Данас је добра комуникација са људима постала битан ресурс у пословном окружењу. Начин на који се обраћамо, формулишемо питања, дајемо налоге, упућујемо критике – веома су битни за односе са сарадницима. Сем вербалне, битна је и невербална комуникација, као и комплетан приступ саговорнику. Веома мале ситнице граде добру комуникацију и говоре о томе колико поштујемо саговорника, колико очекујемо од њега, да ли смо задовољни са његовим радом, да ли желимо нешто да му предложимо, да ли хоћемо да му упутимо конструктивну критику и слично. 

  • Шта је асертивна комуникација?

Асертивност подразумева исказивање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других људи. Асертивно понашање карактерише самопоштовање које је једнако поштовању права и вредности друге особе.

Које су карактеристике асертивности?

  • јасно и конкретно изражавање;
  • прихватање одговорности за своје речи и дела;
  • активно слушање саговорника;
  • поштовање саговорника;
  • спремност да се извини и да похвали саговорник;
  • упућивање критике уз уважавање личности саговорника;
  • одговарајућа невербална комуникација и говор тела;
  • толеранција одређеног степена непријатности.

Практикујући асертивно понашање:

  • имате право да расуђујете о сопственим речима и делима;
  • имате право да не оправдавате свако своје  понашање;
  • имате право да промените мишљење и да будете одговорни за то;
  • имате право да правите грешке као и да будете одговорни за њих;
  • имате право да кажете: „Не знам”; „Не разумем”; „Не тиче ме се”, “Не”.
  • Где асертивност прелази у пасивну агресију?

Код других људи се примећује пасивна агресија када нам је непријатно док је особа присутна, са помешаним сигналима у давању одобравања или неодобравања, а често такве особе могу да делују на нас отровно или као „енергетски вампири“. Пасивна агресија може бити било шта, од кратког „ОК” одговора на поруку, преко сувопарног „Све је у реду” у разговору, до „Урадићу то”.  Али зашто се људи тако понашају? Пасивну агресију је лакше препознати него објаснити. Уколико приликом комуницирања наглашавамо и истичемо своје потребе на уштрб потреба других на начин који угрожава њихова права, или их умањује, ограничава, асертивно комуницирање прелази у пасивно агресивно. Асертивност може да нас манипулише уколико суштински прелази преко наших потреба на име остварења туђих. То се не примети лако и брзо, посебно ако је све у форми срдачне комуникације. Зато будите опрезни, поштени и искрени и према сопственим осећајима и према туђим.

  • Како љубазно рећи не?

Ево неких алтернатива “Како рећи љубазно не” на послу:

  • Већ радим на пројекту који ми одузима много времена, али могу да размислим и понудим вам алтернативу.
  • То би било сјајно али већ сам ангажован на другом послу.
  • Распоред ми је заказан до следећег месеца. Да ли би Вам одговарало нешто после тога?
  • Заиста бих волео/ла, али нажалост имам друге планове.
  • Веома ценим ваш предлог али тренутно нисам у могућности да га прихватим.

Свакако и у приватном животу када заиста желите рећи НЕ, реците га и уживајте док то јасно, сталожено и одлучно изговарате. То је апсолутно ваше право и нико нема право да га ограничава, искључује или доводи у питање. Људи могу бити веома наметљиви, навалентни, и уколико сте неодлучни они могу бити чак безобразни у својој намери и жељи да по сваку цену добију одговор који њима одговара.

Водите рачуна о својим потребама, жељама, плановима и приоритетима. Мислите својом главом,  прво о себи а  затим и о другима.

Сузана Марјановић

Leave a comment