Истинитост Софоклове мисли да успех зависи од труда, потврђује и плод великог напора, жеље и одговорности наше саговорнице, а то је њена књига ,,Укрштај, симетрија, (с)мисао”. О књизи, Лази Костићу, филозофији и животу, разговарали смо са ауторком Маријом Докић.
Ауторка књиге, Марија Докић, научна је сарадница на Институту за политичке студије, и поносно носи титулу доктор друштвено-хуманистичких наука (српска књижевност и филозофија). Упоредо је завршила два студијска програма основих студија на Филозофском факултету, а потом и два мастер студијска програма. Одбранила је докторску дисертацију под називом Естетицизам Лазе Костића, а тренутно похађа још један мултидисциплинарни студијски програм докторских студија. Такође је и ауторка више радова међу којима су Загонетка као мисаона судбина Павића и Ничеа, Шилерово разумевање културе, Уметност као огледало идеје, (Бе)смртна судбина полубога…
-
На који начин је настала књига ,,Укрштај, симетрија, (с)мисао” и о чему она заправо говори?
Књига представља филозофију Лазе Костића и оно што је мене превасходно инспирисало јесте да сам ја почела да се бавим мишљу Лазе Костића, његовом филозофијом, када сам почела да радим на својој докторској тези, дисертацији. Тада сам упловила у свет Костићеве идеје и мисли, и тада сам примарно и уско била везана уз његову естетику и бавила сам се заправо естетицизмом Лазе Костића, што је такође и наслов. Међутим, касније, почела сам детаљније да проучавам његову филозофску мисао, која се заснива на филозофији укрштаја, односно симетрије и хармоније, које је он посматрао као две супротне елементарности, које заједно чине једну целину, а која представља тежиште свеколике стварности, односно тежиште космоса. Он је у анархији препознао смисао и хармонију, којој је супротставио симетрију, која је друга полуга његовог начина и доживљаја стварности, где је он кроз укрштај супротности позиционирао целокупну филозофску и метафизичку стварност света. Та његова филозофија је мање позната, јер је он више познат као песник, него као естетичар, па чак и филозоф, међутим, временом је долазило до изражаја управо оно о чему он превасходно и јесте највише говорио, а то је његова теорија укрштаја, на којој се заснива и његова естетска мисао (естетички текстови, где бих издвојила његов текст о Илијади, у коме се посебна пажња поклања свету метеоролошке представе и грчких богова и његовом омиљеном јунаку, Ахилу, где он имплицитно говори о сусрету Атине и Ахила, који представљају сусрет разумског дела личности, који антиципира Атина и емоционалног аспекта личности, који је пандан Ахилу) и кроз ова два појма долазимо до укрштаја и до стварања најбољих дела и до најцеловитијих елемената у естетској стварности.
У својој песми Санта Мариа Дела Салуте, на аспекту симетрије и хармоније, он је засновао ту идеју, и видимо да кроз сваку строфу, сваки стих постоји нека врста укрштаја, супротстављених појмова и елемената. На укрштају је на најбољи начин заснована читава стварност и на најбољи начин може да се представи и заснује једно уметничко дело.
-
Шта ти је највише помогло при изради саме књиге, попут литературе, претходно стеченог знања?
Највише ми је помогло филозофско предзнање, јер је Костић вишезначан, тако да сама литература која се тицала његових поетских дела и људи који су о њему писали као о песнику није била довољна. С друге стране, његова мисао о укрштају и филозфији била је недовољно истражена. То је празан простор у нашој филозофији, који у том моменту није био довољно проучаван, те су највећа помоћ биле књиге филозофске садржине (Хегелова Наука логике, Ничеов Тако је говорио Заратустра, Етцехомо, С оне стране добра и зла), где сам ја уочила и разне врсте симиларности међу њима, јер је Костић као главни од мислилаца наше научне сцене и стварности 19. века, такође писао о тим именима и посвећивао им је нарочиту пажњу, и он их је читао, и та њихова идеја и њихова мисао и нит јесте оно што сам пронашла и у Лазиној филозофској мисли.
-
Колико времена си издвојила за писање књиге?
Када пишете књигу, није питање колико времена ћете ви провести пред рачунаром, битнији је онај елемент који претходи, тј, читање, истраживање и моменат када та идеја постаје део ваше стварности, па онда ви то преточите у писано дело.
