Завршен је први јунски уписни рок на факултетима београдског универзитета, а према речима проректора за наставу проф. Дејана Филиповића, резултати уписа су на нивоу прошлогодишњих – они факултети који су годинама уназад међу најпопуларнијима, и сада су попуњени “до врха”, те на њима неће бити места у другом уписном року. С друге стране, средњошколци који су сада остали без индекса, могу на јесен да се упишу на поједине, мање тражене факултете, па чак и на буџет.
Завршен први уписни рок на БГ универзитету: На ових 5 више нема места
Овогодишњи средњошколци који су се добро и темељно припремили за полагање пријемног испита за упис на факултет, успели су да у првом јунском уписном року осигурају себи место на студијима које су им биле прва жеља, па чак иако је за њих владало велико интересовање.
ЕТФ, Архитектонски факултет, популарни ФОН и Факултет безбедности годинама уназад важе за најтраженије факултете међу средњошколцима, те не чуди што су и овог јуна места на њима попуњена.
Међу факултетима на којима више није могуће добити индекс налази се и Факултет спорта и физичког васпитања популарнији као ДИФ, што је донекле изненадило, с обзиром да је просветних радника све мање, између осталог и наставника и професора физичког васпитања.
Но, кренимо од првог факултета који је „распродао“ сва места још у јуну.
Електротехнички факултет
Електротехнички факултет односно ЕТФ је дефинитивно један од омиљених факултета код средњошколаца, наравно не свих – само они најталентованији и највреднији добили су шансу да студирају информационе технологије и софтверско инжењерство на овој установи, с обзиром да је као и сваке године, и ове била јака конкуренција.
Наравно, нису оба смера примамљива средњошколцима, али најпопуларнији је, како се чини, “Софтверско инжењерство”. На овом смеру прима се свега 180 студената, а годинама уназад пријави се чак три пута више заинтересованих ђака.
Тако је било и ове године. Да места на овом, али и другом смеру „Електротехника и рачунарство“ више нема, потврдила је и Управа факултета саопштењем на сајту установе.
„Закључно са прозивком у среду, 03. 07. попуњена су сва места на оба студијска програма, чиме је упис на Електротехнички факултет завршен. Места која се, евентуално, упразне због исписа неког од кандидата у наредних неколико дана, попуниће се кандидатима евидентираним на листама чекања. Кандидати ће, по редоследу на листи чекања, бити обавештени телефоном о упражњеним местима. Даљих прозивки неће бити“, пише на сајту овог факултета.
А зашто је навала, конкретно овај смер? Софтверски инжењери могу да зараде, у просеку, 1.900 евра. Радник који се бави ИТ подршком, у нашој земљи у просеку зарађује 670 евра. Просечна плата хардверског инжењера је око 2.000 евра, а администратор база података може да заради у просеку 1.400.
Софтверске архитекте зарађују најбоље, а њихова просечна плата је око 2.500 евра, али може да иде и до 5.000.
Иначе, на позицију софтверског архитекте не могу да рачунају они који тек заврше факултет. Наиме, за рад на тој позицији потребне су године искуства.
Архитектонски факултет
Средњошколци, нарочито они који су на неки начин уметнички настројени, одлучују се за студирање архитектуре, иако је школарина на овом факултету чак 250.000 динара. На архитектуру се прима 240 студената и то 160 оних који се финансирају из буџета.
Број пријављених кандидата је ове године био два пута већи.
Архитектура располаже са три основна студијска смера односно „образовно-уметничких поља“ како се тачно називају. Наиме, бруцоши се опредељују за техничко-технолошке науке или друштвено-хуманистичке науке или уметност.
Сва три програма су у првом кругу попуњена и на њима више нема места.
Након завршеног факултета, студенти стичу назив „инжењер архитектуре“, а њихово запослење је још током студија сигурно. Што се тиче плате, она се разиликује у зависности од завршеног смера, али је нека просечна зарада ових инжењера око 150.000 динара.
Факултет безбедности
Годинама уназад Факултет безбедности на Универзитету у Београду важи за један од популарнијих међу будућим студентима. То потврђује и податак да се сва слободна места, како на буџету, тако и она самофинансирајућа расподеле углавном у првом уписном кругу, што је био случај и ове године.
Укупан број одобрених места за упис на основне академске студије је 400, од којих је 150 буџетских и 250 самофинансирајућих.
Ове године пријемни је полагало 458 кандидата, што значи да је 58 средњошколаца остало испод црте.
Дипломце након овог факултета чека звање менаџер безбедности, али и могућност посла на бројним позицијама. Плата зависи од конкретног занимања за које се одлуче, а може да варира од просечне до веома уносне – скоро 200.000 динара.
Факултет организационих наука
Не чуди што је ФОН „дупке пун“ и ове године, поготово када се у обзир узму високе плате у информатичком сектору.
Само прошле године било је пријављено 2.308 потенцијалних бруцоша – готово три пута више него што има места на факултету који желе. А када се у обзир узме чињеница да је од свих пријављених чак 1.616 одличних ђака, јасно је да је конкуренција и те како била „јака“.
Тако је, како показују листе у овогодишњем јунском уписом кругу, било и сада – сва места су моментално попуњена, док је испод црте остало стотину кандидата.
Чак 1.731 кандидат пријавио се за смер Информационе технологије, док се за Менаџмент и организацију пријавило њих више од 1.500.
И управо оно што будуће бруцоше мотивише да упишу овај факултет је то што након дипломирања не чекају дуго на посао. Неки од њих запосле се већ током студија, а на све то треба додати и добре плате.
Плата у области информационих технологија зависи од искуства и позиције, али просек је око 1.400 евра. Према подацима са огласа, просечна плата за праксу у ИТ компанијама, што може да буде избор за студенте који још увек нису стигли до дипломе, је око 500 евра.
Након стицања дипломе, међутим, плате су драстично више.
Факултет спорта и физичког васпитања
Највеће изненађење овог јунског уписног рока је дефинитивно Факултет спорта и физичког васпитања, који образује будуће наставнике и професоре физичког васпитања.
Кажемо „изненађење“ зато што су сва места већ у јуну попуњена. А ако се осврнемо на просветни кадар који је у дефициту претходних година, онда је заиста изненађујуће што је помама за овим факултетом.
Али, персонални и фитнес тренери су „на сваком ћошку“, те ипак не треба да чуди што се средњошколци, посебно они који су физички спремнији, уписују овај факултет.
Факултет траје три године, а по завршетку студија добија се диплома и стручни назив професор физичког васпитања и спорта.
Факултет уписује 120 студената, а ове године је, према прелиминарној ранг листи, скоро 300 кандидата полагало пријемни испит.
Кандидати су морали добро да се припреме за полагање пријемног испита, с обзиром да су поред писменог дела имали и проверу физичких способности.
Иначе, фитнес тренери зарађују око 1.000 евра у просеку, а теретане су последњих година постале све популарније.
Извор: Стартуј
