Sa desetih BeFem Letnjih feminističkih susreta ti donosimo spisak feminističkih profila koje moraš da zapratiš!

БеФем феминистички културни центар основан је 2009. у својству организовања феминистичког фестивала, а касније је тим жена наставио рад кроз медијску продукцију, образовне програме, умрежавање жена, преиспитивање и промоцију феминистичке политике, културе и уметности. У свом циљу настоје да мотивишу нове генерације феминисткиња да истрају у свом раду и подржавају их кроз наставак одржавања фестивала, доделу БеФем признања и организовања Летњих феминистичких сусрета. Ове године обележена је прва деценија Летњих феминистичких сусрета, а ми вам преносимо утиске и важност овог догађаја!

Летњи феминистички сусрети су један од БеФем– ових инкубатора знања и акцијa који женама пружају могућност упознавања, ширења знања, покретања нових идеја, пружања подршке и сигурности, и стварања нових мрежа организација и појединки које решавају питања на пољу феминизма и борбе за женска права.

Летње феминистичке сусрете сеоских жена први пут смо одржале 2014. године у Бездану, где смо окупиле десетак жена у циљу размене знања и искустава и јачања женског активизма. У наредним годинама наставиле смо да се окупљамо сваког јула, и да кроз тродневна предавања и радионице стварамо простор за учеснице да започињу или увећавају сопствена знања о женским правима, историји феминизма, родно заснованом насиљу, женском телу, новим медијским стратегијама отпора и развоју феминистичке мисли и праксе – БеФем

Ове године БеФем феминистички културни центар обележио је 10 година од првих Летњи феминистичких сусрета те су организаторке на једном месту, у Бездану, окупиле око сто жена преко југа до севера Србије које кроз свој рад значајно и свакодневно утичу на положај жене у нашем друштву.

Милица Батричевић, активисткиња и координаторка за развој заједнице и образовање, испред БеФем тима за Омладинске новине говорила је о битности овог пројекта и његовим бенефитима:

Кроз десет година овај догађај је растао и мењао своје формате и жене које окупља. Иако је првобитно то био скуп активних жена које покрећу локална села овогодишњи сусрети окупили су скоро сто жена од Нове Вароши, Новог Пазара, Косјерића, Пирота, Лесковца, Марковца, Костолца, Колубара, Београда и широм Војводине активних кроз феминистички, женски и омладински покрет, борбу за живот у складу са природом и ревитализацију локалне заједнице. Кроз активистичку, географску, идентитетску и старосну различитост отворио и створио се простор у којем су се жене повезала кроз песму и теме које се сваку од њих тиче.

Кроз седам модула који чине како разговори тако и радионице колективне бриге али и бриге о свом телу, учеснице, свака у свом домену, причале су о проблемима са којима се свакодневно сусрећу док се боре за равноправност, сигурност, женско здравље, образовање и инклузивност.

Овогодишњи Летњи феминистички сусрети су до сада окупили највећи број активисткиња које своје друштвене мреже користе као платформе за исказивање својих циљева, активности, напредовања и рада на борби за женска права, због тога, разговарали смо са великим бројем учесница а оне су нам рекле како, зашто и за шта користе своје интернет платформе и колико им оне помажу у ширењу својих идеја.

Друштвене мреже нам дају ту могућност и слободу да се повежемо и разговарамо о темама које су важне, на мало другачији начин. Ми се заиста трудимо да кроз “Феминизам је за свакога” децентрализујемо феминистизам и креирамо садржај који је информативан, едукативан, али уједно забаван и занимљив.- Даница Ђорђевић, Феминизам је за свакога

Теме којима се ја доминантно бавим тичу се репродуктивног здравља и везана су за одласке код лекара који су специјалисти, а те посете нису тако честе. Такође ни сва стања нису тако честа или су симптоми нормализовани, па се не говори много у јавности – као што су на пример ендометриоза, смањена резерва јајника, перименопауза. Друштвене мреже постају простор где великом броју жена могу да понудим знање о темама којима се бавим, што сматрам драгоценим. Како је наш мозак под великим утицајем хормона, ментално здравље је важан елемент у свим овим ситуацијама и интердисциплинарсни приступ је неопходан како бисмо пружили најбоље лечење и подршку – Мина Хаген

Друштвене мреже су ми кључне за ширење свести – кроз различите платформе делим важне информације, едукативне материјале и позиве на акцију. Оне омогућавају интеракцију с публиком, што помаже у подизању свести и ангажовању заједнице. Такође, преко друштвених мрежа могу се повезати с другим активистима и организацијама, што додатно појачава наш утицај. У данашњем дигиталном свету, друштвене мреже су незаобилазан алат за било који покрет који жели да направи промену- Ана Здравковић, ОснаЖене

Мислим да су друштвене мреже највећа, и тренутно, најбоља платформа коју имамо. Медији не могу да испрате теме нити да их обраде на начин на који мислимо да ми који се њима бавимо треба да буду обрађене. Без обзира да ли су ти медији слободни или не. Мислим да су одличан начин да спојимо велики број људи, да причамо о различитим темама, али и да учимо од других људи које можда никад не бисмо упознали. Друштвене мреже су алат, а на нама је да га искористимо што боље можемо – Дејана Стошић