Око 3 месеца сам је писала, оквирно, а пре тога сам размишљала о самој идеји, после које следи континуирани рад.
-
Шта за тебе представља ова књига и да ли она представља део твог даљег напретка?
Ово је само почетак, у плану имам још неке научне радове, и наредну књигу. Сматрам да је ово врста почетне станице, и надам се да ћу наставити у овом правцу.
-
Ми Лазу Костића перципирамо првенствено као песника, а не филозофа, зашто је то тако?
Један од могућих разлога је тај што је српска филозофија у другом плану, а други разлог може бити тај да је он толико познат као песник, па је његова филозофска мисао остала по страни, али се чекало и време да се из ретроспективе разуме та мисао. Сви велики филозофи се разумеју тек након неког времена, потребно је време да се њихова мисао усвоји, време њима даје потврду вредности. Такође је важно да филозофе посматрамо у корелацији са другим научницима. Јако је битно да је Костићева идеја о хармонији, једна дубоко утемељена идеја у српској научној мисли и која је надовезивање на мисао његових претходника, као што су Коста Стојановић, Атанасије Стојковић, Никола Тесла. Верујем да ће бити потребно да прође још неко време да би се разумела величина његове мисли. Заиста је импозантна и може да парира великим именима светске филозофске сцене.
-
На почетку си поменула његову најпознатију љубавну песму, Санта Мариа Дела Салуте, занима ме да ли сада другачије разумеш ту песму, након подробнијег истраживања о Костићевој делатности?
Та песма је заправо надоградња његове филозофске мисли, дакле све оно што смо ми учили и слушали у тој песми у средњој школи, заправо је други план у односу на то шта она истински представља. Представља његову филозофску теорију преточену у једно поетско дело. У том смислу је та прича и позадина целе те песме, како је она настала и све друго што иде уз то заиста ирелевантно у односу на то колико је та песма издвојена као једна целина, као једна засебна громада, која представља синтезу његове филозофске теорије и онога о чему је он говорио, а то је да свако успешно уметничко дело мора да има елементе укрштаја у себи. Он је то маестрално представио у овом маестралном остварењу.
-
Ако говоримо о твом целокупном школовању и усавршавању, као и о писању књиге, колико је битно имати подршку и шта је теби помогло да останеш на том путу?
Јако је битна упорност, пре свега, треба имати јасно зацртан циљ, од кога не одустајемо, вера у себе је изразито важна, ако верујемо у себе, онда знамо да само на добром путу. Наравно, пре свега, битна је подршка породице, без које мислим да већина мојих успеха не би имала ту тежину, потребно је да знате да је неко ту све време уз вас и да вас бодри на том путу ка успеху. Тако да бих издвојила те елементе као кључне.
-
Када бисмо повезали наслов књиге са нашим свакодневним животом, шта би ти рекла колико је битно имати меру у свему, и колико нам помажу симетрија и смисао у ономе што радимо?
То је једна врста равнотеже и баланса, што је и античка идеја, коју је Лаза промовисао у свом делу. Укрштај није само елемент супротстављених појмова, који се састају у једној целини, већ указује на непобитни елемент баланса у животу, кроз који ми израстамо као особа и који нам помаже да боље разумемо живот и стварност око нас, ако посматрамо живот кроз неке оквире тог типа, да схватимо да свака наглост у једном тренутку може да пређе у неку своју супротност, те да је равнотежа између тих двеју супротности, управо оно што нам помаже да нађемо свој израз и пут у животу.
Симетрија и хармонија су за њега две врсте супротности, и он је кроз те две супротне струје сматрао да долазимо до неке врсте савршенства, што је укрштај. Сама симетрија и хармонија асоцирају на баланс, али код њега је то у другом плану. Код Костића су присутне велике идеје, мисли, мотиви, речи, и он кроз синтезу те две крајности, сматра да је ту почетак нечега што је почетна станица сваког остварења, те је такав укрштај поставио и као основу космоса, у метафизичком смислу.
Књига Укрштај, симетрија, (с)мисао је у издању Института за политичке студије на чијем сајту се може и наручити.
Нашој саговорници се захваљујемо на времену које је издвојила за давање интервјуа и радујемо се и будућем представљању њених наредних радова.
Милица Максимовић
Фото: Приватна архива Марије Докић