Величанствен концерт Бијелог дугмета на Арсенал фесту 2024!
Дуго ишчекивани, спектакуларан концерт Бијелог дугмета, поводом 50 година од оснивања бенда који је исписао странице историје рокенрола на овим просторима, обележио је друго вече Арсенал феста 2024 у Крагујевцу. Више од два сата простором Кнежевог арсенала орили су се хитови из свих фаза каријере Дугмића. Горан Бреговић, Младен Војичић Тифа, Ален Исламовић, Зоран Реџић, Драган Ђиђи Јанкелић и Оги Радивојевић, који се прикључио групи на клавијатурама, приредили су у срцу Шумадије концерт за памћење.
Наступи на њиховој слављеничкој турнеји су конципирани тако да на бину, од певача, прво изађе Младен Војичић Тифа. Почело је уз вриштећу „Падају звијезде“ и крцат Арсенал са високо подигнутим рукама. И остатак његовог дела концерта, разумљиво, чиниле су песме са јединог албума који је он отпевао са Дугмићима. Низале су се „Мени се не спава“, „Аиаио (ради радио“), „Лажеш“, „За Есму“, Јер кад остариш“… Из фазе групе са Жељком Бебеком за микрофоном Тифа је отпевао „Ха, ха, ха“, „Ако можеш заборави“, „Ипак пожелим неко писмо“, Тако ти је мала моја кад љуби Босанац“ и за многе изненађење, „Зашто ме не подноси твој тата“, да би еуфорично финале тог дела концерта донеле липе које цвату. Публика, треба ли то уопште наглашавати, поштено је „одрала грла“ уз репертоар који се урезао дубоко већ 40 или 50 година.
„Штафету“ је затим преузео Ален Исламовић, попевши се на позорницу са штакама јер му је, док је играо тенис, пукла тетива и три дана пре концерта је оперисан. То га, међутим, није спречило да, седећи, отпева за чисту десетку. Фокус је, очекивано, био, почев од химнично отпеване „Пљуни и запјевај, моја Југославијо“, на последња два албума групе. Уз вијорење заставе Југославије у публици, углас се певало „Зар не видиш да правим будалу од себе“, „Ево, заклећу се“, „Шта има ново“, „Након свих ових година“, „Напиле се улице“… Алену су „припале“, из прве фазе групе, „На задњем сједишту мога аута“, „Не спавај, мала моја, музика док свира“ и „Доживјети стоту“. Убедљиво финале удружило је њих двојицу, те су заједнички отпевали „Хајдемо у планине“, „Ђурђевдан“, „Има нека тајна веза“ и „Ружица си била“. Бијело дугме је, уз прилагођен тоналитети темпо песама, звучало боље него на концертима 2005. године.
„Има ноћи које се памте и оних које се заборављају. Надам се да ћете ову ноћ памтити“, рекао је видно задовољни Горан Бреговић по завршетку наступа.
Вече на главној позорници су отворили Nouvelle Vague. Француски бенд чија је основа обрађивање новоталасних и пост-панк класика у босанова/поп-рок маниру, увек је наилазио на одличан пријем у Србији, те их је и Крагујевац синоћ оберучке прихватио. Како и не би, кад су у њихово препознатљиво рухо оденуте ванвременске песме као што су “Love Will Tear Us Apart” (Joy Division), People Are People (“Depeche Mode”), “Only You” (Yazoo), “Girls On Film” (Duran Duran)…
Велики стилски заокрет после Бијелог дугмета и, сходно томе, потпуно другачију, знатно млађу, али И даље многобројну публику привукао је, иза поноћи, Слободан Вељковић Цобy, репер и популарни продуцент, уз доминантан звук трубача. Пред бином су се сјатили његови обожаваоци који су хорски, без изузетка певали све текстове: “Одакле сам ја”, “Златно дете”, “Џек И Џони”… Дубоко у ноћ програм на Main Stageu је закључио амерички репер Лил Пумп.
Гарденом су друге вечери господарили Њезз, Војко В, Ритам нереда, Мортал комбат, Мики Радојевић и бенд, Мими Мерцедез… Завршница фестивала ће, несумњиво, бити вечерас спектакуларна јер је треће вече увелико распродато. Нестрпљиво се ишчекује, пре свега, концерт велике балканске звезде Здравка Чолића са симфонијским оркестром, а на главној бини ће наступити и Circa Waves, Palaye Royale, Sivert Hoyem i Goblini.
