Данас је добра комуникација са људима постала битан ресурс у пословном окружењу. Начин на који се обраћамо, формулишемо питања, дајемо налоге, упућујемо критике – веома су битни за односе са сарадницима. Сем вербалне, битна је и невербална комуникација, као и комплетан приступ саговорнику. Веома мале ситнице граде добру комуникацију и говоре о томе колико поштујемо саговорника, колико очекујемо од њега, да ли смо задовољни са његовим радом, да ли желимо нешто да му предложимо, да ли хоћемо да му упутимо конструктивну критику и слично.
- Шта је асертивна комуникација?
Асертивност подразумева исказивање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других људи. Асертивно понашање карактерише самопоштовање које је једнако поштовању права и вредности друге особе.
Које су карактеристике асертивности?
- јасно и конкретно изражавање;
- прихватање одговорности за своје речи и дела;
- активно слушање саговорника;
- поштовање саговорника;
- спремност да се извини и да похвали саговорник;
- упућивање критике уз уважавање личности саговорника;
- одговарајућа невербална комуникација и говор тела;
- толеранција одређеног степена непријатности.
Практикујући асертивно понашање:
- имате право да расуђујете о сопственим речима и делима;
- имате право да не оправдавате свако своје понашање;
- имате право да промените мишљење и да будете одговорни за то;
- имате право да правите грешке као и да будете одговорни за њих;
- имате право да кажете: „Не знам”; „Не разумем”; „Не тиче ме се”, “Не”.
- Где асертивност прелази у пасивну агресију?
Код других људи се примећује пасивна агресија када нам је непријатно док је особа присутна, са помешаним сигналима у давању одобравања или неодобравања, а често такве особе могу да делују на нас отровно или као „енергетски вампири“. Пасивна агресија може бити било шта, од кратког „ОК” одговора на поруку, преко сувопарног „Све је у реду” у разговору, до „Урадићу то”. Али зашто се људи тако понашају? Пасивну агресију је лакше препознати него објаснити. Уколико приликом комуницирања наглашавамо и истичемо своје потребе на уштрб потреба других на начин који угрожава њихова права, или их умањује, ограничава, асертивно комуницирање прелази у пасивно агресивно. Асертивност може да нас манипулише уколико суштински прелази преко наших потреба на име остварења туђих. То се не примети лако и брзо, посебно ако је све у форми срдачне комуникације. Зато будите опрезни, поштени и искрени и према сопственим осећајима и према туђим.
- Како љубазно рећи не?
Ево неких алтернатива “Како рећи љубазно не” на послу:
- Већ радим на пројекту који ми одузима много времена, али могу да размислим и понудим вам алтернативу.
- То би било сјајно али већ сам ангажован на другом послу.
- Распоред ми је заказан до следећег месеца. Да ли би Вам одговарало нешто после тога?
- Заиста бих волео/ла, али нажалост имам друге планове.
- Веома ценим ваш предлог али тренутно нисам у могућности да га прихватим.
Свакако и у приватном животу када заиста желите рећи НЕ, реците га и уживајте док то јасно, сталожено и одлучно изговарате. То је апсолутно ваше право и нико нема право да га ограничава, искључује или доводи у питање. Људи могу бити веома наметљиви, навалентни, и уколико сте неодлучни они могу бити чак безобразни у својој намери и жељи да по сваку цену добију одговор који њима одговара.
Водите рачуна о својим потребама, жељама, плановима и приоритетима. Мислите својом главом, прво о себи а затим и о другима.
Сузана Марјановић
