепи ин празни / Лублана је булана” у издању ШКУЦ-а 1978. и дебитантски албум “Dolgcajt” у издању ЗКП РТВ Љубљана и ШКУЦ 1980, додатно учврстивши своју позицију једног од водећих пунк бендова региона.
Бого Претнар, активни члан Панкрта и њихов “архивар”, бави се очувањем историјских записа и документације Панкрта од самог оснивања бенда. Једна од најранијих фотографија пронађених у Претнаровом архиву датира из средине октобра 1977. године и историјски се налази на прагу глобалног покрета унутар историје пунка.
Тожибабе је бенд који је настао почетком 1980-их. Један је од првих словеначких hardcore/punk бендова и први словеначки и југословенски женски бенд у ком су жене не само певале, већ су и ауторке музике, текстова и аранжмана. Сталне чланице биле су Марса, Лидија и Крисцхка, испрва и Пика
(Маја Јерман), а у раздобљу када су снимили свој први и једини самостални албум “Дежује” пратила их је Барбара Штухец на клавијатурама. Њихов звук карактерише сирова енергија, тектови су провокативни, а теме феминистичке. Својом музиком довеле су у питање друштвене норме и очекивања, бавећи се питањима као што су родна неједнакост, сексуалност, љубав, бес и друштвена правда. Сам назив бенда, Тожибабе, отприлике се преводи као “жене које се жале”, одражавајући њихов пркосан и самоуверен став. Својим снажним изведбама и друштвено критичким текстовима, Тожибабе су придобиле верне следбенике и постале један од најутицајнијих пунк бендова у Словенији. Биле су познате по енергичним наступима уживо и преданости у изражавању феминистичких идеала кроз своју музику. Наступале су у великим клубовима у Словенији и бившој Југославији, а један од најбољих је био концерт на београдској Академији гдје су били предгрупа Дисциплини кичме.
