Други светски рат, који се одвијао од 1939. до 1945. године, представљао је један од најважнијих и најразорнијих конфликата у људској историји. Овај сукоб захватио је готово сваки део света, укључујући Европу, Азију, Африку и Пацифик, где је било укључено више од 100 милиона војника из преко 30 земаља. Рат је обележен не само огромним војним операцијама, већ и масовним страдањима цивила, холокаустом, разарањем градова и економским последицама које су трајале деценијама након завршетка борби. Други светски рат је драматично променио политичку, друштвену и економску структуру света, постављајући темеље за многе аспекте савременог живота и међународних односа.

Фото: Милош Влаховић

Једна од највећих и најзначајнијих битака у Другом светском рату на балканском подневљу је битка на Сутјесци. Ових дана се обележава 81 година од чувене операције „Шварц“ (немачки назив). У кањону реке Сутјеске, између стрмих планина и динарских врхова, југословенски партизани су бранили своју отаџбину од војске Трећег Рајха, Италије, Бугарске, као и Независне државе Хрватске. Након неуспеха у бици на Неретви (Операција Weiss), немачке снаге су покушале још једном да униште партизанске јединице које су се повлачиле према планинама Црне Горе. Главни циљ ове операције био је уништење Врховног штаба партизанских снага и ликвидација њиховог вође, Јосипа Броза Тита.

Фото: Милош Влаховић

Шестог маја 1943. године, командант немачких трупа у Хрватској генерал Рудолф Литерс, издао је наређење о припреми и извођењу операције „Шварц“ са циљем ликвидирања партизанског покрета. За операцију опкољавања и уништења партизанских јединица на простору Сутјеске, Пиве и Таре ангажовано је 127.000 војника. У обручу јединица фашистичке Немачке, Италије, Бугарске и Независне Државе Хрватске нашло се 22.148 партизанских бораца. Битка на Сутјесци је започета 15. маја.

Фото: Милош Влаховић

Након месец дана крвавих борби окончана је 15. јуна. Упркос огромним губицима партизана, погинуло је 7.454 борца (од чега 6.946 мушкараца и 597 жена). Главна јединица је успела да се извуче из обруча. Да је партизански покрет ликвидиран у операцији „Шварц“, тешко да би се икад опоравио. Битка на Сутјесци је највећа герилска битка вођена у Другом светском рату, прекретница Другог светског рата у Југославији.

Фото: Милош Влаховић

У месту Тјентиште у Босни и Херцеговини, где се и одиграла ова битка, играђен је меморијални комплекс који се назива Долина хероја. Овај комплекс се налази у оквиру Националног парка „Сутјеска”. На том месту се налази једна од највећих и најочуванијих џунгла у Европи. Гледајући дивљину, која од своје лепоте сваког оставља без даха, замишљамо наше претке који су се у врло тешким условима борили за нашу заједничку државу, Југославију. Главни и једини циљ им је био, слобода.

Тукли су нас страховито, интензивно, непрекидно су тукли иста места. Бацали су бомбе од хиљаду килограма. А одједанпут после тога почела су да прште митраљеска зрна око нас. Пуцали су Немци са једног брда удаљеног око 500 метара од нас.

Јосип Броз Тито

У знак сећања на погинуле учеснике Народноослободилачке борбе, изгађен је величанствен споменик аутора Миодрага Живковића, који плени својом лепотом и поносом. Овај споменик представља врхунац бруталистичке архитектуре и уметности. Испред споменика су смештене кости 3301 борца преминулог у периоду битке. То место представља генезу целог меморијалног комплекса.

Фото: Милош Влаховић

Деведесетих година прошлог века, меморијални комплекс је претпео велика оштећења, услед, ратних дејстава, поново након Другог светског рата.

Битка на Сутјесци има огроман историјски и симболички значај. Представља кључни тренутак у Народноослободилачкој борби, доказавши способност партизанских снага да издрже и победе надмоћнијег непријатеља. Такође, инспирисала је многе уметничке радове, књиге и филмове, и остаје трајни симбол херојства и отпора у југословенској историји.

Фото: Милош Влаховић

Поред предивне природе, као и меморијалног комплекса, битка на Сутјесци је сећање на храброст и жртву оних који су се борили за слободу, и важан је део колективне свести народа бивше Југославије.

 

Текст и фотографије: Милош Влаховић

Leave a comment