На Тргу Марије Трандафил однедавно се сваког јутра чује дечја граја – школарци, ученици од петог до седмог разреда, с осмехом долазе на наставу у новоотворену Руско-српску основну школу „Антон Павлович Чехов”. Ученици нижих разреда једнако весело журе на час код учитељица у Школској улици. О оснивању, процесу верификације, изазовима, али и лепоти рада са ученицима разговарали смо са директорком школе и суоснивачицом, Живанком Мајсторовић.
Руско-српска основна школа „Антон Павлович Чехов” почела је са радом ове школске године и већ у септембру имала уписане ученике од првог до седмог разреда. Док се међу наставницима осетио дух позитивне и стваралачке енергије, а међу децом радозналост и разиграност, оснивачи су водили борбу са бирократским системом наше земље и трудили се да испуне сваки захтев, и више од тога, како би школа правовремено добила лиценцу за рад. На питање како сада изгледа школска година коју ускоро испраћамо, директорка Живанка Мајсторовић уз осмех одговара да није увек било лако, али да су срећни и задовољни с тим где су сада.
Осећај који сада имам је да је било и блиставо и тешко. Да почнем од позитивног: наставници који су радили у нашој школи и наши асистенти били су и остали до краја високо мотивисани. Осећао се заиста ентузијазам, без хиперболе, јер нема ни најмање потребе да је овде користим, ентузијазам, жеља, воља да се нешто уради. Такође и администрација и ми као оснивачи школе трудили смо се испунимо све што је потребно, па и више од тога. Ми смо у овај процес кренули као школа у процесу верификације; на крају првог полугодишта пронашли смо адекватно решење у случају да верификација не стигне, и по савету адвоката, регистровали смо се као удружење и потписали смо уговор о сарадњи са једним руским едукативним центром који поседује акредитацију Руске Федерације, те су наши ученици добили валидне дипломе, баш као и сваки други основац. На срећу, на крају школске године стиже нам и дугоочекивана лиценца за одвијање наставе у старијим разредима, те ћемо у наредну школску годину ући с једном бригом мање － започиње причу Живанка.
Ову прву школску годину успешно је завршило око 90 ученика, распоређених од првог до седмог разреда. Они су, како директорка Мајсторовић истиче, у школи пронашли неку врсту уточишта и једну мирну оазу у којој радо бораве.
То су углавном руски ученици, али не само они. Наш суоснивач Иван Тимошилов уме да каже да ову школу чине не руска деца, него деца која говоре и разумеју руски језик. Ми овде имамо ученике из Израела, Грузије, Азербејџана, и других земаља, поред Русије. Њих око 90 успешно је завршило школску годину. Наставни план и програм је онај који је прописало Министарство просвете Републике Србије и пратимо календар рада основних школа у Војводини. У другом полугодишту смо, због целе ситуације око верификације, прилагођавали у мањој мери тај програм руском програму, те су ученици добили још један предмет, Опште образовање, који је карактеристичан за руске школе, али осим њега, настава се изводила уз уџбенике на српском језику и према програму које је, дакле, прописало наше министарство и према коме ради свака основна школа у Србији － објашњава директорка Мајсторовић.
Уз савладавање градива предвиђеног наставним планом и програмом, ученици ове школе имали су још један, нимало лак задатак – савладати језик земље у којој бораве. Настава у овој основној школи изводи се на српском језику, како би ученици што брже научили језик.
Код нас су дошла деца која су знала да кажу једну реченицу или евентуално две погрешно изговорене реченице на српском језику. Оно чиме се ми можемо похвалити је да су деца завршила школску годину тако да разумеју српски 100% и да могу да воде једноставнију конверзацију. Посебно је занимљиво то да ученици разумеју и књижевне текстове док их читају, дакле не само да воде једноставније конверзације карактеристичне за разговорни стил, већ је њихово разумевање језика на много већем нивоу. Наше сјајне учитељице и наставнице српског језика спровеле су на крају године тестирање деце проверавајући савладаност српског језика на три нивоа: читање и разумевање, граматика и слушање и резултати на тим тестовима су сасвим солидни – граматика им је, наравно, најтежа, али читање и разумевање је фантастично и заиста можемо бити задовољни у којој мери су наши ученици усвојили српски језик – поносно прича наша саговорница.
Да овакав начин рада даје добре резултате Живанки показује и искуство које је имала у Канади, где је учила енглески језик, али и радила као предавачица.
