Аристотел је дефинисао улогу новца: новац као средство размене, новац као мера вредности и новац као благо. Ова теорија се и данас користи као универзална дефиниција новца.
Новац – некада и сада
Први вид примитивне економије је била трампа – размена добара и услуге за друга добра и услуге. Међутим, ако добро размислите, долазимо до једног кључног проблема. Недостатак универзалног медијума. На пример, ја имам своје одређено добро, а хоћу друго добро, али неко овог пута не жели моје добро. Ја морам да нађем неког ко има добро које мени треба, а заузврат добиће добро које ја имам. Постоје и други проблеми, али за сад, то је главни проблем: мањак неког универзалног средства којим се размењују вредности.
Тек у 5000. години п.н.е. појавио се први новац, у форми неких житарица или вредних метала.
Овим се уклања наш прошли проблем, и олакшава размена добара и услуга. Тек онда креће преображавање нашег физичког новца, где новац мења облике. Из метала претвара се у папир. Међутим, ни ова промена није била тако брза. Наиме, у Кини је у седмом веку нове ере направљен папирни новац, али тај папирни новац ће стићи у Европу тек у 18. веку где ће полако мењати кованице.
Овим се већ види нека ,,шема”. Човек је одувек хтео да олакша сваки посао. Од земљорадње па до куповине. Замислите да морате данас у куповину, а морате да носите около џак кованица.
Али, како се надаље олакшава размена добара и услуга то јест, како се купује?
Интегрисањем новца у наше телефоне. Наравно ова промена је спора, папирни новац, чак и кованице су и даље у циркулацији, макар у Србији, али и даље се већ види да се мења сам облик новца. Можда ће већ сутра бити само биткоин доступан, а не папир. Једно је сигурно, промена ће се десити, само је питање колико брзо и када.
Човеков однос према новцу
Наше схватање о новцу се у великој мери променило од његове појаве. Раније се на новац гледало на као потенцијалну олакшици за преживљавање јер сте путем њега могли да узмете шта год вам је потребно. Све више се интегрисао у наше животе и сад више немамо избора како ћемо да живимо, новац је постао неопходан за преживљавање. Више није било битно да знате да ловите или сличне вештине које су пре значиле за преживљавање, то данас изгледа примитивно! Не, битно је да га само имате или да знате како да га акумулирате и паметно потрошите.
Новац је одувек био симбол статуса и моћи јер се њима лако стизало до осталих ствари, међутим део који се односи на ,,паметно трошење” се променио. Полако, али сигурно људи који су имали услова и жеље да троше паре, трошили су и постали су потрошачки настројени, то јест узимали би нешто што им можда и није требало (и тако настаје конзумеризам).
Сви су на неки свој начин жељни материјалних добара.
Новац игра највећу улогу у одређивању тока историје.
Карл Маркс
Нема неког конкретног одговора на ово питање, али зато има неколико фактора који могу да утичу на то:
1. одрастање и могућности у детињству
2. друштво
3. држава и њен монетарни систем .
Ко су шарлатани и преваранти?
Неке преваре, попут чувене Понзијеве шеме добиле су своје име по преваранту који их је осмислио и практиковао. Прва превара да има неког трага у историји је Pig-in-a-poke (Прасе у џаку). Наводно, ова превара би обманула купца да купи џак, за који је продавац рекaо да има неку вредност. Међутим, након што би џак купио и отворио, купац би видео да је у њему нешто потпуно безвредно и тако би био обманут.
Још познатија је можда превара чувеног Роберта Т. Кијосакија.
Овај аутор је, представљајући се као амерички бизнисмен и финансијски гуру написао бестселер у коме пише о свом тешком животу, одрастању са 2 различита оца… али се после неколико година открило да је цела прича лажна! На страну то што је преварио читаоце, овај аутор је чак ишао дотле да је нудио људима да купе његове курсеве о управљању новцем!
Роберт Т. Кијосаки, нажалост не одговара за преваре и он је само кап у океану што се тиче света превара. Данас, Кијосаки тврди да је у великим дуговима, али с обзиром на његову личност, није сигурно да ли говори истину или не.
Како новац дели људе илити Човек је човеку вук
Велики проблем многих држава данашњице који покушавају да поткрепе/реше јесте финансијска неједнакост. Наиме, Бразил и Јужноафричка Република су државе које наводно имају највећи степен неједнакости.
Једнакост је тешко створити у држави, а камоли и одржати. Пошто новац “дели” људе сад су настале две групе:
1. Људи који остварују испод просека
2. Богати – нема средње класе.
Ове две групе људи постају поларизоване, то јест, не виде се више као једна целина, ни као колектив. Ове две групе су склоне неком конфликту, а конфликт често прелази у насиље и криминал. У Бразилу се ова разлика и најбоље види, где су простране и скупе зграде, на метар од фавела (сиротињских четврти). У овим фавелама стопа криминала је веома висока, и долази до формирања банди. Људи немају никакве везе са овим проблемом, можемо са сигурношћу да кажемо да је држава и њихова монетарна политика заказала, али нисмо ту да упиремо прсте. Са друге стране имамо Данску, где са својом политиком достиже већу једнакост, преко њихове политике опорезивања и других стратегија. Што више зарађују грађани то је већи порез, што мање зарађује неко мањи порез за њега и неке олакшице.