Друштвене мреже су кључне за ово, подједнако важне као и комуникација уживо са блиским људима. Када причамо уживо са породицом и са пријатељима можемо да пропитамо и продубимо неке своје ставове, што је веома важно, али често може да доведе до мишљења формираног само информацијама из наше околине и до тога да имамо неко мишљење само зато што се уклапа са мишљењем људи око нас. Друштвене мреже нам помажу да проширимо видике и видимо мишљења која су потпуно различита. Јако је битно у оба случаја да имамо развијено критичко размишљање и да можемо самостално да промислимо о свим угловима које чујемо о некој теми, и од тога формирамо своје мишљење – Милица Црквењаков, Драга девојчице

За мене су друштвене мреже мач са две оштрице јер алгоритам гледа да ти пласира садржај сличан оном који већ пратиш. Волела бих да садржај који ми пласирамо изађе из тог круга и да допремо до других. Ми када пишемо текстове нису само вести да обавестимо већ гледамо да буду детаљне анализе и да имамо саговорнике који су стручни за тему коју пишемо. Дакле, желимо да детаљно информишемо или још боље да едукујемо људе. Ми допремо до људи који су слични нама, што је супер јер долази до размене информација и проширење знања са једне и друге стране. Негативна страна, барем за мене, је то што остајемо у том балончићу јер алгоритам нам не дозвољава да изађемо из њега. Суштински веома су битне друштвене мреже јер је то највећи канал комуникације у 2024. години, али ми само жао што ако си мала платформа тешко излазиш из тог бабла – Ана Аџић, Zoomer

Сматрам да су друштвене мреже изузетно важне за ширење феминистичких идеја и могу да наведем три разлога:

Имам Фејсбук од 2008. и од тада сам релативно присутна онлајн. Оно што примећујем јесте да сада, за разлику од раније, мизогине изјаве и хумор нису толико прихваћени. Нажалост, свуда јача десница и јако ће се тешко то искоренити, али сада се на то макар озбиљно реагује.

На неком микро нивоу, приметила сам да моје објаве допиру до другарица и познаница онлајн, које можда нису имале прилику да током образовања уче о левичарским и феминистичким идејама, нити су део тих кругова. Посебно ми буде драго кад ми се јаве и кажу да им је нешто ‘кликнуло’ након што сам нешто поделила на мрежама.

Мени лично значи што су ми друштвене мреже омогућиле да се храбро и без компромиса изјашњавам као феминисткиња. Како живимо у озбиљно патријархалном друштву, увек можеш рачунати да то долази са неким последицама. Мени значи и то што сам пронашла истомишљенице и савезнице, а чак и то што сам потенцијално одбила људе који не деле вредности толеранције и једнакости. Друштвене мреже су ми у том смислу омогућиле да будем оно што јесам – Биљана Букуровић, активисткиња

Ми сматрамо и заиста нам се показало да су за ширење свести о теми којом се наше удружење бави друштвене мреже изузетно важне. Врло добро је познато да су друштвене мреже препуне негативних садржаја у којима је представљена тотално искривљена перцепција насиља, али на сву срећу, поред профила нашег удружења постоје многи сродни профили, са којима се заједно трудимо да укажемо и младима и старијима кроз шта пролазе и какве односе имају право да напусте, кроз шта су можда пролазили, или како могу да превентирају да се уопште налазе у насилном односу – СОС женски центар

Када говоримо о феминистичком активизму, односно, о оснаживању девојчица, девојака и жена, као и о едукацији зашто су женска права људска права, не можемо прескочити друштвене мреже и дигиталне платформе. Оне нам дају могућност да прескочимо географске границе, и да дођемо до оних жена које муче исти проблеми и које бију исте битке иако нас деле границе, културе, стотине километара, или чак и океани. Друштвене мреже и Интернет већ две деценије чине саставни део нашег живота, преко њих се дружимо, упознајемо и заљубљујемо, радимо и студирамо, зарађујемо новац и трошимо га, па што се онда не бисмо и оснаживале, делиле искуства и училе мало више не само о нашим правима већ и о правима других жена и различитим искуствима живљења женских живота широм планете. Јер док макар једна од нас није слободна да живи аутентично свој живот без страха од насиља, ниједна није слободна – Христина Цветинчанин Кнежевић, Феминизам из теретане

Идеја Летњих феминистичких сусрета јесте да охрабре жене које се свакодневно боре кроз своје активизам с различитим проблемима како би помогле женама које немају те могућности и да тако свака жена има право на јавни простор како би удруженим деловањем мењале наше друштво набоље.

Кроз овакве сусрете као и кроз своје друштвене мреже жене исказују своје потребе, жеље, борбе и активности а у овом тексту, за крај, доносимо вам списак феминистичких профила иза којих стоје жене које су биле део Летњих феминистичких сусрета и које управо мењају ствари на боље: