Гојко Дутина: На коју страну да се окренем?
Централна галерија Шок ЗаДруге
17. септембар – 5. октобар
отварање у уторак 17. септембра у 18.00 часова
***

Погледај нову изложбу

На коју страну да се окренем?
У несигурна времена, када једину извесност може да представља блурован цртеж контингентне будућности, свако писање је добро почети питањем. Дакле: да ли су либерални поструктуралисти, када су пре више од пола века прогласили смрт аутора (поред осталих крајева, смрти и коначности) и тиме само за тренутак изазвали варљиву слику бесконачне слободе која долази, могли уопште да наслуте надолазећу егзистенцијалну зебњу која ће потпуно збрисати савремени субјект?
Гојко Дутина је аутор млађе генерације, чији се радови дакако могу гледати без његовог присуства. Међутим, његови радови се не могу адекватно читати без одређене врсте повезаности са његовим кретањем, телом, конституцијом – менталном и емотивном, па чак и биографијом. Шта то тачно значи? Гојко Дутина, поред тога што је одличан визуелни уметник, заправо је изванредан наратор. У пољу визуелне уметности, нарочито у области цртежа и сликарства, почетни импулс није концепт, идеја или слика, већ догађај као такав – конкретан, сингуларан, неретко веома сложен и личан. Другим речима, уметник полази одоздо, од себе и свог окружења, радије од активизма, него од политичке теорије, од несигурне свакодневице, а не из критичке позиције. Критика се појављује као логичан закључак, на крају. Хетерогена серија радова који су настали последњих месеци, сведоче о мноштву догађаја који су исто тако хетерогени, драматични, борбени и који изискују ургентну анализу или деловање као одговор.
Тако, ови догађаји, али и сама уметничка пракса у случају Гојка Дутине чине вита ацтиву – обухватајући (по Хани Арент) рад, производњу и делање. Исто тако, ако следимо Витгенштајна, представљају непоновљиви облик живота, овде и сада, у Србији 2024. године. Са друге стране,
треба се неизоставно питати шта је са језиком и последично читањем, разумевањем и интерпретацијом догађаја? Језик је ту да би се конституисала игра, игра као делање само – уметничка пракса, наиме. Да ли бисмо онда могли да тврдимо да се на овом несигурном и заобилазном месту заправо спаја уметност и живот аутора? Јер, код Гојка Дутине кажипрст који показује сутрашњицу није довршен, средњи прст добија екстра функцију, дочим је будућност појединаца одавно одрђена неправичном расподелом капитала.
Јер, најбоља се питања постављају у затвору, а затвор је релативна категорија с обзиром на то да плаветна магла екрана обухвата главе гневних људи у акцији. Јер корпорације имају облик фантома, али бацкласх може да поломи зубе, само је питање коме.
Превише питања? Свакако, али облици живота уметника, па и аутора, крупних капиталиста, прекарних радника, главних глумаца и статиста могу да се за час преокрену и то захваљујући само једном, потпуно неочекиваном догађају.
Зато, читајте Гојка Дутуну!

Лидија Маринков
***

Гојко Дутина, завршио основне студије нових ликовних медија (2013) и мастер студије из области Цртање са технологијом (2016) на Академији уметности у Новом Саду. Звање дипломирани ликовни уметник – мастер стекао 2016. године. Излагао је на бројним колективним изложбама (селекција: “Перспективе”, Музеј Савремене Уметности Нови Сад, 2013.године; “Dislocated Materials”, Ремонт, Београд, 2014.године; “Уметност у доба техничке ремедиације”, Пожега, 2015.године; “Никада завршени цртеж”, са Шок ЗаДругом, Ваљево, 2015.године; ““Collecting is Connecting”, Кућа Легата, Београд, 2017.године; “Хероји Некад И Сад”, Музеј Војводине, 2021.године) и самостално (“Никад Робом”, Арт Клиника, Нови Сад, 2014.године; “Друштвени Диско Дискурс Херниа”, Арт Клиника, Нови Сад, 2016.године; “Mostly Sunny”, EX-14, Dresden, 2018.године; “Новоградња”, Ремонт, Београд, 2022.године; “Blindfolded”, Озон, Београд, 2022.године; “Путовање у непознато”, СКЦ Крагујевац, 2023.године). Многи радови се налазе у Wiener Stadtische collection – Collecting is Conecting, и у неколико домаћих приватних колекција.
***

Излагачки програм Шок ЗаДруге подржан је од стране Градске управе за културу Новог Сада.
Дизајн: Стефан Илић

Leave a comment