Ја сам у Канади била око девет година. Тамо сам учила енглески језик и предавали су ми наставници на енглеском. Дакле, и енглески сам учила на енглеском. То су биле 90-те, тада нико није желео реч српског да учи. То је врло тешко, рецимо, прва три месеца, али касније даје изванредне резултате. Из тог искуства, ја сам захтевала не да наставници уче руски, већ да сва деца уче српски језик. Дакле, не учи се српски само на часу српског језика, већ на свим предметима. И да ли им је било тешко у почетку? Јесте. Али касније је врло позитивно утицало на њихово усвајање језика, а није негативно утицало на усвајање знања из других предмета, напротив. Наравно, овај процес усвајања језика најбрже је текао у млађем узрасту; знате, међу тинејџерима има и оних који су љути што су дошли, што су морали да се селе, и природно у почетку пружају отпор према свему, па и према српском језику. Али зато је ту наш психолог, да се кроз разговор са њим све превазиђе － објашњава Живанка.
А поред психолошке подршке и појачане безбедности ученика, школа је најпоноснија на позитивну климу која влада у колективу и подстицајну и пријатељску, топлу атмосферу.
－ Поред редовне наставе имамо и безброј додатних активности. Ученицима је на почетку понуђено много, а они су одабрали оно што им је занимљиво: драмску секцију, шаховску, секцију шивења, ликовну, спортске секције… Све оно што су родитељи проценили да би било добро и за шта су ученици показали интересовање, све је спровођено током ове школске године, а следеће године планирамо да им понудимо још већи број изборних активности － каже Живанка док описује наставни дан.
Уживање у настави и дружењу и у нижим разредима
Негде пред крај нашег интервјуа у школи нам се придружила и друга суоснивачица, Наталија Немиченко, која је поделила искуство рада са ученицима и наставницима од првог до четвртог разреда.
－Наша школа ради од 8 до 16 часова. То је једносменска настава. Међутим, ученици толико воле да остану у школи, њима је тако лепо, имају дивно двориште, и они се тако друже да родитељи ако дођу раније, често морају да чекају да ученици заврше с игром и дружењем јер не желе да иду раније кући. Родитељи понекад чекају по пола сата и дуже! А с друге стране, имамо децу из нижих разреда који су отишли у државну школу са таквим познавањем српског језика да су могли неометано да прате редовну наставу на српском језику у државној школи. Дакле, дошли су код нас знајући једну или две реченице на српском, а отишли оспособљени да прате наставу на овом језику и то такође говори колико смо посвећени у раду － прича Наталија, додајући да је у школи од велике важности да се ученици осећају добродошло и пријатно, те да је важно да на неки начин одрже и везу са својом домовином.
За децу која су дошла из Русије (или других земаља) ово је уточиште. Ми се трудимо да им тај процес имиграције учинимо што је могуће лакшим, те поред српских државних празника, обележавамо и неке од руских, тако да се деца осећају као код куће. Током ове школске године имали смо доста приредби, дружења, обележавања различитих празника. На пример, у школи смо поред Светог Саве обележили и празник Масленицу, и деца су била одушевљена － објашњава Наталија.
Планови за наредну школску годину
Обе суоснивачице сагласне су да је и поред свих потешкоћа око лиценцирања школе, рад са ученицима и колегама био леп и инспиришући и да у том погледу могу да буду задовољне. Наредне школске године, осим што ће први пут имати осми разред, настављају, како кажу, да раде на квалитету наставе, али и на оспособљавању новог простора тако да и за ниже разреде лиценца стигне што пре.
Квалитет наставе је један бескрајан процес; увек свој час можете да направите квалитетнијим, савременијим, тако да се код деце подстиче и радозналост и креативност, да што самосталније долазе до информација и усвајају градиво. Наставник код нас може да предаје највише 15-20 минута, а све остало време испуњава се тако да ученици градиво уче кроз откривање, кроз пројектну наставу, кроз обрнуту наставу… Постоје нормативи које морате да испуните да бисте добили лиценцу, па допуна норматива – ми смо испунили све, и из норматива и из допуне норматива – каже Живанка и додаје да су једна од најснабдевенијих школа када су у питању наставна средства; из историје ученицима су на располагању чак 23 карте, од којих је 11 историјских карата направљено специјално по наруџби школе; географских карата има око 30, а потпуно су, осим технички, опремљени савременом опремом и кабинети за физику, математику, биологију…
– Оно што је најважније – часови не смеју бити досадни! Али часови исто тако не смеју бити само игра. Ако деца схвате процес учења олако, градиво неће бити добро научено. С друге стране, настава у којој деца седе и само слушају наставника данас више не може да се спроводи, то данашња деца не желе и такав начин рада неће дати резултате. Дакле, суштина школе је да се деца осећају добро, да долазе с осмехом и да кроз процесе откривања и истраживања долазе до знања – закључује Живанка, додајући да су јој највећа потврда да су на добром путу радост ученика и добра и позитивна атмосфера која влада од најмлађег узраста, до најстаријих ученика.
Сања Ђукић
Фотографије: Марија Ердељи
